Nešto se dešava sa svetskim okeanima i ne sluti na dobro: Čak 600 naučnika došlo do uznemirujućih otkrića

Okeani su sve ugroženiji ljudskim aktivnostima, dok je stopa porasta nivoa mora danas dvostruko veća nego pre 10 godina, upozorava se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija.

U Trećoj svetskoj proceni stanja okeana (World Ocean Assessment), koju je izradilo gotovo 600 naučnika iz 86 zemalja, navodi se da su ekosistemi izloženi sve intenzivnijim pritiscima, uključujući zagađenje i industrijski ribolov velikih razmera. Ti faktori deluju kumulativno, što dovodi do rasprostranjenog gubitka biodiverziteta i stavlja okeanske sisteme pod “ozbiljno opterećenje“.

Preporučujemo

Sve izraženije zagrevanje okeana

Izveštaj obuhvata period od 2021. do 2025, dok je prethodna procena - koja je pokrivala stanje do 2018, već ukazivala na kontinuirano pogoršavanje morskog okruženja.

Pet godina kasnije, naučnici raspolažu znatno većim brojem podataka o uticaju ljudskih aktivnosti na okeane, a najnoviji izveštaj pokazuje koliki je štete nastala upravo tokom pomenutog perioda.

Među najznačajnijim nalazima izveštaja navodi se da nivo mora nastavlja da “raste ubrzanim tempom”.

Pre 2015, prosečna stopa rasta iznosila je oko dva milimetra godišnje. Do 2023, taj broj porastao je na 4,3 milimetra godišnje, što predstavlja više nego dvostruko ubrzanje.

Naučnici upozoravaju i na sve izraženije zagrevanje okeana. Čak 16 odsto ukupnog povećanja toplote u svetskim okeanima od 1955, zabeleženo je nakon 2018.

Najveće relativno zagrevanje registrovano je u Atlantskom okeanu, kao i u južnim delovima Indijskog i Tihog okeana.

Foto: Edgar Bullon / Alamy / Alamy / Profimedia

"Potrebna je hitna globalna saradnja"

Uprkos tehnološkom napretku, značajne praznine u znanju i dalje postoje. Do 2025. mapirano je svega 27 odsto okeanskog dna, dok su dubokomorski ekosistemi i dalje slabo istraženi i nedovoljno poznati naučnoj zajednici.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, upozorio je da čovečanstvo više ne može da se ponaša prema okeanima kao prema neiscrpnom resursu.

“Ne možemo nastaviti da tretiramo okeane kao nešto bez granica. Potrebna je hitna globalna saradnja kako bi se zaštitili morski ekosistemi“, poručio je.

On dodaje da je neophodno izgraditi novi odnos prema okeanima zasnovan na nauci, međunarodnom pravu i zajedničkoj odgovornosti država, privrednih sektora i generacija.

Istorijski sporazum o zaštiti mora

Izveštaj navodi da je ostvaren “značajan napredak u zaštiti okeana”, uključujući i istorijski sporazum o zaštiti otvorenog mora, koji je stupio na snagu ove godine.

Tim sporazumom su uspostavljena međunarodna pravila za zaštitu dve trećine svetskih okeana koji se nalaze izvan jurisdikcije pojedinačnih država, prenosi The Guardian.

Prema novim podacima, sporazum je, zajedno sa još 56 međunarodnih ugovora o zaštiti okeana, unapredio globalne kapacitete za očuvanje biodiverziteta, smanjenje štetnih subvencija i održivije upravljanje prirodnim resursima.

Ipak, autori upozoravaju da je upravljanje okeanima i dalje “fragmentisano“ između različitih sektora i regiona sveta, zbog čega je jačanje koordinacije označeno kao ključni prioritet.

Foto: Jakub Gojda / Alamy / Alamy / Profimedia

Morske struje imaju ključnu ulogu

Okeani pokrivaju više od 70 odsto površine Zemlje i imaju centralnu ulogu u regulaciji klime, očuvanju biodiverziteta i obezbeđivanju hrane, mineralnih resursa i energije za čovečanstvo.

Prema proceni Ujedinjenih nacija, okeani su do sada absorbovali oko 90 odsto viška toplote nastale usled klimatskih promena, kao i približno 30 odsto ugljen-dioksida koji je dospeo u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva.

Morske struje imaju ključnu ulogu u preraspodeli toplote na globalnom i lokalnom nivou. Međutim, naučnici navode da se obrasci strujanja menjaju i da njihove posledice po buduće klimatske promene još nisu dovoljno razjašnjene.

Posebnu zabrinutost izaziva zagađenje plastikom. Prema podacima iz izveštaja, svake godine u okeane dospe oko 52,1 milion tona plastičnog otpada. To doprinosi stvaranju čak 24,4 milijardi čestica mikroplastike koje utiču na više od 4.000 morskih vrsta.

"Zdravi i otporni okeani"

Jedan od stručnjaka koji je radio na Trećoj svetskoj proceni stanja okeana, Rafael Gonzales-Kiros, navodi da je potreba za “zdravim i otpornim okeanom” nikada nije bila hitnija.

Kako je naveo, međunarodna saradnja, naučna istraživanja i sve bolje razumevanje okeana pružaju ključne uvide u stanje morskih ekosistema, duboke promene kroz koje prolaze i potrebu da se o njima vodi mnogo veća briga.

Novi izveštaj identifikuje nekoliko glavnih faktora koji utiču na morsku sredinu. Među njima su rast ljudske populacije, demografske promene, tehnološki razvoj, promene u sistemima upravljanja, kao i društveno-ekonomska i geopolitička nestabilnost.

Više od jedne trećine svetskog stanovništva živi na udaljenosti manjoj od 100 kilometara od obale, dok 11 odsto ljudi živi na područjima koja se nalaze manje od deset metara iznad nivoa mora.

Foto: Shutterstock

Zaštićeni "morski rezervati"

Organizacija Greenpeace ocenila je da izveštaj, objavljen povodom Svetskog dana okeana, predstavlja “hitno upozorenje“ vladama širom sveta.

Zato su pozvali na zaštitu, kako navode, “poslednje netaknute granice naše planete“ od dubokomorskog rudarenja i industrijskog ribolova.

Predstavnik organizacije, Lukas Meus, ističe da je potrebno uspostavljanje potpuno zaštićenih “morskih rezervata” koji bi velike delove okeana trajno zatvorili za eksploatacione ljudske aktivnosti.

On je podsetio da su se vlade obavezale da će do 2030. godine zaštititi 30 odsto svetskih okeana, što naučnici smatraju minimalnim pragom neophodnim da bi okeanski ekosistemi imali priliku za oporavak.

(Telegraf.rs)