Uživo NIŠTA OD MIRA! Teheran odbacio predloge Vašingtona, poznato kada bi rat mogao da se nastavi: UAE napali Iran?

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je njegov prvi direktni susret sa vrhovnim vođom ajatolahom Sejedom Modžtabom Hamneijem protekao u iskrenoj i srdačnoj atmosferi, prenela je danas iranska televizija Press.

Kako je naveo iranski predsednik, vrhovni vođa je tokom susreta pokazao, pre svega, duboko iskren i skroman pristup, pun poštovanja, što je učinilo da razgovor bude zasnovan na poverenju, empatiji i direktnom dijalogu.

Pezeškijan je istovremeno istakao potrebu jačanja kohezije, poverenja i empatije na svim nivoima državnog vrha i administracije.

On je napomenuo da kada najviši zvaničnik zemlje komunicira sa zvaničnicima i pojedincima sa takvim etičkim karakterom, skromnošću i duhom orijentisanim ka ljudima, to ponašanje prirodno služi kao model za administrativni i upravljački sistem nacije.

Prema rečima iranskog predsednika, ovaj model zasnovan je na odgovornosti, bliskosti sa narodom i istinskom slušanju pitanja i problema, u skladu sa praksom i ponašanjem mučenika i velikog vođe Islamske revolucije, dodaje Press.

Ajatolah Sejed Modžtaba Hamnei imenovan je za vrhovnog vođu ubrzo nakon smrti svog oca i prethodnika, ajatolaha Sejeda Alija Hamneija, koji je ubijen u napadu Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.

Američka vojska izvela je napade na iranski obalski grad Bandar Abas i ostrvo Kešm u Ormuskom prolazu, izjavio je američki zvaničnik za Fox News, nakon što su iranski mediji izvestili o zvukovima eksplozija na obe lokacije.

Zvaničnik navodi da ovi napadi ne predstavljaju ponovno pokretanje rata.

Iranski mediji su, pak, za napad okrivili UAE (više o tome u pethodnom postu).

Iranski državni mediji izveštavaju o eksplozijama koje su se večeras čule u lučkom gradu Bandar Abasu i na ostrvu Kešmu u Ormuskom moreuzu. Kako javlja novinska agencija Mizan, eksplozije u Kešmu uzrokovane su presretanjem nekoliko dronova od strane protivvazdušne odbrane.

Agencija Tasnim javila je pak da su dva manja drona oborena u Bandar Abasu, te da bi iza napada na mol na Kešmu mogli stajati Ujedinjeni Arapski Emirati.

Saudijska Arabija i Kuvajt ukinuli su ograničenja za korišćenje svojih baza i vazdušnog prostora američkoj vojsci u operacijama povezanim sa Ormuškim prolazom, piše Wall Street Journal. Time je uklonjena jedna od ključnih prepreka američkim planovima za ponovno pokretanje operacija eskortovanja trgovačkih brodova kroz taj važan plovni put.

SAD su ranije privremeno obustavile operaciju "Projekat sloboda", nedugo nakon njenog pokretanja, jer se operacija u velikoj meri oslanjala na saudijske i kuvajtske baze, kao i vazdušni prostor, zbog velikog broja američkih vazduhoplova koji štite brodove. Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je ranije ove nedelje da je iznad Ormuškog prolaza uspostavljena "snažna crveno-belo-plava kupola".

"Američki razarači nalaze se na položajima, uz podršku stotina borbenih aviona, helikoptera, dronova i izviđačkih letelica koje 24 sata dnevno nadziru siguran prolaz miroljubivih trgovačkih brodova", rekao je on.

Ukidanje saudijskih i kuvajtskih ograničenja moglo bi SAD-u da otvori i širi spektar opcija ako  Donald Tramp odluči da ponovo pokrene bombardovanje, što je ranije najavio u slučaju da ne bude postignut dogovor sa Iranom.

U iranskom gradu Bandar Abasu i na obližnjem ostrvu Kešmu čule su se eksplozije, javljaju iranske novinske agencije.

Agencija Fars navodi da su stanovnici Bandar Abasa čuli nekoliko snažnih detonacija nalik eksplozijama, ali zasad nije poznato njihovo poreklo ni lokacija.

Agencija Mehr objavila je da su se zvukovi eksplozija čuli i na ostrvu Kešmu.

Bandar Abas nalazi se na severnoj obali Ormuškog prolaza, dok je Kešm ostrvo smešteno unutar tog ključnog plovnog puta.

Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim nacijama, zajedno s predstavnicima Bahreina, Kuvajta, Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata rade na nacrtu nove rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se od Irana zahteva da okonča napade na trgovačke brodove u Ormuskom moreuzu i da odustane od pokušaja da naplaćuje putarine u tom prolazu.

Pored toga, rezolucija u izradi pozivaće Iran da prestane sa postavljanjem morskih mina u moreuzu, kao i da otkrije lokacije onih koje su već postavljene, prenosi Al Jazeera pozivajući se na neimenovanog predstavnika SAD.

On je dodao da je nacrt "uži predlog" u odnosu na prethodnu verziju revolucije sa zahtevima prema Iranu.

Prošlog meseca Rusija i Kina su u SB UN uložile veto na prvobitnu verziju rezolucije, koja je za cilj imala "zaštitu komercijalnog brodarstva" u Ormuskom moreuzu.

U slučaju da Sjedinjene Američke Države i Iran ne postignu dogovor o okončanju sukoba pre nego što se američki predsednik Donald Tramp vrati iz najavljene posete Kini, vojna opcija "ponovo se vraća na sto", preneo je danas izraelski Kanal 12 pozivajući se na neimenovanog američkog visokog zvaničnika.

Bela kuća, kako se navodi, očekuje da sutra dobije od Irana odgovor na najnoviji američki predlog o okončanju rata.

Kanal 12 navodi da će izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovarati sa Trampom večeras, nakon sastanka sa najvišim zvaničnicima izraelske vojske.

Zvaničnik je za Kanal 12 rekao da Izrael ne veruje da će SAD snažno vršiti pritisak na Iran da pristane na ograničenja programa balističkih raketa.

Neminovačni izraelski zvaničnik, s druge strane, rekao je da Tel Aviv nije zabrinut zbog pravca u kom idu razgovori sa Iranom.

