ANGELA MERKEL SE VRAĆA NA VELIKA VRATA? Evropa ima malo opcija, a ona deluje kao najbolja

Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu je verovatno bilo jasno da Gerhard Šreder nije pogodan za posrednika između Kijeva i Moskve kada je proteklog vikenda predložio bivšeg kancelara za tu ulogu. Putinov "prijatelj" kao izaslanik kod Ukrajinaca? Čak i ako bi neki od Šrederovih socijaldemokrata to mogli da zamisle - i to pored njegovih zdravstvenih problema - za saveznu vladu i ostatak EU to je isključeno.

Reakcije su ponekad oštre. "Ako bismo Rusiji dali pravo da imenuje pregovarača u naše ime, to ne bi bilo baš pametno", izjavila je šefica diplomatije EU Kaja Kalas na marginama sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu. Slično su se izjasnili i predstavnici država članica. Portparol nemačke vlade je takođe jasno stavio do znanja da Šreder ne dolazi u obzir.

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Oleksij Makejev, izjavio je za Der Spiegel povodom Šredera: "Onaj ko je godinama zastupao ruske interese u Nemačkoj, nema ni moralni ni politički legitimitet da se danas pojavi kao posrednik."

Putinov očajnički potez?

Putinov grubi predlog mogao bi biti još jedan znak rastućeg očajanja Kremlja povodom agresorskog rata protiv susedne zemlje. Rat već ulazi u svoju četvrtu godinu, a kraj se još ne nazire. Čini se da šef Kremlja, s obzirom na nedavne vojne uspehe protivničke strane, uviđa da Rusija neće poraziti Ukrajinu u dogledno vreme. Ali, kako doći do pregovaračkog formata koji bi bio prihvatljiv i za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i njegove saveznike?

Prošle godine se američki predsednik Donald Tramp prvo sastao sa Putinom, a potom sa Zelenskim. Nakon toga je došlo do pomaka u pregovorima. U novembru je Tramp predstavio mirovni plan od 28 tačaka koji je veoma išao na ruku Moskvi. Zelenski je odgovorio sopstvenim predlozima, ali je nagovestio spremnost na kompromis - pokazao je spremnost da zamrzne konflikt i prestao je da insistira na ulasku u NATO.

Tramp kao nepouzdan partner

Ipak, angažman američke vlade je ubrzo splasnuo jer se Tramp fokusirao na rat protiv Irana. Još jednom je pokazao diplomatsku kratkovidost. Čak ni prekid vatre između Izraela i Hamasa do danas nisu pratili suštinski koraci ka miru. Evropljani su u velikoj meri bili isključeni iz pregovora o miru u Ukrajini - jer su Tramp i Putin tako želeli.

To što ruski predsednik sada nudi "otrovan poklon" u vidu Šredera, mogla bi biti šansa za EU. "Spremni smo da preuzmemo više odgovornosti i o tome razgovaramo sa SAD i Ukrajinom", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadephul za Welt am Sonntag. Berlin se nedavno sa Parizom i Londonom trudio oko "novog pokušaja povratka pregovorima". Prema pisanju Financial Times-a, lideri EU se pripremaju za moguće razgovore.

Opcija Štajnmajer ili Merkel?

U tome bi mogla pomoći istaknuta figura koja ima lične kontakte sa Putinom i Zelenskim i uživa kredibilitet u ostatku Evrope. Proteklog vikenda u vladinim krugovima pominjalo se ime Franka-Valtera Štajnmajera. Nemački predsednik je kao dugogodišnji ministar spoljnih poslova upoznat sa oba lidera - ali se i njemu, naročito iz Ukrajine i istočnoevropskih država, prebacuje da je u prošlosti bio previše naklonjen Rusiji.

Pored toga, postavlja se pitanje da li je osoba iz Nemačke uopšte smislena za posredovanje: nakon Šrederovog mandata, njegova naslednica iz CDU-a Angela Merkel vodila je kurs koji se naknadno smatrao previše prijateljskim prema Moskvi.

Stoga potpredsednik Bundestaga, Omid Nuripur, smatra: "Ovom konfliktu nije potreban posrednik iz Nemačke, već jačanje zajedničkog evropskog stava." Bivši diplomata Volfgang Išinger takođe upozorava da više ne sme biti "nemačkih solo akcija" i da kandidat mora imati široku podršku, naročito Istočne Evrope i Baltika.

Ipak, ime Angele Merkel se ponovo pojavljuje u debati. Njena prednost u odnosu na Štajnmajera je što više ne obavlja državnu funkciju, dobro poznaje lidere i govori ruski. Na upit Der Spiegela, iz njenog kabineta je saopšteno: "Nema nikakvih upita upućenih bivšoj kancelarki." Pitanje da li bi ona to prihvatila ostalo je bez odgovora.

Druge evropske opcije: Dragi ili Stub?

Postoje i kandidati van Nemačke. Tu je Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke i bivši premijer Italije, koji ove godine dobija nagradu Karlo Veliki za zasluge u Evropi. Takođe, finski predsednik Aleksander Stub se pominje kao opcija. On nije poznat po popustljivosti prema Rusiji, ali se založio za direktne razgovore Evropljana sa Putinom. Stub takođe održava dobre veze sa Trampom, što bi moglo biti presudno.

Jer jedno je jasno: ako Evropljani misle ozbiljno sa sopstvenim pregovorima o Ukrajini, ne smeju to raditi mimo čoveka u Beloj kući. U suprotnom, rizik je prevelik da bi Tramp, poznat po svojoj sujeti, odmah osujetio ceo proces.

(Telegraf.rs)