Amerika je potrošila bogatstvo obarajući jeftine dronove: Sada su zalihe raketa skoro prazne, a to nije dobro

Nakon što su tokom rata sa Iranom potrošile ogromne količine raketa za presretanje, Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa ozbiljnim matematičkim problemom - Protivnici mogu da proizvode dronove brže nego što Amerika može da proizvodi rakete!

Da li američka vlada ima dovoljno municije za sve sadašnje i moguće buduće ratove? Ako to pitanje postavite dvojici različitih zvaničnika Pentagona, verovatno ćete dobiti dva različita odgovora, navodi portal Reason.

U maju 2026. godine vršilac dužnosti sekretara mornarice Hung Kao rekao je Kongresu SAD da "pravimo pauzu" u prodaji naoružanja Tajvanu "kako bismo bili sigurni da imamo municiju koja nam je potrebna" za rat sa Iranom.

Nekoliko dana kasnije, ministar odbrane Pit Hegset pokušao je da ublaži tu izjavu.

"Hung Kao je sjajan, ali ne bih povezivao te dve stvari ni na koji način. Zadovoljan sam ne samo trenutnim stanjem, već i budućim stopama proizvodnje", rekao je novinarima.

To je bila poslednja u nizu izjava Hegseta i drugih zvaničnika administracije predsednika Donalda Trampa koji tvrde da mediji preuveličavaju nestašice municije. Međutim, izgleda da se previše protestuje.

Godinama se pale upozoravajuća svetla u vezi sa sposobnošću Sjedinjenih Država da se pripreme za buduće sukobe, istovremeno podržavajući posredničke ratove u Evropi i na Bliskom istoku. Direktan rat sa Iranom doveo je do još bržeg trošenja američkih zaliha.

"SAD imaju zahteve za održavanje zaliha koji proizlaze iz planova za vanredne situacije. Naravno, kada je potrebno, prihvataju određeni nivo rizika", objašnjava Džoš Pol, nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta zadužen za prodaju naoružanja.

Drugim rečima, pitanje koliko je municije dovoljno zapravo je pitanje koliki nivo opasnosti je država spremna da prihvati.

Trenutne nestašice posebno su ozbiljne kada je reč o municiji za protivvazdušnu odbranu. To uvodi vrstu opasnosti na koju Sjedinjene Države i njihovi saveznici jednostavno nisu navikli. Nakon generacija američke dominacije u vazduhu, ekonomska računica ratovanja sada izlaže američke vojnike ali i društva razvijenih zemalja opasnosti od bombardovanja iz vazduha.

Glavna faza američko-iranskih borbi završena je u aprilu 2026. godine sa 14 poginulih Amerikanaca i 409 ranjenih.

Postoje pokazatelji da bi situacija postala znatno gora da je sukob potrajao. Neposredno pre primirja, Iran je postizao sve veću stopu pogodaka čak i sa manjim talasima napada, jer su Sjedinjene Države i njihovi partneri potrošili veliki deo svoje municije za protivvazdušnu odbranu.

Izrael je počeo da racionalno raspoređuje svoje najnaprednije rakete-presretače, čije su zalihe pale na "dvocifren broj", rekao je jedan američki izvor za portal Drop Site.

Budući američki ratovi mogli bi da izgledaju "više kao Ukrajina", sa teškim bombardovanjem sa obe strane, kaže Džastin Logan, direktor studija odbrane i spoljne politike u libertarijanskom Kato institutu.

"Amerikanci vole da izoluju sebe i svoje prijatelje od mogućnosti protivnika da uzvrate, ali to je izuzetno skupo".

Nestašice se već osećaju u samoj Ukrajini. Nakon što je u vazdušnom napadu Rusije u junu 2026. godine poginulo 22 ljudi, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zamolio je evropske saveznike da ubrzaju isporuke američkog sistema protivvazdušne odbrane Patriot, dodajući da pitanje "više nije finansiranje".

Jednostavno nije bilo dovoljno zaliha. Ukrajinska vlada je predložila "pozajmljivanje" municije za Patriot od Nemačke, pražnjenje nemačkih skladišta u zamenu za dugovanje.

U međuvremenu, Tajvan čeka da Trampova administracija odobri prodaju oružja u vrednosti od 14 milijardi dolara koju je Kongres već odobrio. Deo kašnjenja izgleda da je političke prirode jer je predsednik Tramp za Foks njuz rekao da je kašnjenje "veoma dobar pregovarački adut za nas" protiv Kine i način da se obe strane "ohlade".

Ali nestašice su još jedan deo računice. Rojters izveštava da se sporazum, čiji sadržaj nije javno objavljen, "uglavnom sastoji" od municije za Patriot i drugog oružja za protivvazdušnu odbranu.