"Sporazum poput ovog se ne potpisuje sa nejasnim izjavama, već preciznošću, tehničkim detaljima, procesima, vremenskim rokovima, mehanizmima nadzora i slično", rekao je izraelski zvaničnik.

Planirano je da Tramp poseti Kinu 14. i 15. maja.

Visoki iranski zvaničnik poručio je da Iran neće dopustiti SAD da ponovno otvori Ormuski moreuz "nerealnim planom", a zatim izađe iz rata bez plaćanja odštete "za svu štetu nanesenu Iranu", prenosi iranska državna televizija Press TV.

Mohsen Rezaei, dugogodišnji savetnik pokojnog vrhovnog vođe Alija Hameneija, govorio je o američkom predlogu od 14 tačaka koji je Vašington preko posrednika dostavio Iranu. SAD se nada da će mirovni plan postaviti temelje za memorandum o razumevanju kojim bi se ponovno otvorio strateški važan plovni put i okončao rat.

Iran još nije doneo konačnu odluku o američkom predlogu za okončanje sukoba i nastavlja da razmatra poruke koje su prenete posredstvom Pakistana, izjavio je danas portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei.

Kako prenosi Tasnim, Bagei je istakao da Teheran još nije dostavio odgovor američkoj strani i da iransko Ministarstvo spoljnih poslova nastavlja analizu poruka.

Prema ranijim navodima regionalnog izvora za CNN, očekuje se da Iran danas posrednicima preda svoj odgovor na američki predlog.

Izvori upoznati sa pregovorima navode da se obe strane približavaju mogućem dogovoru.

Kako se navodi, američki predlog na jednoj stranici predviđa formalni završetak sukoba i pokretanje tridesetodnevnih pregovora o otvorenim pitanjima, uključujući nuklearni program Irana, zamrznutu iransku imovinu i bezbednost u Ormuskom moreuzu.

Iran i pored višenedeljnih američkih i izraelskih napada i dalje raspolaže značajnim balističkim raketnim kapacitetima i sposobnošću da izdrži ekonomski pritisak najmanje tri do četiri meseca, navodi se u američkoj obaveštajnoj analizi dostavljena Beloj kući u koju je Washington Post (WP) danas imao uvid.

Jedan američki zvaničnik naveo je da procene pokazuju da je sposobnost Irana za dugotrajni ekonomski otpor znatno veća nego što je ranije procenjivala američka Centralna obaveštajna agencija (CIA).

Takođe se navodi da Iran i dalje raspolaže sa oko 75 odsto mobilnih lansirnih sistema i oko 70 odsto raketnog arsenala u poređenju sa periodom pre sukoba.

Prema istim navodima, postoje indikacije da je Teheran uspeo da obnovi i ponovo otvori većinu podzemnih skladišta, popravi deo oštećenih raketa, kao i da sastavi nove projektile koji su bili u završnoj fazi proizvodnje.

Američki zvaničnici ocenjuju i da je iransko rukovodstvo postalo radikalnije i odlučnije, uz sve veće uverenje da može da odoli političkom pritisku Sjedinjenih Američkih Država.

Sjedinjene Američke Države uvele su danas nove sankcije povezane sa Iranom, uključujući mere protiv zamenika iračkog ministra nafte Alija Maridža al Bahadlija i više iračkih pojedinaca i kompanija za koje Vašington tvrdi da su povezani sa proiranskim grupama, saopštilo je američko Ministarstvo finansija.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva finansija SAD, sankcije su uvedene protiv Al Bahadlija jer, prema navodima Vašingtona, učestvuje u šemi preusmeravanja i prodaje nafte u korist Irana, prenela je Al Džazira.

Američke vlasti tvrde da je reč o zloupotrebi položaja radi omogućavanja finansiranja iranske vlade i grupa koje SAD označavaju kao povezane sa Teheranom, kao i da se time ugrožava bezbednost Iraka.

Američke vlasti saopštile su da su sankcije uvedene i protiv osoba i privrednih subjekata koji, kako tvrde, eksploatišu irački naftni sektor i podrivaju bezbednost te zemlje.

Vašington je saopštio da su mere deo šire strategije pojačanog ekonomskog pritiska na Iran, kao i da su usmerene na, kako je navedeno, "glavni izvor prihoda" iranskog sistema.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful izjavio je danas da Berlin podržava cilj Sjedinjenih Američkih Država da se Iran spreči da dođe do nuklearnog oružja i ocenio da su dosadašnje američke akcije značajno oslabile iranske raketne kapacitete.

Vadeful je u intervjuu za Blumberg rekao da su odnosi između Berlina i Vašingtona, uprkos nesuglasicama između predsednika SAD Donalda Trampa i nemačkog kancelara Fridriha Merca, i dalje stabilni, ocenivši da je reč o "velikom nesporazumu" koji je izazvao trenutne tenzije.

"Na kraju ovog sukoba mora da bude jasno da Iran nikada neće imati nuklearno oružje", poručio je Vadeful.

On je naveo da je sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom u stalnom kontaktu i da veruje da će dve strane pronaći zajedničko rešenje.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči razgovarao je danas telefonom sa pakistanskim kolegom Išakom Darom o najnovijim dešavanjima u regionu, uz ocenu da je neophodno nastaviti sa dijalogom i diplomatijom, navodi se na njegovom zvaničnom Telegram nalogu.

U saopštenju se navodi da su dvojica šefova diplomatija istakla potrebu za nastavkom "dijaloga i diplomatije", kao i jačanjem saradnje između država regiona, prenela je Al Džazira.

Razgovor je održan u trenutku kada Iran razmatra novi predlog Sjedinjenih Američkih Država za okončanje sukoba, dok Islamabad izražava optimizam u pogledu mogućeg dogovora.

Premijer i ministar spoljnih poslova Katara, šeik Mohamed bin Abdulrahman bin Jasim Al Tani izjavio je danas da postoji "velika šansa" za diplomatsko rešenje krize na Bliskom istoku i okončanje sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, uz učešće drugih aktera u regionu.

On je ocenio da bi svaki eventualni sporazum između Vašingtona i Teherana morao da uzme u obzir interese zemalja regiona, ali i celog sveta.

