Ukrajina se suočava sa najvećom krizom od početka rata: Zelenski pred najtežom odlukom dosad

Usred rata u Ukrajini nastavlja se zamršeni političko-pravosudni "triler" poznat kao "afera Mindič".

Ova afera prerasla je u najveću unutrašnjopolitičku krizu od početka rata. Skandal više nije samo pitanje korupcije, već institucionalni rat između Kabineta predsednika i Nezavisnog antikorupcijskog biroa (NABU), koji uživa direktnu podršku Zapada.

Preporučujemo

Afera je dobila ime po Timuru Mindiču, uticajnom biznismenu bliskom ukrajinskom predsedniku. Nedavno je otkriveno da je NABU prisluškivao Mindičev stan, a kada su audio-snimci procureli u javnost, razotkrivena je velika korupciona mreža u kojoj su učestvovali ljudi iz najužeg kruga predsednika Volodimira Zelenskog.

U okviru tih otkrića, otkrivena je šema preko ugovora sa državnom energetskom kompanijom Energoatom. Kroz te ugovore isplaćivane su razne provizije, a tim novcem finansirana je izgradnja luksuznog vikend-naselja u blizini Kijeva, koje je navodno bilo namenjeno samom vrhu vlasti.

Afera je imala i takozvani vojni krak. Dokumentovano je da je vršen direktan pritisak na bivšeg ministra odbrane Rustem Umerov da dodeli višemilionske državne ugovore firmi koja je navodno bila pod kontrolom Timura Mindiča. Iako su glavni akteri smenjivani i privođeni, situacija se nije smirila.

Sukobljene strane

Politička scena podelila se na dva tabora koji koriste obaveštajne podatke, ucene i medije kao oružje protiv druge strane.

Jedna od "žrtava" tog sukoba nedavno je bio i Andriy Yermak, čovek od najvećeg poverenja predsednika Zelenskog i ključna figura za očuvanje njegove vlasti.

NABU ga je zvanično optužio za pranje novca i proveo je nekoliko dana u pritvoru. Navodno je predsednik iza kulisa organizovao prikupljanje višemilionske kaucije kako bi Jermak mogao da se brani sa slobode. Ipak, više ne može zvanično da obavlja svoje dužnosti, a preti mu i niz novih optužnica.

Sam Volodimir Zelenski već mesecima je pod ogromnim pritiskom, a pojavile su se i ozbiljne sumnje da postoje neobjavljeni delovi snimaka na kojima se navodno čuju i njegov glas i glas prve dame.

Među glavnim imenima u aferi nalazi se i German Galushchenko, bivši ministar energetike i pravosuđa, koji je uhapšen u februaru ove godine u vozu za Varšavu dok je pokušavao da napusti zemlju.

Zapad pokušava da preko NABU-a uspostavi kontrolu nad pravosuđem, ali strukture unutar samog biroa nisu jedinstvene. I unutar antikorupcijskih tela postoji ozbiljan raskol.

Čelnici tih institucija navodno su odugovlačili istrage i štitili i predsednika i Andrija Jermaka. Zauzvrat je SBU, ukrajinska bezbednosna služba pod kontrolom predsednika, obustavila pojedine postupke za veleizdaju protiv ljudi iz antikorupcijskih struktura koji su ranije bili povezani sa proruskim političarima.

Ohrabreni podrškom zapadnih saveznika, istražitelji su zaobilaznim putevima puštali snimke u javnost i time prisiljavali rukovodstvo da podiže optužnice. Ubrzo je počeo javni obračun među zaposlenima u tim institucijama, uz međusobne optužbe i otkrivanje kompromitujućih informacija.

Pritisak Zapada

Ključni problem za kabinet predsednika jeste činjenica da su zapadni partneri, od kojih zavisi opstanak Ukrajine, istovremeno i glavni finansijeri antikorupcijskih agencija koje su sada u sukobu sa predsednikom.

Jedan od glavnih uslova za ulazak Ukrajine u European Union jeste reforma pravosuđa, prema kojoj bi međunarodni stručnjaci dobili pravo veta pri izboru sudija. To mnogi u Kijevu vide kao udar na ukrajinski suverenitet, bez obzira na to ko je na vlasti.

S druge strane, Zapad smatra da ima pravo da kontroliše tokove novca koji šalje Ukrajini. Tu dolazi do razmimoilaženja između Kijeva i zapadnih saveznika.

Zapadni lideri veruju da finansiranjem Ukrajine pomažu očuvanje njene nezavisnosti i prava na geopolitičko opredeljenje, dok ukrajinsko rukovodstvo smatra da Evropa ima obavezu da podržava Ukrajinu jer se, kako tvrde, „ukrajinskom krvlju“ brani Evropa od Rusije.

Evropa ima snažne razloge da nastavi finansiranje ukrajinske odbrane, ali istovremeno priprema teren za završnicu rata i prve posleratne izbore u Ukrajini.

Problem za Evropu predstavlja mogućnost bilateralnog dogovora između američkog i ruskog predsednika, koji verovatno ne bi uzeo u obzir evropske niti ukrajinske interese. Zato Evropa nastoji da postane aktivan geopolitički faktor, a ne samo posmatrač.

Uticaj evropskih država na ukrajinske antikorupcijske institucije mogao bi poslužiti i kao sredstvo pritiska da Kijev prihvati određene uslove u pregovorima koje možda ne bi želeo da prihvati.

Nije tajna ni da deo evropskih lidera više ne vidi Zelenskog kao političara spremnog na kompromis i da bi radije podržao nekog fleksibilnijeg kandidata. Ipak, izbori u Ukrajini neće moći da budu održani pre postizanja primirja.

Ako Evropa, SAD, Rusija i Ukrajina uspeju da dogovore prekid vatre u bilo kom obliku, izbori će biti neizbežni, a Zelenski verovatno neće biti kandidat kojeg bi Zapad otvoreno podržao.

Predsednik Ukrajine sada se nalazi pred jednom od najtežih političkih odluka. Ukoliko prihvati zakone koji bi omogućili veću kontrolu zapadnih struktura nad ukrajinskim pravosuđem, sačuvaće vojnu i finansijsku pomoć Evrope, ali bi mogao da izgubi stvarnu političku moć.

Ako to odbije, rizikuje slabljenje podrške Zapada, što bi moglo dovesti do destabilizacije fronta i unutrašnjih nemira. Pošto su istrage stigle i do njegovog najužeg kruga, prostora za odlaganje odluka gotovo da više nema.

(Telegraf.rs)