"Video sam nešto što nikad neću zaboraviti": Čovek koji je ušao u mrtvačnicu nakon pada aviona svedočio hororu

Dok u kuhinji svoje kuće u Lesteru priprema ručak za svekra i svekrvu, mlada žena u poodmakloj trudnoći deluje kao oličenje porodičnog zadovoljstva. Ipak, jedan član porodice upadljivo nedostaje... Sledećeg meseca navršava se godinu dana otkako je suprug Hiral Rameš, Višvaš Kumar Rameš, zadivio i podigao ceo svet na noge kada je izašao iz zapaljene olupine aviona kompanije Air India koji se srušio ubrzo nakon poletanja, usmrtivši sve ostale u avionu - 229 putnika i 12 članova posade, kao i 19 ljudi na zemlji.

Nekim neshvatljivim čudom, 40-godišnji biznismen zadobio je samo manje posekotine i opekotine, iako su tela ležala svuda oko njega, a do bezbednosti je dopuzao kroz rupu u trupu aviona nekoliko trenutaka pre nego što je vatrena lopta progutala uništenu letelicu.

Preporučujemo

Njegovo preživljavanje obezbedilo mu je jedinstveno mesto u istoriji avionskih katastrofa.

Filmski producenti navodno se bore za prava na njegovu priču, a ekskluzivno otkriće Daily Maila da je njegova supruga trudna i da bi beba trebalo da se rodi nekoliko nedelja nakon prve godišnjice tragedije, 12. juna - moglo bi da unese dirljiv obrt u scenario.

Hiral je rekla da je presrećna zbog dolaska drugog deteta i što će njihov petogodišnji sin dobiti batu ili seku.

"To bi bio novi život i novi početak za porodicu", rekla je ona.

Nažalost, njen suprug ne uspeva da podeli njenu radost. On pati od teškog posttraumatskog stresnog poremećaja, verovatno dodatno pogoršanog očajem zbog gubitka svog voljenog starijeg brata Adžaija (45) koji je bio sa njim u avionu. Kumar se muči dok pokušava da razume zašto je samo on pošteđen...

Kumarov mlađi brat Najan (28) rekao je da se zatvorio u svoju spavaću sobu, gde provodi duge sate sam, boreći se sa svojim demonima. Izgleda da se nije pomerio dalje od prošlog novembra, kada je njegova anksioznost ogoljena u kratkom i očigledno bolnom TV intervjuu.

"Još uvek nisam dobro. Nalazim se u teškoćama, fizičkim i mentalnim", rekao je tada Rameš Kumar.

"Veoma je bolno objasniti kako se sve dogodilo. Ja sam najsrećniji čovek na svetu, ali sam sve izgubio. Moj brat je bio moja kičma. Samo sedim sam u svojoj sobi, ne razgovaram sa ženom, sinom, bilo kim", rekao je tad.

Kao i porodicama poginulih u nesreći, sramotan nedostatak podrške kompanije Air India teško da je mogao da pomogne njegovom oporavku. Sa već narušenom reputacijom i pretnjom da doživi dno narednog meseca - kada se očekuje da Biro za istraživanje avionskih nesreća Indije objavi konačan izveštaj o uzrocima tragedije - od avio-kompanije se moglo očekivati da upravljanje posledicama vodi efikasno, velikodušno i saosećajno.

Višvar Rameš Kumar jedini preživeo pad aviona Foto: printskrin/youtube/guardian

Svakako, to je bila nada Rada Sajgera, penzionisanog advokata koji besplatno savetuje Rameša. Kada je Sajger započeo pregovore sa Air India, Rameš se još oporavljao kod rodbine u malom ribarskom gradu Diu u Gudžaratu, odakle su mnogi ljudi emigrirali u Britaniju i gde je 14 putnika iz aviona živelo.

Bio je prestravljen pri pomisli da se vrati kući avionom - istim tipom letelice kojim je putovao 12. juna, Boeing 787-8 Dreamliner, i istom rutom, od Ahmedabada do londonskog Getvika. Međutim, ako je američki advokat mislio da će predstavnici kompanije "obasuti pažnjom" jedinog preživelog - čije je sedište, 11A, postalo simbol sreće za putnike širom sveta - bio je u zabludi.

Jedva je uspeo da ih ubedi da Ramešu obezbede mesto u biznis klasi za njegov napeti let kući. Popustili su tek nakon što se kompanija Emirates ponudila da uskoči.

Iako u Air India tvrde da su "duboko svesni" svoje odgovornosti prema Ramešu, Sejger takođe kaže da su više puta odbili njegove pokušaje da sa njima sarađuju. Njihova navodna privremena ponuda odštete iznosila je samo 25.000 evra.