"Pratimo situaciju, u komunikaciji smo sa svim stranama i vidimo da, uprkos različitim stavovima u Teheranu i Vašingtonu, postoji velika mogućnost da se pronađe diplomatsko rešenje", rekao je katarski premijer u intervjuu za Al Arabija Al Džadid.

On je, prenosi Al Džazira, dodao i da postoje znaci napretka u razmeni poruka između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

"Ohrabruje nas što postoji određeni pozitivan pomak u komunikaciji između Vašingtona i Teherana", naveo je on.

Istovremeno, katarski premijer je istakao da se u procenama mora biti oprezan.

"To govorimo sa dozom opreza", rekao je Al Tani.

Nova runda pregovora između Libana i Izraela trebalo bi da počne naredne sedmice u Vašingtonu, uz američko posredovanje usmereno na smanjenje izraelske eskalacije i učvršćivanje primirja kao uvoda u drugu fazu pregovora, rekao je danas zvanični libanski izvor za Al Džaziru.

Prema navodima izvora, pregovori će obuhvatiti bezbednosne i političke aspekte, uključujući pitanja potpunog izraelskog povlačenja, granica, zarobljenika, raseljenih lica i obnove.

Izvor je naveo da je nedavni vazdušni napad na južno predgrađe Bejruta predstavljao izraelsku poruku sa ciljem ometanja pregovaračkog procesa.

Kako je dodao, libansko predsedništvo je obavestilo Vašington da bi eventualni sastanak predsednika Libana Džozefa Auna i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u ovom trenutku mogao da ugrozi napore za stabilizaciju prilika, a američka strana pokazala je razumevanje za stav Bejruta.

Izvor je istakao da Liban ne teži potpisivanju mirovnog sporazuma sa Izraelom, već procesu čiji je krajnji domet obnova prava Libana u zamenu za sporazum o nenapadanju.

On je ocenio da su iranski napori za podršku stavu Libana dobrodošli ukoliko doprinose prekidu vatre, ali je naglasio da svaki iranski angažman mora da ide kroz libanske institucije i doprinese sprovođenju odluke o monopolu države nad oružjem.

Očekuje se da će Iran danas odgovoriti posrednicima u vezi sa predlogom Sjedinjenih Država za okončanje rata, rekao je regionalni izvor za CNN. Veruje se da obe strane napreduju ka sporazumu.

Jednostranični američki predlog bi proglasio kraj rata, a istovremeno bi pokrenuo 30-dnevni period pregovora za rešavanje spornih tačaka, uključujući nuklearna pitanja, zamrznutu iransku imovinu i bezbednost u Ormuskom moreuzu, prema regionalnom izvoru upoznatom sa pregovorima. U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp je zapretio da će nastaviti bombardovanje ako Iran ne postigne dogovor.

Precizni detalji predloga nisu mogli biti odmah potvrđeni, ali evo šta znamo o spornim tačkama.

Nuklearno pitanje

Izvor upoznat sa pregovorima rekao je za CNN da bi predlog uključivao diskusiju o moratorijumu na obogaćivanje uranijuma u ​​Iranu u periodu dužem od 10 godina. Prethodni američki predlog je odredio taj period na 20 godina. Plan takođe predviđa da Iran izveze svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma iz zemlje, ali detalji se još pregovaraju. Tramp je za PBS News rekao da bi uslovi uključivali isporuku materijala od strane Teherana SAD i obavezu da neće upravljati njegovim podzemnim postrojenjima.

Ormuški moreuz

Pozitivne povratne informacije od posrednika u Pakistanu pomogle su Trampu da pauzira američku operaciju izvođenja nasukanih brodova iz moreuza ranije ove nedelje, rekli su zvaničnici administracije. Ali američka blokada iranskih luka je u toku. Iranski uticaj na uski plovni put bio je ključno pitanje rata, jer SAD više puta pozivaju Iran da vrati slobodu kretanja svim plovilima i da prestane da naplaćuje putarine za bezbedan prolaz. Trampov glavni prioritet je pronalaženje diplomatskog rešenja za rat i brzo ponovno otvaranje moreuza, dodali su zvaničnici administracije.

Ublažavanje sankcija

Tokom prethodnih rundi pregovora, pre nego što je proglašeno primirje, zvaničnici Trampove administracije nadali su se da će finalizovati okvir za koji se očekivalo da će uključivati ublažavanje sankcija SAD Teheranu i oslobađanje milijardi zamrznutih iranskih sredstava, ranije je izvestio CNN. Nije jasno gde se sada nalaze stvari po pitanju sankcija. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovarao je u sredu sa zvaničnicima američke administracije, jer je Izrael posebno zabrinut zbog potencijalnog ukidanja ekonomskih sankcija Iranu, rekao je izraelski izvor za CNN.

Presekom najvažnijih stavki koje prate situaciju na Bliskom istoku u prethodnih 24 sata, možemo izvući tri udarna segmenta.

Diplomatski pokušaj

Očekuje se da će Iran danas odgovoriti na predlog SAD o okončanju rata, približavajući se sporazumu o kratkom memorandumu, rekli su izvori za CNN. Juče je predsednik Donald Tramp rekao da su SAD imale „veoma dobre razgovore“ sa Iranom u prethodna 24 sata.

Pomorski sukob

Tenzije na moru ostaju visoke. Juče je američka vojska pucala na tanker pod iranskom zastavom koji je plovio ka iranskoj luci, sprovodeći svoju blokadu. Akcija je usledila nekoliko sati nakon što je Iran pokrenuo veb stranicu za telo za koje je rekao da će upravljati saobraćajem kroz Ormuski moreuz, što je njegov najnoviji pokušaj da formalizuje kontrolu nad trgovinskim grlom uprkos upozorenjima SAD.

Primirje u Libanu narušeno

Izrael je ciljao visokog komandanta Hezbolaha u prvom napadu u Bejrutu od prekida vatre u Libanu, rekao je premijer Benjamin Netanjahu, ističući krhkost primirja.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa ministrom spoljnih poslova Omana Badrom bin Hamadom el Busaidijem o situaciji na Bliskom istoku, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

"Tokom razgovora razmatrani su aktuelni aspekti bliskoistočne agende, sa akcentom na situaciju u regionu Persijskog zaliva", navodi se u saopštenju objavljenom na veb-sajtu resornog odeljenja.

