Iranci imaju mnogo veće probleme od rata sa SAD: Ono što ih najviše muči može da se vidi iz svemira!

Za mnoge Irance najneposrednija pretnja više nije samo rat, već voda.

Godine suše, smanjene padavine i njeno neodrživo korišćenje doveli su zemlju do ozbiljnog nedostatka vode, iscrpljujući rezervoare, reke i podzemne rezerve. Rat SAD i Izraela protiv Irana dodatno je pogoršao situaciju nakon izveštaja o oštećenjima postrojenja za desalinizaciju, cevovoda i druge civilne vodne infrastrukture u prvim nedeljama sukoba.

Preporučujemo

Institut za svetske resurse (World Resources Institute) klasifikovao je Iran kao zemlju koja se suočava sa "izuzetno visokim" osnovnim stresom zbog vode, s obzirom na to da svake godine koristi više od 80 odsto svojih obnovljivih zaliha.

Al Jazeera je objasnila pogoršanje iranske krize sa vodom i ono što je uzrokuje.

Kako je nestalo Urmijsko jezero

Urmijsko jezero nekada i sada Printskrin: Wikimedia/Google Earth

Jedan od najupečatljivijih primera iranske vodne krize može se videti iz svemira.

Prikaz promena Urmijskog jezera na severozapadu Irana pokazuje kako se najveće slano jezero na Bliskom istoku, koje je devedesetih godina pokrivalo gotovo 6.000 kvadratnih kilometara, smanjilo na samo 581 kvadratni kilometar, odnosno manje od 10 odsto nekadašnje veličine.

Uzastopne suše, korišćenje vode u poljoprivredi, preusmeravanje rečnih tokova i crpljenje podzemnih voda pretvorili su velike delove Urmijskog jezera u izložene slane ravnice.

Više od 60 brana izgrađenih na njegovim pritokama ugušilo je dotok vode, dok su poljoprivrednici preusmeravali vodu u kanale za navodnjavanje, a decenije crpljenja podzemnih voda ispraznile su vodonosne slojeve ispod površine. Rast temperatura ubrzao je isparavanje dok su padavine opadale.

Rastući deficit vode u Iranu

Urmijsko jezero Foto: Shutterstock/Sebastian Castelier

Da bi održala svoje resurse slatke vode, jedna zemlja mora da obnovi najmanje onoliko vode koliko povuče za poljoprivredu, industriju i domaćinstva.

Iran se već dugo nalazi na pogrešnoj strani te jednačine. Decenije izgradnje brana, intenzivne poljoprivrede i crpljenja podzemnih voda dovele su do toga da potrošnja daleko premašuje količinu koju padavine mogu da nadoknade.

Godine 2025, 92 miliona stanovnika Irana potrošilo je oko 100 milijardi kubnih metara vode, skoro 13 milijardi više nego što su njegove obnovljive zalihe mogle da obezbede.

Poljoprivreda je ubedljivo najveći potrošač vode u Iranu, sa oko 91 odsto ukupne potrošnje, u poređenju sa sedam odsto za domaćinstva i dva odsto za industriju. Ipak, veliki deo te vode se izgubi pre nego što stigne do useva, jer zastareli i neefikasni sistemi za navodnjavanje rasipaju značajan deo najdragocenijeg resursa zemlje.

Nestajanje brana oko Teherana

Ispod mosta u Isfahanu jedva da ima vode Foto: Shutterstock/streetflash

Iran je jedna od vodećih zemalja sveta po izgradnji brana i izgradio je stotine velikih i malih brana za skladištenje vode, proizvodnju električne energije i upravljanje nestašicama.

Poslednjih godina, desetine rezervoara pale su na izuzetno nizak nivo, a neki su gotovo potpuno presušili.

Satelitski snimci pre i posle za brane Lar, Latjan i Mamlu, koje se sve nalaze oko Teherana i na južnim padinama planine Alborz i deo su glavnog sistema snabdevanja vodom glavnog regiona, pokazuju kako su nivoi vode opadali tokom vremena dok suša i rastuća potražnja opterećuju teheranski sistem vodosnabdevanja.

Suša raseljava hiljade ljudi

Desetine hiljada sela u Iranu zvrje prazna Foto: Shutterstock/imageBROKER.com

Nestašica vode sve više utiče na to gde Iranci mogu da žive.

Kako bunari presušuju, a poljoprivreda postaje sve teža za održavanje, mnoge porodice napuštaju ruralne zajednice u potrazi za sigurnijim načinima života. Prema rečima Abdolkarima Hoseinzadea, iranskog potpredsednika za ruralni razvoj i ugrožene regione, od 69.000 sela u zemlji naseljeno je samo 38.000, dok je 31.000 sela napušteno.

Pritisak se širi daleko izvan napuštenih naselja. Prema iranskoj državnoj kompaniji za vodu i kanalizaciju, oko 27.000 sela, u kojima živi više od 10 miliona ljudi, trenutno se suočava sa nestašicom vode. Ukupno, više od 70 odsto iranskih sela suočava se sa nekim oblikom vodne krize.

Mnogi migranti odlaze ka velikim gradovima poput Teherana, Mašhada, Isfahana i Širaza. Međutim, i ti gradovi se suočavaju sa sopstvenim problemima sa vodom. Teheran, u kojem živi više od devet miliona ljudi, suočava se sa sve većim pritiskom na sistem vodosnabdevanja dok se suša i potražnja povećavaju.

Danas oko 75 odsto Iranaca živi na manje od 40 odsto teritorije te zemlje, što koncentriše i stanovništvo i potražnju za vodom u relativno malom regionu.

Posledice nestašice vode mogu se videti i duž reke Zajandehrud, nekada jednog od najvažnijih vodenih tokova centralnog Irana.

Satelitski snimci brane Zajandehrud pokazuju opadanje nivoa vode uzvodno nakon godina suše i prekomerne upotrebe.

Dalje nizvodno, posledice postaju vidljive u srcu Isfahana. Istorijski most Alahverdi Kan (Si-o-Se Pol) izgrađen je preko reke koja je vekovima održavala život grada.

Danas se stanovnici sve češće susreću sa suvim rečnim koritima ispod njegovih lukova, dok delovi Zajandehruda iznova presušuju.

Samo mali deo vode dolazi iz desalinizacije

Desalinizacija obezbeđuje samo oko tri odsto potreba Irana za vodom, što je oštar kontrast u odnosu na zalivske susede, koji od nje zavise za većinu svoje vode za piće.

Većina iranskih postrojenja za desalinizaciju nalazi se duž južne obale zemlje u Persijskom zalivu. Zbog toga je desalinizacija uglavnom koncentrisana u priobalnim gradovima, dok se unutrašnje oblasti poput Teherana, Isfahana i većina poljoprivrednih regiona oslanjaju na druge izvore vode.

(Telegraf.rs)