Pošto se navodi da je ribarski posao koji su on i Adžaj vodili u Diu u problemima jer on nije u stanju da radi, a i pandemija kovida je teško pogodila njihovu tekstilnu firmu u Lesteru, ova simbolična suma ne bi dugo potrajala. Ali makar je predmet pregovora. Mnoge siromašne indijske žrtve tvrde da su bile pod pritiskom da potpišu ugovore kojima prihvataju slične isplate - uz uslov da se odreknu prava na bilo kakav dalji zahtev.

Daily Mail je video jedan takav dokument koji je potpisao Adžaj Palmar, baštovan u medicinskom hostelu koji je povređen u padu aviona, a koji je zadobio opekotine na 23 odsto tela i trajnu gluvoću.

On je prihvatio dodatnih 5.300 evra uz prethodnih 26.500 evra kao "konačno i potpuno obeštećenje" za sve buduće zahteve - ne samo protiv Air India, već i protiv avijacijskih vlasti, proizvođača aviona Boeing i niza kompanija koje su pravile delove.

Palmar, koji je u dvadesetim godinama, kojeg je od tada napustila njegova mlada supruga, strahuje da možda nikada više neće moći da radi. Kaže da nije imao predstavu o implikacijama ugovora i da je bio pritisnut da ga brzo potpiše.

Među britanskim porodicama postoji i široko rasprostranjen bes zbog invazivnih upitnika koje su ožalošćeni članovi porodica morali da popunjavaju kako bi Air India procenila finansijsku "vrednost" njihovih najbližih.

Arven Grinlo-Mik, čiji je brat Fiongal (39) preminuo zajedno sa suprugom Džejmijem, upoređuje bezlične obrasce poslate imejlom – jedinu komunikaciju koju je dobila od kompanije Air India – sa onima koji su potrebni prilikom podnošenja zahteva za bankarski kredit. Njihova majka, Amanda Donahi, opisuje ih kao "nehumane".

U procenjivanju "kompenzacione vrednosti njenog sina", gospođa Donahi je rekla da je avio-kompanija postavljala sva zamisliva pitanja o njegovim prihodima i troškovima, sve do toga da li joj je kupovao poklone za rođendan i Božić.

Na osnovu njenih odgovora, procenili su da život ovog harizmatičnog duhovnog savetnika, koji je trebalo da započne TV karijeru, vredi "nešto oko 58.000 evra".

Proces je bio razarajući, kaže gospođa Donahi, čiju je tugu dodatno pogoršalo to što je od indijskih vlasti dobila pogrešne posmrtne ostatke.

Nažalost, Fiongalova porodica i dalje ne zna šta se dogodilo sa njegovim "izgubljenim telom" i mogli su u Kembridžširu da sahrane samo mali delić njegove kože dobijen za DNK testiranje. Kada se njegova majka vrati u Indiju da obeleži godišnjicu, pokušaće da pronađe mesto gde on počiva.

Indijske vlasti, u međuvremenu, i dalje poriču odgovornost za ovakve užasne zamene, apsurdno tvrdeći da su se dogodile u Londonu nakon što su posmrtni ostaci repatrirani.

Kako je rekao za Mail Miten Patel iz Orpingtona, čija je majka Šobhana pomešana sa posmrtnim ostacima druge - još uvek nepoznate žrtve, identifikacione provere u bolnici St Džordž u Totingemu, južni London, rađene su CT skenerom - bez da su kovčezi uopšte bili otvarani.

Postoji i ogorčenje zbog lošeg načina na koji je Air India postupala sa 23.000 komada ličnih stvari pronađenih u olupini. Da bi ih preuzele, porodice su morale da pretražuju stotine stranica na portalu zaštićenom lozinkom, koji je Fiongalova sestra uporedila sa "eBay bez cena".

Dok je pregledala prikazane predmete, Arven Grinlou-Mik je još nešto veoma začudilo: ništa od veće vrednosti nije bilo izloženo.

Da li je posumnjala da su lične stvari putnika opljačkane?

"O, apsolutno. U avionu sa više od 200 putnika, ne verujem da nisu našli više od jednog ili dva sata. Znam da je to od mene nekorektno – trebalo bi pretpostaviti dobru nameru. Ali sve to ostavlja veoma loš ukus", kaže Arven.

Žrtve su umrle na različite načine. Neki su bili gotovo potpuno spaljeni, drugi su se ugušili od isparenja ili su poginuli od povreda pri udaru, pa su njihova tela, pa čak i odeća, ostali iznenađujuće očuvani.

"Video sam stvari koje nikad neću moći da zaboravim"

Dok su njihove posmrtne ostake prikupljali volonteri koji nisu nosili nikakvu zaštitu i koji su rukama preturali kroz toksične tinjajuće ostatke - oni su prebačeni u improvizovanu mrtvačnicu u Civilnoj bolnici u Ahmedabadu.