Kako prenosi RIA Novosti, Lavrov je potvrdio u razgovoru sa svojim omanskim kolegom spremnost Moskve da olakša povratak diplomatskom rešenju situacije oko Irana.

"Sergej Lavrov je potvrdio spremnost Rusije da pruži neophodnu pomoć u ostvarivanju ovih ciljeva", navodi se u saopštenju ministarstva.

Lavrov i El Busaidi istakli su važnost sprečavanja nasilja.

"Obe strane su naglasile važnost sprečavanja ponovnog nasilja i oštećenja civilne infrastrukture kao rezultata udara na Iran i susedne arapske države", zaključuje se u saopštenju.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je ubijeni komandat elitnih Radvan snaga Hezbolaha mislio da ima imunitet u Bejrutu kao i da je predvodio plan za osvajanje severnog dela Izraela.

"Ovo je isti onaj visokopostavljeni terorista koji je predvodio plan za osvajanje severa. Verovao je da može da nastavi da usmerava napade na naše snage i zajednice iz svog skrivenog terorističkog štaba u Bejrutu. Izgleda da je pročitao u štampi da ima imunitet u Bejrutu. Pročitao je, a toga neće biti", rekao je Netanjahu u video-obraćanju, prenosi Tajms of Izrael.

Netanjahu je saopštio da je u poslednjih mesec dana izraelska vojska ubila više od 200 operativaca Hezbolaha.

"Radimo istu stvar u Gazi. Eleminišemo terorističke ćelije, uključujući i one juče. Kažem našim neprijateljima na najjasniji mogući način. Nijedan terorista nema imunitet. Svako ko preti Izraelu dovodi svoj život u opasnost", naglasio je premijer.

U Libanu i Gazi, kao i u Iranu, na snazi je prekid vatre koji podržavaju SAD, a Hamas i Hezbolah odbijaju da se razoružaju.

U narednih šest meseci očekuju se nacionalni izbori u Izraelu na kojima će vođsto premijera Benjamina Netanjahua u ratovima nakon 7. oktobra 2023. godine biti centralno pitanje, piše Tajms of Izrael.

Iranski predsednik je rekao da je održao sastanak od dva i po sata sa Modžtabom Hamneijem, prema lokalnim medijima, što je prvi prijavljeni lični sastanak između visokog iranskog zvaničnika i novog vrhovnog vođe zemlje.

Predsednik Masud Pezeškijan je pomenuo potrebu za "jačanjem jedinstva, poverenja i solidarnosti unutar rukovodne strukture zemlje" dok je opisivao nedavni sastanak sa Hamneijem, objavila je danas poluzvanična novinska agencija Fars, bez preciziranja kada se to dogodilo.

Hamnei nije viđen javno otkako je inaugurisan u martu, nakon što je u američko-izraelskim napadima ubijen njegov otac i prethodnik, pokojni ajatolah Ali Hamnei, što je dovelo do spekulacija o njegovom zdravlju i boravištu.

Sve javne izjave koje se pripisuju novom vrhovnom vođi pročitali su voditelji na državnoj televiziji, a ovo je prvi put da se, kako se navodi, visoki vladin zvaničnik lično sastao sa njim.

Vreme je takođe značajno, jer dolazi usred rastućeg optimizma među zvaničnicima da su Vašington i Teheran blizu razumevanja.

Pezeškijan je rekao da je Hamnei učestvovao na sastanku sa „duhom zasnovanim na jednostavnosti, skromnosti, iskrenosti i međusobnom poštovanju, što je atmosferu učinilo potpuno direktnom, otvorenom i praćenom osećajem bliskosti i poverenja“.

"Kada najviši zvaničnik u zemlji komunicira sa ljudima i zvaničnicima sa takvom etikom, skromnošću i duhom orijentisanim na ljude, ovo ponašanje može prirodno postati model i za administrativni i upravljački sistem zemlje", citiran je iranski predsednik.

Iran je uveo set novih pravila za brodove koje žele da pređu Ormuški moreuz, prema dokumentu koji je video CNN.

Dokument pod nazivom "Deklaracija o informacijama o plovilu" je obrazac za prijavu koji je izdala iranska Uprava Persijskog zaliva (PGSA) i koji moraju popuniti sva plovila u tranzitu kako bi se osigurao njihov bezbedan prolaz.

Više saznajte u odvojenoj vesti.

Iranska ambasada u Južnoj Koreji saopštila je u četvrtak da "čvrsto odbacuje" sve tvrdnje u vezi sa učešćem iranskih oružanih snaga u oštećenju korejskog broda u Ormuškom moreuzu.

Međutim, ambasada je saopštila da je Teheran od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom "više puta naglašavao" da je taj strateški plovni put "neodvojivi deo njegove odbrambene geografije u suočavanju sa agresorima i njihovim pristalicama".

Kao takvi, na uslove plovidbe u moreuzu "uticala je promena bezbednosne situacije".

Ranije ove nedelje, dogodila se eksplozija i požar na brodu povezanom sa Južnom Korejom u Ormuskom moreuzu, prema rečima portparola južnokorejskog Ministarstva spoljnih poslova.

Brod pod panamskom zastavom prevozio je 24 člana posade, uključujući šest Južnokorejaca, i bio je usidren pored moreuza blizu Ujedinjenih Arapskih Emirata pre nego što se dogodila eksplozija. Nije bilo žrtava, saopštilo je tada ministarstvo.

Američki predsednik Donald Tramp je tvrdio da je Iran "preduzeo nekoliko pokušaja" prema brodu.

Južna Koreja je ranije saopštila da je razmatrala da li da se pridruži naporima SAD da vode trgovačke brodove kroz Ormuski moreuz, ali je taj kratkotrajni američki projekat od tada obustavljen.

Francuska se sprema da pruži finansijsku pomoć avio-kompanijama pogođenim rastućim troškovima mlaznog goriva izazvanim ratom, rekao je ministar saobraćaja zemlje.

- Avio-kompanije se suočavaju sa velikim šokom. Vlada je u potpunosti mobilisana da ih podrži i pomogne im da se nose sa ovim izazovom - rekao je ministar saobraćaja Filip Tabaro u objavi na društvenim mrežama.

Mere uključuju produžene rokove za plaćanje poreza i "podršku novčanom toku za najranjivije igrače".

