NAZAPAMĆEN SKANDAL U VELIKOJ BRITANIJI! Finansirali mafijaše, teroriste, Ruse i Kineze svojim novcem?

Teroristi, neprijateljske države i kriminalne grupe dobili više od 28 milijardi funti novca britanskih poreskih obveznika, uključujući kroz pomoć u inostranstvu, navodi se u tajnom izveštaju Vlade Velike Britanije.

Britanski The Telegraph otkriva detalje dosijea koji pokazuje da su milijarde funti završile kod organizovanog kriminala, dok su milioni otišli Rusiji i Islamskoj državi.

Dokument pokazuje da su neprijatelji Velike Britanije u ogromnim razmerama prisvojili sredstva namenjena stranoj pomoći i zajmovima za ublažavanje posledica kovida, pri čemu je novac postao nedostupan, a oni koji su ga uzeli nisu kažnjeni.

Više od 28 milijardi funti završilo je u rukama onih koji žele da naude Britaniji između 2015. i 2021. godine, prema izveštaju koji je naručio i izradio Kabinet ministara, ali je bio sakriven tokom prethodne vlade.

Izvori su rekli da nikada nije objavljen kako bi se vlada poštedela političke neprijatnosti zbog otkrivanja ogromnih razmera pogrešno usmerenih sredstava.

The Telegraph može da otkrije postojanje dokumenta, za koji se veruje da je prva procena koliko je novca poreskih obveznika završilo u finansiranju pretnji po nacionalnu bezbednost. Među primerima su:

• Grantovi dati kompanijama povezanim sa ruskom državom;
• Zajmovi za pomoć tokom kovida koji su otišli teroristima Islamske države;
• Ulaganja u istraživanja kompanija povezanih sa kineskom vojskom.

Rebeka Harding iz Centra za ekonomsku bezbednost rekla je da bi dosije trebalo da bude znak za uzbunu jer su "ekonomski rat i ekonomska bezbednost važniji nego ikada ranije - postojale su pretnje od protivnika, državnih aktera i nedržavnih aktera koje prolaze kroz poslovni sistem"."Jedan od problema je što smo pretpostavili da svi žele isto što i mi. Ono što nismo shvatili jeste da, kada je reč o drugim državama... neke žele da projektuju svoju ekonomsku moć na način koji potkopava našu ekonomsku moć", rekla je ona.

"To je ekonomski rat i bili smo naivni po pitanju svega toga", dodala je Harding.

Drugi slučajevi uključivali su grantove za pomoć tokom kovida koji su preusmereni Islamskoj državi u Siriji, kao i sredstva vlade namenjena borbi protiv terorizma koja su nenamerno završila kod ekstremista sa anti-zapadnom ideologijom.

Veliki deo nezakonito prisvojenih sredstava otišao je kriminalnim grupama, uključujući trgovce ljudima koji su koristili stambene naknade i dodatke za invaliditet.

Izvori su rekli da veruju da postoji i određeno preklapanje između nekih organizovanih kriminalnih grupa i neprijateljskih država. Naveli su da je postojala koordinisana akcija mreže organizovanog kriminala povezane sa istočnom Evropom da se domogne britanskih javnih sredstava.

Ta grupa bila je podržana od neprijateljske države kako bi podstakla ilegalnu imigraciju u Veliku Britaniju, rekli su izvori. Odbili su da daju dodatne detalje, navodeći osetljivost obaveštajnih podataka.

Značajne sume otišle su i za finansiranje terorizma, neprijateljskih država i unutrašnjih pretnji.

Sumnje u provere korisnika sredstava

Izveštaj su 2023. naručili bezbednosni zvaničnici, a trebalo je da bude podeljen visokim državnim službenicima širom vlade, uključujući i Ministarstvo spoljnih poslova.

Naručen je nakon što je otkriveno da su državni paketi pomoći tokom pandemije kovida bili izloženi široko rasprostranjenim prevarama.

Međutim, otkrio je probleme sa procesima dodele državnih grantova uopšte i otvorio pitanja o proverama koje su sprovođene nad korisnicima sredstava.

Nalazi internog izveštaja Kabineta ministara bili su toliko ozbiljni da su zvaničnici odlučili da ga ne objave.

Tom Kiting iz istraživačkog centra RUSI napisao je 2021. izveštaj o ovom pitanju u kojem je nedostatak pažnje posvećene prevarama u okviru razgovora o nacionalnoj bezbednosti nazvao "sve više izopačenim" i pozvao na "veću ulogu obaveštajnog sistema vlade".

On je rekao za The Telegraph: "U Velikoj Britaniji imamo istoriju, verovatno više nego bilo gde drugde u Evropi, da vlada i industrija poštuju granice jedni drugih."

Ali je dodao da, s obzirom na prirodu današnjih pretnji, postoji "potreba da budemo oprezniji oko toga ko učestvuje u projektima koje vlada finansira, jasno. To je ponovljen i veoma javan savet bezbednosnih službi".