Ulazak u ovu sobu užasa bio je, razumljivo, zabranjen članovima porodica, ali čovek, koji tvrdi da je uspeo da uđe u tu mrtvačnicu, izneo je za DailyMail potresne detalje. Prizor koji on opisuje mogao bi da pomogne da se opovrgne visoko osporavana teorija da je avion namerno srušio suicidni kapetan, Sumit Sabharval.

Ovaj scenario, koji bi Sabharvala učinio masovnim ubicom - i oslobodio Air India i Boeing odgovornosti - pojavio se prošlog jula, kada je državna jedinica za istragu avionskih nesreća objavila svoj preliminarni izveštaj.

Iako je ostavio mnoga ključna pitanja bez odgovora, ne najmanje ona koja se odnose na istoriju električnih kvarova aviona Dreamliner 787, uključivao je naizgled osuđujuću razmenu između kapetana Sabharvala i njegovog mladog kopilota Kapila Kohala.

Dok su motori gubili snagu, na visini od oko 600 stopa, jedan od njih dvojice - koji nije identifikovan u izveštaju - pitao je drugog zašto je isključio dovod goriva.

"Nisam to uradio", glasio je odgovor.

Foto: Tanjug/AP

Pošto je neoženjeni kapetan izgubio majku i usklađivao karijeru sa brigom o svom 91-godišnjem ocu, istražitelji su brzo pretpostavili da pati od depresije: pretpostavku koju su cinično pokušali da potvrde kada su došli u dom njegovog starog oca u Mumbaju. Tvrdeći da njegov sin, "posvećeni, omiljeni" pilot, nije pokazivao znake mentalne bolesti, otac kapetana Sabharvala apelovao je na Vrhovni sud Indije da naredi nezavisnu sudsku istragu nesreće.

Njegov slučaj mogao bi da dobije na težini zahvaljujući svedočenju Romina Vohre, 32, koji je izgubio tetku Jazmin, brata Parveza, koji je radio u Londonu za Amazon, kao i trogodišnju nećaku Zuveriju.

Tokom pandemije kovida, rekao je Romin, radio je kao laborant u Civilnoj bolnici. Zbog identifikacije svoje troje članova porodice, uspeo je da nagovori kontakte da mu dozvole ulazak u mrtvačnicu. Tamo je "video stvari koje nikada ne može da izbriše iz sećanja". Većina ostataka bila je položena jedan pored drugog na podu: odsečene glave i udovi; spaljena majka koja i dalje drži dete u naručju; lobanja male devojčice koju je uzalud pokušavao da uporedi sa fotografijom svoje nećake.

Usred te danteovske vizije pakla, Romin tvrdi da je video telo kapetana Sabharvala. Bio je smešten u ugao prostorije, odvojen od ostalih žrtava, i leđa su mu bila izgorela. Ali prednji deo tela bio je "potpuno savršen", kaže on, a uniforma - bela košulja sa zlatnim prugama na ramenima, tamna kravata i pantalone - bila je netaknuta.

Ali najneobičnija stvar, rekao je Romin, bila je ta što je pilot ostao u sedećem položaju - i dalje je stezao upravljačku ručicu, koja je, kako se činilo, bila odsečena pri udaru ili presečena kada je izvađen iz kokpita. Nekoliko drugih svedoka, uključujući i jednog lekara, takođe tvrde da su to videli.

Pod pretpostavkom da je njegovo sećanje tačno - a Romin kaže da je "1000 odsto siguran" u ono što je video - to postavlja ozbiljna pitanja o teoriji da je pilot izvršio samoubistvo, kaže Ajuš S Radžpal, menadžer slučaja iz advokatske firme "Chionuma Law", koja zastupa 115 porodica.

Jer ako je pilot nameravao da sruši avion, on postavlja pitanje, zašto je držao komande u trenutku udara? Nije li verovatnije da se borio da podigne nos aviona do poslednjeg trenutka?

Sledećeg meseca bi trebalo to da se sazna. Međutim, svaka od porodica sa kojima je novinar DailyMaila razgovarao uverena je da je kapetan "žrtveni jarac".

Niko nije više doprineo istraživanju uzroka od Mitena Patela, čiji je otac Ašok (74) poginuo zajedno sa njegovom majkom. Tokom 11 meseci on se budio u sitnim satima i tiho silazio niz stepenice da bi istražio novi detalj koji mu je pao na pamet, u kancelariji ispunjenoj uspomenama i fotografijama njegovih roditelja.

Nakon što je pregledao snimke i dokumentarne dokaze, uveren je da je kvar na zastarelom i problematičnom avionu izazvao nesreću, i da je pilot pokušavao da zaobiđe medicinski kompleks i sleti na autoput iza njega.