Evropske vlasti traže načine da izbegnu široko rasprostranjene poremećaje u vazduhoplovstvu ovog leta, nakon što su neke avio-kompanije upozorile da bi u roku od nekoliko nedelja mogla doći do nestašice mlaznog goriva. Oko 75% evropskog mlaznog goriva se obično uvozi sa Bliskog istoka.

Komesar EU za saobraćaj Apostolos Cicikostas rekao je da avio-kompanije moraju da nastave da nadoknađuju putnicima letove otkazane zbog rasta troškova mlaznog goriva. U intervjuu za Fajnenšel tajms rekao je da se viši troškovi goriva ne kvalifikuju kao "vanredni pritisci" koji bi mogli da omoguće avio-kompanijama da ne isplate putnicima nadoknadu.

Očekuje se da će Evropska komisija sutra izdati smernice avio-kompanijama kojima će se razjasniti određena pravila EU koja se primenjuju na prava putnika u svetlu sukoba na Bliskom istoku.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su u napadima u Libanu juče ubijena još dva visoka komandanta Hezbolaha.

Prema saopštenju vojske, reč je o Muhamedu Aliju Baziju, šefu obaveštajne službe u regionalnoj diviziji Hezbolaha Nasr, i Huseinu Hasanu Romaniju, šefu vazdušne odbrane u toj grupi, preneo je Tajms of Izrael.

IDF je naveo da su oni, kako se tvrdi, radili na planiranju i sprovođenju napada na izraelske vojnike i civile.

Od početka primirja u Libanu 16. aprila, izraelske odbrambene snage tvrde da su ubile više od 220 pripadnika Hezbolaha za koje navode da su predstavljali pretnju.

Sjedinjene Američke Države i Iran približavaju se dogovoru o kratkom memorandumu koji bi trebalo da okonča rat, a očekuje se da će Teheran danas podneti svoj odgovor posrednicima, saznaje CNN iz dobro obaveštenih izvora.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je juče da su dve strane imale veoma dobre razgovore u poslednja 24 sata, ali je istovremeno zapretio da će nastaviti bombardovanje ako Iran ne pristane na dogovor.

Memorandum od jedne stranice proglasio bi kraj rata i otvorio period od 30 dana za rešavanje ključnih sporova koji uključuju nuklearna pitanja, odmrzavanje iranske imovine i bezbednost u Ormuskom moreuzu, potvrdio je izvor za CNN.

U intervjuu za PBS News, Tramp je naglasio da bi svaki potencijalni dogovor uključivao obavezu Teherana da pošalje svoj visoko obogaćeni uranijum Sjedinjenim Državama i obećanje da neće koristiti njegova podzemna postrojenja.

U izraelskom vazdušnom napadu ubijen je sin Halila el-Haje, visokog lidera Hamasa i glavnog pregovarača te organizacije u razgovorima o budućnosti Gaze, potvrdio je danas visoki zvaničnik Hamasa.

Prema navodima Hamasa, Azam el-Haja je podlegao povredama nakon što je pogođen u napadu, čime je postao četvrti sin Halila el-Haje koji je poginuo u izraelskim udarima tokom prethodnih godina sukoba, preneo je Rojters.

Portparol Hamasa Basim Naim potvrdio je smrt, dok se izraelska vojska nije oglasila povodom optužbi. Više pročitajte u odvojenoj vesti.

Šel je prijavio skok profita od 1,3 milijarde dolara, delimično vođen naglim oscilacijama cena nafte izazvanim ratom u Iranu i višim cenama benzina i mlaznog goriva.

Ovaj britanski energetski gigant saopštio je da je zarada za prva tri meseca godine porasla na 6,9 milijardi dolara, što je skoro četvrtinu više, odnosno 1,3 milijarde dolara više, nego pre godinu dana. Profit od rafinerija grupe, koje pretvaraju sirovu naftu u proizvode poput dizela i benzina, iznosio je oko 2 milijarde dolara.

Poput BP-a, koji je prošle nedelje prijavio udvostručenje profita u prvom kvartalu, Šelovi trgovci su takođe mogli da profitiraju od velikih promena cena nafte, poznatih kao volatilnost, preciznim predviđanjem pravca kretanja.

"Šel je ostvario snažne rezultate... U kvartalu koji je obeležio neviđeni poremećaj na globalnim energetskim tržištima", rekao je izvršni direktor Šela, Vael Savan, u izveštaju o zaradi.

Šel je saopštio da je njegova ukupna proizvodnja nafte i gasa blago smanjena u poređenju sa četvrtim kvartalom prošle godine, "uglavnom zbog uticaja sukoba na Bliskom istoku na katarske količine".

U međuvremenu, Koalicija za borbu protiv energetskog siromaštva, aktivna grupa, ponovila je svoj poziv za uvođenje poreza na neočekivane prihode naftnih kompanija kako bi se nadoknadili rastući računi za energiju domaćinstava kao rezultat rata u Iranu.

Konstantno omalovažavanje iranskih lidera američkog predsednika Donalda Trampa uznemirava pojedine američke i arapske zvaničnike koji brinu da bi takve uvrede mogle da postanu glavna prepreka za okončanje rata koji je opteretio svetsku ekonomiju, navodi se u analizi lista "Politiko".

Iransko rukovodstvo, prema sagovornicima iz teksta, ne može politički da prihvati dogovor koji bi izgledao kao potpuna kapitulacija pred Vašingtonom.

Čak i kada bi pristali na američke zahteve koji bi ih vojno oslabili, potrebno im je da domaćoj javnosti predstave da su ipak nešto dobili i sačuvali dostojanstvo režima, piše "Politiko".

Analiza sugeriše da je problem u Trampovoj političkoj i pregovoračkoj reputaciji koja se zasniva na "negovanju zamerki, ismejavanju protivnika i insistiranja da on sve pobeđuje" zbog čega deo američkih i arapskih zvaničnika sumnja da bi Trampov ego bio spreman na diplomatski kompromis koji može da okonča rat, prema intervjuima deset sadašnjih i bivših američkih i arapskih zvaničnika.

"On očajnički želi da se ovo završi. Ali Iranci za sada odbijaju da mu daju ono što mu je potrebno da sačuva obraz i ode. I čini se da ne razume da i oni moraju da sačuvaju ugled", rekao je o Trampu visoki zvaničnik iz arapskih zemalja Persijskog zaliva upoznat sa mirovnim pregovorima.