2Svi žele da usvoje američki način ratovanja, ali niko to ne može sebi da priušti, uključujući i Amerikance", kaže Logan.

"Sposobnost održavanja političke podrške pada poput olovnog balona kada ne možemo da presretnemo odmazdu".

Kako su dronovi i jeftine rakete okončali slobodan prolaz Amerike od neprijateljske vatre

Tokom većeg dela prošlog veka, Sjedinjene Države su se navikle da vode jednostrane vazdušne ratove. Pre nedavnih sukoba na Bliskom istoku, američke trupe su poslednji put ubijene od strane neprijateljskih aviona tokom Korejskog rata 1953. godine.

Poslednjih godina, porastao je osećaj da američka vojska može jednostavno da bombarduje druge zemlje bez ikakvih stvarnih troškova. Javnost nije obraćala mnogo pažnje na to dok su administracije Obame, Bajdena i Trampa vodile vazdušne kampanje "malog traga" širom sveta.

"Funkcioniše neko vreme, kada imate ovu ogromnu asimetriju, ali protivnici svih vrsta uče da se prilagođavaju. Bilo je znakova upozorenja mnogo pre ovog rata“, kaže Keli Grieko, saradnica u Stimson centru.

Jedna važna promena bila je revolucija dronova. Napredak u elektronici omogućio je malim zemljama da se uključe u igru do početka 21. veka. Izrael je postao lider u tehnologiji dronova, koje je Turska kupila, a Iran ukrao. Kineski dronovi za hobi pojavili su se na civilnom tržištu početkom 2010-ih, čineći ovu vrstu ratovanja još jeftinijom. Grupa Islamska država je dobila malo "vazduhoplovstvo" tako što je vezivala granate za fotografske dronove.

Kada su se SAD borile protiv Islamske države u bici za Mosul 2014. godine, pukovnik američke vojske rekao je Grieku da je to prvi put da je "morao da gleda u nebo i da se brine o neprijatelju".

U međuvremenu, Iran je naučio lekcije iz Iraka, koji je izvršio invaziju na Iran 1980. godine, a zatim je pretrpeo američku invaziju 2003. godine. Iranska vlada je zaključila da ne može da izgradi konkurentno ratno vazduhoplovstvo ali da može da proizvede ogroman broj raketa.

Konačna prekretnica za stari model ratovanja možda se dogodila tokom sukoba za koji većina Amerikanaca nije čula. Rat 2020. godine između Azerbejdžana i Jermenije. Azerbejdžanske snage su debitovale sa upotrebom izraelskih "kamikaza dronova", koji sami lete ka meti i eksplodiraju, zajedno sa konvencionalnim turskim dronovima.

Dve godine kasnije, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ukrajinska vojska je investirala u iste te turske dronove, dok je ruska vojska uvezla iranske stručnjake i dizajne za masovnu proizvodnju kamikaza drona "Šahed 136".

Kako se rat u Ukrajini odugovlačio, svaka strana je usvojila taktiku Islamske države koristeći hobi dronove za bacanje granata na pojedinačne vojnike. Kada je ometanje radio stanica otežalo napade dronova, vojske su zatim opremile svoje dronove kalemovima optičkog kabla.

Bojna polja su postala prekrivena kilometrima odbačenih žica. Van linija fronta, Rusija i Ukrajina su koristile dronove dugog dometa da bombarduju međusobnu infrastrukturu i dronove lovce da obaraju (ili nožem obaraju) te dronove bombardere.

Sjedinjene Države i njihovi partneri na Bliskom istoku bili su navikli na viši nivo zaštite nego što su Rusija ili Ukrajina smatrale mogućim da postignu. Izraelski sistem PVO "Gvozdena kupola" za rakete kratkog dometa i artiljeriju, imao je prijavljenu stopu presretanja od 90 procenata u malim ratovima od 2011. do 2023. godine.

Arapske monarhije bogate naftom bile su još više nesklone žrtvama. Kada su jemenski pobunjenici bespilotnim letelicama bombardovali Saudijsku Arabiju 2019. i Ujedinjene Arapske Emirate 2022. godine, oba vazdušna napada izazvala su nacionalnu krizu.

Ovogodišnji rat sa Iranom pokrenuo je prvi kontinuirani vazdušni napad sa kojim su se te zemlje suočile od nekoga sofisticiranijeg od raznovrsnih gerilaca. Pokušali su da održe prethodni nivo izolacije po ogromnu cenu. Ukrajinski vojni savetnici rekli su londonskom Tajmsu da su bili "zapanjeni" kada su videli da arapske vojske ispaljuju osam presretača Patriot da bi oborile jedan iranski dron.

Izrael je potrošio 80 procenata svojih celokupnih zaliha vrhunskih presretača Arou za 16 dana, prema studiji Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI) u Britaniji. Pored toga, američka vojska je ispalila više presretača u odbranu Izraela nego sama izraelska vojska, prema Vašington postu.

