Ana upala u zamku "savršenog osmeha za 24 sata": Banalno čišćenje zuba pretvorilo se u noćnu moru

"Savršen osmeh za 24 sata", "implanti po pola cene", "garantovani rezultati". Koliko god zvučalo dobro, najverovatnije nije istina. Sve više pacijenata u Rumuniji prijavljuje probleme nakon skupih stomatoloških tretmana, na koje su došli zbog različitih lažnih oglasa na internetu, piše Antena Observator.

Vlasti su primile stotine prijava u jednoj godini. Zato su Stomatološka komora i ANPC udružili snage kroz sporazum protiv obmanjujućeg oglašavanja. Kako ga prepoznati i šta treba da uradimo pre nego što zakažemo pregled kod zubara, saznajemo odmah.

Preporučujemo

"Videvši mnogo raznih reklama o izbeljivanju zuba i čišćenju na Fejsbuku [...] Cena je bila znatno bolja i ono što me je privuklo jeste to što sam brzo dobila termin. [...] nisu mi objasnili šta će se desiti, niti koji su rizici [...] kao rezultat, desni su mi bile veoma upaljene nedeljama", priča Ana, 49 godina.

Iskustvo koje je Anu koštalo ne samo zdravlja zuba, već i novca. Sve je počelo od običnog uklanjanja kamenca pre pet godina. Priznaje da nije mnogo proveravala stomatološku kliniku koju je našla na internetu. Odluka zbog koje i danas trpi posledice, jer je ostala sa osetljivošću desni. U istu zamku upala je i jedna Anina poznanica.

"Razumela sam da anestezija nije urađena kako treba, nisu je pitali da li ima druge zdravstvene probleme. Hoćeš nešto brzo, hoćeš nešto jeftino, ali na kraju platiš mnogo više i izgubiš više vremena", kaže Ana.

Šta treba da uradimo pre nego što sednemo na zubarsku stolicu

"Besprekoran osmeh za 24 sata", "implant sa doživotnom garancijom", "jedinstvena ponuda". Zvuči primamljivo, ali koliko je to zaista tačno?

Sve više pacijenata prijavljuje ozbiljne probleme nakon stomatoloških intervencija koje su obećavale čuda. Šta treba da uradimo pre nego što sednemo na zubarsku stolicu?

"Nažalost, susreo sam mnogo pacijenata koji su tražili različite planove lečenja i kasnije su saznali da ti troškovi nisu bili potpuno realni. [...] jedna od najvažnijih stvari je da se informišu o ordinacijama, da postavljaju mnogo pitanja, da traže i drugo mišljenje. [...] pacijent može da proveri na određenim sajtovima da li klinike imaju dozvolu za rad i sve potrebne akreditacije", objašnjava stomatolog dr Fadi Čeri.

"Mnogo je marketinga u igri. [Kako ste izabrali stomatologa?] Preporukom prijatelja i to je bila jedina klinika za koju sam čula samo dobre stvari u Temišvaru."

"Niko vam ne daje garanciju za rad, cene su otišle u nebo. Donji rad sam radila, koštao me je 8.000 leja. [Da li bi vlasti trebalo da kontrolišu ordinacije?] Da, naravno, kao i svaka institucija koja radi sa ljudima, trebalo bi da bude kontrolisana."

"Mislim da svi podležemo reklamama ili onome što nam se obećava da bi moglo biti lepo. Ne verujem da postoje prepreke koje to mogu da zaustave", kažu građani.

800 pacijenata podnelo žalbe ANPC-u u 2025. godini

Zbog toga je Stomatološka komora Rumunije potpisala sporazum o saradnji sa zaštitom potrošača. Cilj je zaštita pacijenata i borba protiv obmanjujućeg oglašavanja. Dokument jasno definiše šta je dozvoljeno u reklamama stomatoloških ordinacija, a šta nije. Na primer, biće zabranjeni oglasi koji se upoređuju sa drugim klinikama ili koji navode stopu uspešnosti bez dokaza.

Samo prošle godine, gotovo 800 pacijenata žalilo se ANPC-u da tretman koji su dobili u ordinaciji nije bio onakav kakav je bio u reklamama. To je važan korak kako bi se lekari koji ne poštuju etiku sankcionisali.

"Marketinške aktivnosti su često neodržive, poput 'savršenog osmeha' ili 'fiksnih zuba za ceo život'. Ako je tvrdnja neverovatna, vrlo verovatno nije istinita. Prijave: onlajn, putem formulara na sajtu anpc.ro, lično u bilo kom okružnom komesarijatu ili poštom", rekao je predsednik ANPC-a Bekeši Čaba Lajoš.

Psiholozi navode da slike tipa "pre i posle" kod ljudi bude želju da dostignu isti nivo.

"Ovakve reklame su napravljene da stvore pritisak za intervenciju, jer se u pozadini pravi poređenje. [...] Što je izloženost češća, ljudi manje obraćaju pažnju na detalje i donose odluke više emotivno nego racionalno. Postoji i fenomen FOMO, strah da će nešto propustiti", kaže psihološkinja Kristina Jonesku.

(Telegraf.rs)