Zvaničnici ostaju anonimni kako bi mogli da govore o osetljivim diplomatskim pitanjima.

Pojedini zvaničnici imaju direktno iskustvo u radu sa Iranom i izjavili su da, iako je očuvanje ugleda važno u svakom diplomatskom pregovaravanju, posebno je ključno za Irance iz kulturnih i političkih razloga.

Foto: Tanjug/AP

Poslednjih nedelja, Tramp je nazvao iranske zvaničnike "ludim kopiladima" koji su "mentalno bolesni" i pretio da će okončati "celu iransku civilizaciju" u trenutku kada su njegovi izaslanici pregovarali o kraju sukoba koji je uticao na dostupnost nafte, đubriva i drugih dobara ključnih za svetsku ekonomiju.

Trampov prezir prema iranskom rukovodstvu, kako navodi "Politiko", datira skoro 50 godina unazad, kada je režim uzeo Amerikance za taoce ubrzo nakon što je iranska revolucija zbacila šaha sa vlasti 1979. godine.

Takođe, Tramp je izjavio da će biti zadovoljan sporazumom samo ukoliko je bolji od sporazuma koji je bivši američki predsednik Barak Obama postigao sa Iranom 2015. godine.

Teheran ima malo poverenja u Trampa jer se iransko rukovodstvo oseća iznevereno njegovom odlukom da tokom prvog mandata napusti nuklearni sporazum, kao i potezima u drugom mandatu kada su u napadima stradali visoki iranski zvaničnici, računajući i vrhovnog vođu Alija Hamneija, navodi se u analizi.

Tramp je insistirao na "bezuslovnoj predaji" Irana i postavio zahteve koji prevazilaze crvene linije Irana, poput insistiranja da Teheran trajno odustane od obogaćivanja uranijuma.

Prema analizi, iranska kultura pridaje veliku važnost očuvanju ugleda, jer se sramota ne vezuje samo za pojedinca već i za porodicu i naciju, zbog čega mnogi Iranci, uključujući i one koji ne podržavaju sadašnji režim, negoduju zbog američkog mešanja u unutrašnju politiku Irana, posebno zbog uloge CIA u puču 1953. godine.

"Deo predsednikove strategije izgleda da ima za cilj da primora Teheran da bira između očuvanja ugleda i gubitka glave" rekao je Behnam Ben Taleblu, iranski analitičar za "Politiko".

Američki državni sekretar Marko Rubio je juče istakao da su pregovori usmereni na stvaranje plana za buduće razgovore.

Aksios je kasnije izvestio da pregovarači izrađuju memorandum o proglašenju kraja rata sa rokom od 30 dana da osmisle sveobuhvatniji dugoročni sporazum, a visoki zvaničnik upoznat sa pregovorima potvrdio je da je postignut napredak ka dogovoru u osnovnom okviru.

Cene nafte padaju danas, nastavljajući jučerašnji pad, zbog znakova da se Sjedinjene Države i Iran približavaju sporazumu koji bi mogao ponovo otvoriti vitalni Ormuški moreuz.

Brent sirova nafta, globalna referentna nafta, bila je 1,5% niža na 99,8 dolara po barelu, nakon što je u sredu zaključila sa skoro 8% nižom cenom. WTI, američka referentna nafta, pala je za sličnu marginu na 93,5 dolara po barelu.

Cene nafte su ove nedelje bile u divljem porastu. U ponedeljak se Brent zaključio na najvišoj ceni do sada ove godine, pre nego što je juče pao. Cene sirove nafte su i dalje više od trećine nego što su bile pre nego što su američko-izraelski napadi na Iran počeli 28. februara.

"Čak i ako postignemo sporazum u narednim danima, ne vidimo da će se cene nafte vratiti na nivoe pre rata", napisao je Mohit Kumar, glavni evropski ekonomista u Džefriju, u jutarnjoj belešci.

Investiciona banka predviđa da će cena sirove nafte marke Brent biti "oko 80 dolara" za tri do šest meseci, što je oko 25% iznad nivoa pre rata.

"Više cene energije bi imale uticaj na pretpostavke o rastu i inflaciji i proizvele bi pobednike i gubitnike u različitim zemljama, sektorima i kompanijama", dodao je.

Iran je negirao bilo kakvu umešanost svojih oružanih snaga u oštećenje južnokorejskog broda u Ormuškom moreuzu, saopštila je iranska ambasada u Seulu.

U saopštenju se navodi da Teheran odbacuje optužbe i ističe da bezbedan prolaz kroz strateški pomorski pravac zahteva strogo poštovanje iranskih propisa, preneo je Rojters.

Incident se dogodio u ponedeljak, kada je brod pod panamskom zastavom kojim upravlja južnokorejska kompanija HMM pretrpeo eksploziju i potom se zapalio.

Uzrok požara još nije zvanično utvrđen.

Američki predsednik Donald Tramp optužio je Iran za napad, dok su vlasti Južne Koreje saopštile da će se tačan uzrok incidenta znati tek nakon što brod bude odvučen u luku i detaljno pregledan.

Istraga o okolnostima eksplozije je u toku.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je libanska oružana grupa Hezbolah jutros ispalila nekoliko raketa na izraelske vojnike raspoređene u južnom Libanu.

Prema navodima vojske, rakete su pale u blizini izraelskih jedinica, ali u incidentu nije bilo povređenih niti materijalne štete među vojnicima, preneo je Tajms of Izrael.

IDF je saopštio da je prethodnog dana izveo napade na više od 15 ciljeva Hezbolaha na teritoriji južnog Libana.

Mete su, prema tvrdnjama izraelske vojske, uključivale skladišta i proizvodne pogone oružja, komandne centre, lansirne položaje za rakete i objekte koje koristi ta oružana grupa.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp privremeno je obustavio plan pod nazivom "Projekat sloboda", čiji je cilj bio da se osigura bezbedni prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, nakon što su američki saveznici u Persijskom zalivu izrazili neslaganje sa načinom sprovođenja operacije, izjavili su američki zvaničnici.