"Bankomat za teroriste"

Kiting je rekao da postoji "mnogo primera" da je sistem socijalne pomoći postao "bankomat za teroriste", iako je dodao da su institucije koje raspodeljuju sredstva postale svesnije tog rizika.

Rekao je da je upravljanje programom zajmova tokom kovida bilo "prilično katastrofalno", dodajući: "Ako postoji rupa u sistemu, svako može da je iskoristi - kriminalci, teroristi, bilo ko ko samo želi brzo da zaradi."

U decembru je izveštaj podnet parlamentu pokazao da su poreski obveznici izgubili 10,9 milijardi funti zbog prevara i grešaka tokom odgovora prethodne vlade na pandemiju.

Tom Hejho, komesar za borbu protiv prevara tokom kovida, okrivio je slabu odgovornost, nekvalitetne podatke i loše ugovaranje za gubitke.

Formirani su specijalizovani timovi za povraćaj sredstava koji tragaju za osumnjičenim prevarantima i pokušavaju da vrate novac iz zajmova odobrenih tokom pandemije.

Izvori iz zajednice za nacionalnu bezbednost izrazili su frustraciju što slična kontrola nije primenjena na druge oblasti državnog finansiranja.

Iako su neke provere u procesu dodele grantova pooštrene, ostaje zabrinutost da se stroge bezbednosne provere i dalje ne sprovode. Bezbednosni izvori rekli su da i dalje nije jasno ko je u vladi odgovoran za razmatranje pitanja nacionalne bezbednosti prilikom dodele sredstava.

Tajni izveštaj sastavljen je sistematskom analizom državnih grantova između 2015. i 2021. godine, konsultovanjem akademika i istraživačkih centara, kao i korišćenjem javno dostupnih izveštaja o prevarama sa stranom pomoći.

Ukupna sredstva koja su prisvojena predstavljala su mali deo ukupnog iznosa dodeljenih grantova tokom tog perioda, a uvođenje Zakona o investicijama u nacionalnu bezbednost dodatno je uvelo zaštitne mehanizme.

Tokom tog perioda Britanija je imala jedan od najvećih budžeta za pomoć u svetu, uz obavezu da izdvaja 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka za stranu pomoć.

Podaci Ministarstva za međunarodni razvoj pokazivali su da je Velika Britanija zemljama u razvoju pružila 12,1 milijardu funti 2015. godine, 13,4 milijarde 2016, 14,1 milijardu 2017, 14,6 milijardi 2018. i 15,2 milijarde 2019. godine.

Iznos je smanjen nakon izbijanja pandemije kovida, pa je 2020. izdvojeno 14,5 milijardi funti, a 2021. godine 11,4 milijarde. Konzervativna vlada je 2021. najavila smanjenje izdvajanja na 0,5 odsto bruto nacionalnog dohotka, navodeći ekonomske posledice pandemije. Laburisti su obećali da će vratiti izdvajanja na 0,7 odsto čim fiskalne okolnosti to dozvole.

"To je pretnja nacionalnoj bezbednosti"

Profesor Nikolas Rajder, bivši savetnik odbora za unutrašnje poslove parlamenta i stručnjak za finansiranje terorizma sa Univerziteta u Kardifu, rekao je da su nalazi "zapanjujući" i dodao da je "veza između prevare i finansiranja terorizma veoma jasna".

Rekao je: "Glavni problem sa pristupom Velike Britanije jeste što vlada ne uspeva da prepozna tu posebnu vezu između prevare i finansiranja terorizma."

"To je pretnja nacionalnoj bezbednosti... pretnja je prepoznata, ali nažalost, na nivou politike uzastopne vlade nisu uspele da povežu tu vezu."

Profesor Rajder je rekao da zemlje poput SAD i Australije ulažu mnogo više resursa od Britanije u korišćenje istraga o prevarama kao načina za ometanje terorizma. Predložio je veću saradnju između britanskih finansijskih i bezbednosnih institucija, uključujući poresku upravu HMRC i MI5.

Kao odgovor na otkrića The Telegrapha, rekao je da "nije iznenađenje što postoji prevara u javnom sektoru" i ukazao na svoje istraživanje koje je pronašlo ozbiljne prevare u programima pomoći tokom pandemije.

Portparol Kabineta ministara rekao je: "Ova vlada preduzima dosad nezabeležene mere za borbu protiv prevara u javnom sektoru, uštedivši više od 7,5 milijardi funti novca poreskih obveznika tokom prošle godine kroz agresivnu prevenciju i povraćaj sredstava."

"Korišćenjem boljih podataka i angažovanjem većeg broja stručnih istražitelja, sada pronalazimo i zaustavljamo ove prevare brže nego ikada ranije."

(Telegraf.rs)