VREME ILUZIJA JE PROŠLO Ruski poslanik upozorio Putina: "Nalazimo se na ivici društvenog kolapsa"

Jedan ruski poslanik zatražio je od uskog predsednika Vladimira Putina da predstavi plan za završetak rata u Ukrajini, istovremeno oštro kritikujući "neefikasno rukovodstvo" Kremlja.

U svom dugom obraćanju, Vjačeslav Marhajev nabrojao je korupcionaške skandale, oligarhijski sistem, gubitke "najaktivnijeg i reproduktivno najspremnijeg dela stanovništva", kao i ukrajinske napade dronovima, među problemima koji opterećuju Rusiju tokom ratnog perioda, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

"Vreme iluzija je prošlo. Zemlja se nalazi na ivici društvene eksplozije, a odgovornost za to u potpunosti će pasti na ukorenjenu vladajuću vlast", rekao je Marhajev, poslanik Državne dume iz redova Komunističke partije.

"Ako se ovakva situacija nastavi, društveni nemiri i haos postaće sve verovatniji. Zapad će to neizbežno iskoristiti kako bi uništio ostatke ruske državnosti".

Ovaj poslanik pridružio se sve dužem spisku javnih ličnosti koje su odstupile od zvanične linije i javno kritikovale vlasti.

Krajem prošlog meseca, Renat Sulejmanov, poslanik Državne dume iz iste partije, pozvao je na "što skoriji završetak" rata, navodeći da ekonomija ne može da "izdrži" njegov nastavak.

U martu je Ilja Remeslo, nekadašnji čvrsti pristalica Kremlja, okrenuo leđa Putinu, nazvavši ruskog predsednika "ratnim zločincem i lopovom" i pozvavši da mu se sudi.

Nezadovoljstvo vlastima sve jače tinja poslednjih nekoliko meseci, povezano sa velikim prekidima internet usluga, sporim napredovanjem na ratištu i ukrajinskim napadima velikog dometa koji su pogodili samo srce dva najveća ruska grada.

Ove nedelje objavljeno je da će državni Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja prestati da objavljuje Putinov "otvoreni" rejting poverenja, nakon što je on pao na najniži nivo od početka invazije.

Samo 29,5 odsto Rusa navelo je početkom aprila svog predsednika kao jednog od političara kojima veruju, nakon čega je istraživanje iznenada prestalo da se objavljuje.

Zabrinutost zbog otpornosti ekonomije takođe je izazvala negativnu reakciju. Rast je usporen do puzanja, inflacija ostaje povišena, a ukrajinski napadi na rafinerije i terminale odgrizali su veliki deo budžeta Moskve koji se oslanja na naftu, spuštajući preradu sirove nafte na najniži nivo u poslednjih 16 godina.

U međuvremenu, visoki rashodi za odbranu, koji su dostigli vrhunac nakon Hladnog rata, izazvali su sve veću uzbunu u ruskom Ministarstvu finansija.

Vojni rashodi su početkom 2026. godine porasli za više od 30 procenata u poređenju sa prethodnom godinom, dostigavši 46 procenata ukupnih budžetskih rashoda, prema rečima dr Janisa Klugea, ekonomiste i višeg saradnika Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

To znači da je skoro svaka druga rublja potrošena iz saveznog budžeta bila namenjena vojsci.

"Tempo vojnih rashoda izgleda još impresivnije i, iz perspektive Kremlja, zabrinjavajuće, kada se uporedi sa budžetskim prihodima... Vojni rashodi su bili ekvivalentni dve trećine ruskih budžetskih prihoda od januara do marta 2026. godine", rekao je dr Kluge.

Vodeći međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu prošle nedelje, koji je bio poprište dva masovna ukrajinska napada dronova na otvaranju i završnom danu, trebalo je da pokaže ekonomsku otpornost Rusije.

Umesto toga, to je samo produbilo zabrinutost. Jedna od tema razgovora bila je odsustvo Elvire Nabiuline, guvernerke centralne banke, koja je obično prisutna na ovom događaju. Kremlj je tvrdio da je bila na bolovanju, ali su kružile glasine o dugotrajnom odsustvu Putinove vodeće ekonomistkinje.

Ove nedelje, ona i njeni zamenici su takođe propustili sastanak o kamatnim stopama sa ruskim predsednikom i njegovim višim ministrima.

Ruski nezavisni kanali, pozivajući se na izvore bliske vladi, tvrde da je gospođa Nabiulina postavila Putinu ultimatum da će odslužiti svoj mandat samo pod uslovom da ne eskalira rat zatvaranjem granica i vanrednim stanjem.

Drugi izvor je rekao kanalu "Možem objasnit" da planira da uskoro napusti centralnu banku, što bi predstavljalo značajan problem.

Veruje se da je guvernerka, koja je visoko cenjena kao kreator politike i radila je sa Putinom skoro dve decenije, dugo gajila lične rezerve prema invaziji i kaže se da je pokušala da podnese ostavku na samom početku.

U to vreme, naređeno joj je da ostane na svojoj funkciji, prema izvorima bliskim Kremlju.

Putin nije odustao od svog kursa uprkos rastućim domaćim nemirima. U petak je potpisao izvršni dekret o proširenju zvanične veličine osoblja ruske vojske za skoro 10.000 pripadnika, što je drugi put u roku od četiri meseca da je bio primoran da poveća broj pripadnika.

U međuvremenu, Ukrajina je zahtevala dodatnih 20 milijardi dolara od saveznika kako bi učvrstila svoju iznenadnu prednost na bojnom polju nad snagama Moskve, prema izveštaju lista "Politiko".

"Svi vide da Rusija gori, a mi želimo da gori još više, ali nam je potrebno finansiranje da to uradimo", rekao je neimenovani zvaničnik za taj list, dodajući da će zahtev biti podnet 18. juna na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine.

(Telegraf.rs)