Prema navodima iz Vašingtona, ključni saveznik u regionu privremeno je ograničio korišćenje svojih vojnih baza i vazdušnog prostora američkim snagama, što je otežalo sprovođenje plana i dovelo do njegove pauze, preneo je NBC.

Operacija je bila osmišljena kao odgovor na napetosti u Ormuskom moreuzu i navodne iranske poteze u tom strateški važnom pomorskom pravcu, a američka vojska je već počela pripreme za obezbeđivanje tranzita brodova.

Međutim, regionalni saveznici, uključujući Saudijsku Arabiju i druge zemlje Zaliva, izrazili su zabrinutost zbog nedovoljne koordinacije, dok su diplomatski izvori naveli da su kontakti u vezi sa operacijom tek naknadno intenzivirani.

Uprkos pauzi operacije, američka vojska zadržava značajno vojno prisustvo u regionu, uključujući borbene avione, tankere i protivvazdušne sisteme u bazama u Zalivu.

Vašington i Teheran nastavljaju diplomatske kontakte uz posredovanje trećih zemalja, dok se razmatraju novi predlozi za deeskalaciju sukoba.

Američki zvaničnici navode da bi eventualni sporazum mogao da utiče na dalji tok operacija u regionu, uključujući i status Ormuskog moreuza.

Presekom dešavanja u proteklih 24 sata, tri stavke se izdvajaju kao najznačajnije za dalje odvijanje situacije na Bliskom istoku.

Status pregovora

Očekuje se da će Iran u četvrtak predati svoj odgovor posrednicima o američkom predlogu za okončanje rata, rekao je regionalni izvor za CNN. Ranije je predsednik Donald Tramp rekao da su SAD imale "veoma dobre razgovore" sa Iranom u poslednja 24 sata.

Ključni plovni putevi

Mornarica Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa saopštila je da je bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz moguć prema "novim procedurama", objavili su iranski mediji. Američka vojska je takođe onesposobila tanker pod iranskom zastavom u Omanskom zalivu kada je pokušao da plovi ka iranskoj luci.

Liban

Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je Izrael ciljao visokog komandanta Hezbolaha u prvom napadu u Bejrutu od primirja u Libanu.

Oko 1.600 brodova je i dalje zaglavljeno u blizini Ormuškog moreuza, a brodarske kompanije se suočavaju sa skupom i rizičnom situacijom, tražeći priliku da napuste plovni put više od dva meseca.

Operacija predsednika Donalda Trampa da "vodi" brodove kroz moreuz trajala je samo 48 sati. Samo dva broda su vođena.

Sada, ponovo same, kompanije nisu spremne da snose rizik tranzita - puštanje brodova da isplove ugrozilo bi i teret i osoblje.

Bilo kakva šteta na brodu vrednom više miliona dolara bi finansijski i logistički unazadila kompanije. Osiguravači imaju klauzule o ratu u svojim ugovorima koje ih ne obavezuju da pokrivaju brodove zaglavljene usred rata. Dakle, kretanje brodova bez te finansijske podrške rizikuje da bude izuzetno skupo.

Ipak, napuštanje Ormuskog moreuza, čak i uz američkog vojnog vodiča, zahteva "veoma specifičnu procenu" za brodarske kompanije, prema rečima Džina Seroke, izvršnog direktora luke Los Anđeles.

- Potrebno im je mnogo više poverenja u bezbednost prolaska kroz moreuz pre nego što preduzmu taj korak - rekao je on.

Trideset dva broda su pogođena projektilima od početka rata, što je rezultiralo sa 10 smrtnih slučajeva i najmanje desetak povreda, prema podacima Međunarodne pomorske organizacije, ili IMO. IMO nastavlja da poziva brodove da "pokažu maksimalan oprez" i kaže da "pomorska pratnja nije održivo dugoročno rešenje".

Iranski predsednik Masud Pezeškijan poručio je u telefonskom razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom da je Iran spreman da nastavi ozbiljne diplomatske pregovore u cilju okončanja rata, ali da će istovremeno insistirati na zaštiti prava iranske nacije.

Prema saopštenju iranskog predsedništva, Pezeškijan je istakao "duboko nepoverenje" Teherana prema Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći da ono proizilazi iz, kako je rekao, "neprijateljskih postupaka" tokom pregovora i ranijih napada na Iran, preneo je portal "Press TV".

On je tvrdio da su SAD i Izrael tokom sukoba izveli napade na iransku teritoriju, uključujući civilnu infrastrukturu, što je, prema njegovim rečima, dodatno produbilo krizu i narušilo poverenje u pregovarački proces.

- Ovo nepoverenje je rezultat neprijateljskih postupaka američke strane, od kojih su poslednji bili dva napada na našu zemlju tokom pregovora, što nam je efikasno zabilo nož u leđa - kazao je Pezeškijan.

Foto:Tanjug/AP

U razgovoru sa Makronom razmatrana je i situacija u regionu, uključujući Ormuski moreuz i mogućnosti za postizanje primirja, kao i dosadašnji posrednički napori, uključujući ulogu Pakistana.

Iran je potvrdio da je uveo dodatne mehanizme kontrole pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, dok su razgovori o prekidu vatre i dalje u zastoju, uz međusobne optužbe strana o kršenju dogovora.

Francuska je, kako je navedeno, nastavila diplomatske kontakte sa Teheranom tokom trajanja sukoba, a Makron je i ranije razgovarao sa iranskim predsednikom o regionalnoj situaciji.

Očekuje se da će Iran u četvrtak predati svoj odgovor posrednicima o američkom predlogu za okončanje rata, rekao je regionalni izvor za CNN.

Iran razmatra predlog SAD, a izvor je rekao da obe strane napreduju ka sporazumu o okončanju rata.

Dok svet prati tenzije između Vašingtona i Teherana, Iran sprovodi najbrži talas političkih pogubljenja u svojoj novijoj istoriji. Za samo sedam nedelja, najmanje 28 ljudi je pogubljeno pod političkim, protestnim ili špijunskim optužbama, prema podacima američke grupe za ljudska prava. Izveštava Klarisa Vord iz CNN-a.

Oko 1.600 brodova je i dalje zaglavljeno u Ormuškom moreuzu, a brodarske kompanije se suočavaju sa skupom i rizičnom situacijom, tražeći priliku da napuste plovni put više od dva meseca.