"Da je imao samo 10 sekundi više prostora, mislim da bi uspeo", zaključuje on.

Mitenova potraga za istinom vođena je potrebom da oda počast sećanju na svoje roditelje. Njegovi otac i majka, koji su bili na hinduističkom hodočašću - ironično za koje se kaže da otvara vrata raja - sedeli su zajedno u redu 37. Potresan video koji je snimio putnik nekoliko trenutaka pre poletanja prikazuje Ašoka kako odlaže prtljag u prostor iznad sedišta, dok njegova supruga Šobhana podešava mobilni telefon.

Bili su posvećen par i kada je Miten stigao u Civilnu bolnicu da da DNK uzorak, uverili su ga da su bili nerazdvojni do kraja. Zaista, finansijski savetnik iz Kenta je obavešten da su čak i u mrtvačnici bili položeni zajedno, tako da je njegov otac bio 98. osoba identifikovana, a njegova majka 99.

Utešen ovom romantičnom pričom, Miten je pristao da bude snimljen kako hvali postupanje bolnice nakon nesreće. Njegova pohvalna izjava ubrzo se pojavila na veb-sajtu bolnice, na Tviter nalogu jednog ministra kabineta Gudžarata i u televizijskim vestima. To je bio odličan PR, ali kako će uskoro otkriti, njegova ranjivost je bila iskorišćena i bio je obmanut.

Prvo, kaže on, njegov otac nije bio broj 98. Niko zapravo nije tačno znao kada je identifikovan - bio je samo jedan od prvih 98. Još gore je tek sledilo.

Pre repatrijacije, posmrtni ostaci njegovih roditelja ostavljeni su dva dana, bez nadzora i bez bio-zaptivanja kako protokol zahteva, u teretnom depou Air Indije u Delhiju. Zatim je u Londonu mrtvozornik dr Fiona Vilkoks otkrila mešanje ostataka njegove majke i nepoznatog putnika.

Još jedna greška u Indiji dogodila se kada su gasne hemikalije ubrizgane u kovčege radi očuvanja posmrtnih ostataka. Utvrđeno je da su nivoi bili toliko opasno visoki da su britanski pogrebnici koji su rukovali njima mogli biti smrtno ugroženi.

"Bili su srećni što sam pohvalio bolnicu, Air India i vlasti Gudžarata, ali od tada nije bilo izvinjenja, niko nas nije kontaktirao. Ne mislim da to pokazuje bilo kakvo saosećanje ili empatiju. Ostavili su nas same da sami otkrijemo zašto se sve ove greške dešavaju", rekao je Miten.

Usred ovog žalosnog niza događaja, Mitena teši činjenica da je očev smaragdni prsten, koji je i dalje bio na njegovom prstu kada je kovčeg stigao kući, vraćen njemu. Kad god bi se nešto uznemirujuće dogodilo, poput naglog kočenja automobila, majka bi uvek stisla očevu ruku, pa je uveren da je ona sigurno držala prsten u trenutku kada se avion srušio.

Kada je The Mail on Sunday izneo Mitenove kritike medicinskom supervizoru bolnice, dr Rakešu Jošiju, on je negirao da su napravljene greške, umesto toga se hvalio da su "postavili svetski rekord u uparivanju tolikog broja DNK testova u roku od samo 14 dana".

Sa svoje strane, Air India je saopštila: "Naša srca su uz svaku porodicu pogođenu ovom tragedijom. Godišnjica nesreće biće posebno emotivan i težak period... Ostajemo posvećeni podršci ovim porodicama i obezbeđivanju da dobiju svu potrebnu negu."

Predstavnici matične kompanije Tata su zaista došli da se sastanu sa Mitenom. Međutim, on kaže da je njihov cilj bio samo da izraze saučešće. Njegov je bio da postavi teška pitanja, poput toga zašto se nesreća dogodila, da li je mogla biti sprečena i ko će snositi odgovornost. Nije dobio odgovore.

Kao i druge porodice, on se moli da ih dobije u konačnom izveštaju. Kakva god da su saznanja do kojih su istražitelji došli, strahuje se da će ona biti mala uteha za mučnog jedinog preživelog.

U ovo doba godine, jarko obojeni drveni ribarski brodovi usidreni u luci Diu se pripremaju za letnju sezonu ribolova. Dirljivo, jedan od brodova koji su Višwaš Kumar Rameš i njegov brat zajedno posedovali preimenovan je u "Adžaj". Ali kada isplovi na Arapsko more, "čovek čudo" neće biti na obali da ga isprati. Zatvoren u svojoj sobi u Lesteru, on je zarobljenik svojih sećanja. Svi se nadaju da će se ispuniti želja njegove supruge - da će dolazak novorođenčeta pomoći da izbriše stravične scene koje je video bežeći iz aviona smrti.

(Telegraf.rs)