Operacija predsednika Donalda Trampa da „vodi“ brodove kroz moreuz trajala je samo 48 sati. Samo dva broda su vođena.

Sada, ponovo same, kompanije nisu spremne da snose rizik tranzita - puštanje brodova da isplove ugrozilo bi i teret i osoblje.

Bilo kakva šteta na brodu vrednom više miliona dolara bi finansijski i logistički unazadila kompanije. Osiguravači imaju klauzule o ratu u svojim ugovorima koje ih ne obavezuju da pokrivaju brodove zaglavljene usred rata. Dakle, kretanje brodova bez te finansijske podrške rizikuje da bude izuzetno skupo.

Ipak, napuštanje Ormuskog moreuza, čak i uz američkog vojnog vodiča, zahteva "veoma specifičnu procenu" za brodarske kompanije, prema rečima Džina Seroke, izvršnog direktora luke Los Anđeles.

- Potrebno im je mnogo više poverenja u bezbednost prolaska kroz moreuz pre nego što preduzmu taj korak - rekao je on.

Trideset dva broda su pogođena projektilima od početka rata, što je rezultiralo sa 10 smrtnih slučajeva i najmanje desetak povreda, prema podacima Međunarodne pomorske organizacije (IMO).

IMO nastavlja da poziva brodove da "pokažu maksimalan oprez" i kaže da "pomorska pratnja nije održivo dugoročno rešenje".

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da Iran ne može da poseduje nuklearno oružje, bez obzira na stavove koje o tome imaju međunarodni akteri, uključujući Vatikan i papu Lava XIV.

"Bez obzira na to da li činim papu srećnim ili ne, Iran ne može da ima nuklearno oružje", rekao je Tramp u Beloj kući, odgovarajući na pitanja novinara o nedavnom sukobu sa papom Lavom XIV, prenosi Njujork post.

On je naveo da bi to bila poruka koju bi državni sekretar Marko Rubio trebalo da prenese tokom predstojećih razgovora sa poglavarom Rimokatoličke crkve.

"Izgleda da je neko rekao da bi Iran mogao da ima nuklearno oružje, ali ja tvrdim da ne može. U suprotnom, ceo svet bi bio talac, i to nećemo dozvoliti", istakao je Tramp.

Američki predsednik ponovio je stav da je sprečavanje iranskog nuklearnog naoružanja ključni prioritet američke politike.

Papa Lav XIV poručio je danas da je dužnost crkve da jasno osudi svako zlo i proglasi mir i da se zauzme za siromašne, eksploatisane i žrtve ratova.

Govoreći na opštoj audijenciji na Trgu Svetog Petra u Rimu, papa je istakao da Crkva, kao "hodočasnički narod Božji", ima zadatak da tumači istorijske događaje kroz Jevanđelje i da nedvosmisleno odbaci sve oblike nasilja, prenela je Ansa.

Izjava pape usledila je nakon kritika koje mu je uputio predsednik Sjedinjenih Američkih Država, koji je osporio njegov stav o ratu i optužio ga da je "slab" i da ugrožava bezbednost, posebno u kontekstu Irana i nuklearnog pitanja.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf izjavio je danas da će Iran postati "globalna sila" i ključni međunarodni akter ukoliko pobedi u aktuelnom sukobu sa SAD i Izraelom.

U audio-poruci koju su preneli iranski mediji, Kalibaf je rekao da bi pobeda u ratu donela zemlji i političke i ekonomske koristi.

"Konačna pobeda u ovom ratu transformisaće Iran u uticajnog igrača u međunarodnom sistemu, a upravo to dostignuće otvoriće put materijalnom i duhovnom napretku zemlje", poručio je Kalibaf.

On je istovremeno priznao da stanovništvo trpi zbog rata i ekonomskih posledica i pozvao Irance da se "žrtvuju kako bi olakšali napredak Irana ka pobedi", prenosi Press TV.

"Danas je vreme da svi pomognemo jedni drugima kako bismo sa manje poteškoća postigli veliki cilj pobede i ponosa za naš dragi Iran... Naravno, postizanje tako velikog uspeha dolazi sa svojim teškoćama", rekao je.

Kalibaf je ocenio da se SAD nadaju da bi njihov ekonomski pritisak na Iran i takozvana pomorska blokada zemlje mogli uticati na iranski narod i navesti ga da se pobuni protiv sopstvene vlade.

Prema njegovim rečima, istorija pokazuje da Iranci "izdržavaju pritiske koliko god je potrebno kako bi zaštitili dostojanstvo svoje zemlje i religije".

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da rat protiv Irana protiče "neverovatno dobro" i da američka vojska ostvaruje "značajan napredak".

On je govoreći u Beloj kući na događaju u čast majki američkih vojnika, operaciju u Iranu uporedio sa "uspešnom operacijom u januaru, usmerenom na Nikolasa Madura u Venecueli".

"Nalazimo se u - ja to zovem okršajem, jer to jeste, okršaj, i neverovatno dobro nam ide, kao što smo uradili u Venecueli, gde je bilo brzo, završeno za jedan dan, i ide nam podjednako dobro, rekao bih, još više, ali veoma dobro nam ide u Iranu. Ide veoma glatko, videćemo šta će se dogoditi", rekao je Tramp, prenosi CBS News.

Američke oružane snage onesposobile su danas tanker pod iranskom zastavom koji je pokušao da prekrši pomorsku blokadu iranskih luka i uplovi ka iranskoj luci u Omanskom zalivu, saopštila je Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM).

Prema navodima CENTCOM-a, tanker "Hasna" uočen je kako plovi međunarodnim vodama ka iranskoj luci, nakon čega su mu američke snage uputile više upozorenja da se nalazi u kršenju blokade.

Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je danas da će tranzit kroz Ormuski moreuz postepeno postati bezbedan i stabilan, uz tvrdnju da su "pretnje agresora neutralisane".

"Zahvaljujemo kapetanima i brodovlasnicima u Persijskom i Omanskom zalivu na poštovanju iranskih propisa za Ormuski moreuz i doprinosu regionalnoj pomorskoj bezbednosti. Neutralizacijom pretnji agresora i uspostavljanjem novih protokola, biće obezbeđen bezbedan i stabilan prolaz kroz Ormuski moreuz", navodi se u objavi IRGC na platformi X.