Izraelska i američka vojska su takođe potrošile svoje ofanzivno oružje, prema RUSI. Hegset je upozorio Japan da SAD više nemaju dovoljno krstarećih raketa Tomahavk, objavio je Fajnenšel tajms. Kada im ponestane ove "municije za distanciranje", koja omogućava američkim avionima da pucaju sa daljine, SAD moraju "da se bore bliže, a kada se borite bliže, postoji veći rizik", kaže Grieko.

Deo problema SAD sa Iranom izgleda da je bila pretpostavka brze pobede. Tramp je i javno i privatno rekao da očekuje da će Iran popustiti u roku od nekoliko dana. Na početku rata, američka vojska je hvalila svoju sposobnost da proaktivno suzbije iransku raketnu vatru u neposrednom roku dizanjem u vazduh lansera ili urušavanjem ulaza u podzemne baze.

Ali, lanseri su bili jednostavni za zamenu na kraju krajeva, to su samo obični kamioni sa dodatnom hidraulikom, a urušeni ulazi u baze mogli su se iskopati.

Najgori mogući scenario u bliskoj budućnosti za američku vojsku, rat sa Kinom u Pacifiku, kombinovao bi sva ova pitanja sa nekoliko novih. Američki saveznici Japan, Južna Koreja i Tajvan su svi visokotehnološke ekonomije u dometu kineskih i severnokorejskih raketa.

Kina ima mnogo snažniju protivvazdušnu odbranu od Irana, što suzbijanje raketa čini gotovo nemogućim. A pošto je Tajvan ostrvo koje je lako izolovati, svo njegovo odbrambeno oružje moralo bi se uvesti pre nego što kriza počne.

U januaru 2023. godine, Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) sproveo je ratnu igru simulirajući pacifički rat izazvan kineskom invazijom na Tajvan. Simulacija je otkrila da bi američkoj vojsci ponestalo protivbrodskih raketa dugog dometa (LRASM) u roku od nekoliko dana i zajedničkih raketa vazduh-zemlja (JASSM) u roku od dve do tri nedelje.

Centar je zaključio da bi SAD mogle da poraze invaziju na Tajvan, ali po cenu stotina aviona i više ljudskih žrtava za mesec dana nego što su Amerikanci pretrpeli tokom prethodne generacije ratova zajedno.

Zašto Pentagon ne može jednostavno da se izvuče iz krize sa municijom

Nakon tri godine borbi u Evropi i na Bliskom istoku, situacija sa municijom je sada znatno gora. Američka vojska je potrošila oko 25 procenata svojih JASSM u ratu u Iranu, prema studiji RUSI. Posebna studija CSIS iz maja 2026. godine otkrila je da bi obnova tih raketa mogla da traje do sredine 2027. godine, a tek bi 2030. godine mogle da zamene sve krstareće rakete Tomahavk korišćene u ratu.

Pentagon želi da uloži ogromne količine novca u to. Zahtev za vojni budžet za fiskalnu 2027. godinu, istorijskih 1,5 biliona dolara, uključuje 52 milijarde dolara za municiju visokog prioriteta, skoro petostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu i dodatnih 100 milijardi dolara za izgradnju industrijske baze.

Pored godišnjeg vojnog budžeta, Trampova administracija je takođe planirala da od Kongresa zatraži 200 milijardi dolara za dodatno finansiranje rata u Iranu, iako je administracija kasnije smanjila taj zahtev i veći deo uklopila u godišnji vojni budžet, izveštava Vašington post.

Pažljiviji pogled na budžetski zahtev pokazuje koliko je matematika protivvazdušne odbrane neuravnotežena. Najnoviji model presretača Patriot, PAC-3, koštaće približno 4 miliona dolara po jedinici. (Podsetimo se, arapske vojske su ispaljivale i do osam njih protiv jednog drona.) Iako cena "Šaheda 136" nije javno poznata, iranski izvor je rekao američkom ekonomskom časopisu Phenomenal World da svaki dron košta 6 milijardi rijala, što je iznosilo 4.000 dolara po najnovijem kursu.

Još važnije od cene u dolarima su resursi i vreme koje je potrebno za svako oružje. Prilagođavajući se lokalnim troškovima delova i rada, Phenomenal World je izračunao da bi stvarna ekvivalentna cena Šaheda 136 bila oko 7.000 dolara po dronu, što je i dalje mnogo niže od cene presretača koji je korišćen za njegovo obaranje.

Dok jedna fabrika Šaheda u Rusiji može da proizvede 5.500 dronova mesečno, ukupna proizvodnja PAC-3 je trenutno manja od 1.000 godišnje. Tokom dvogodišnjeg putovanja PAC-3 od narudžbine do isporuke, novi radnici moraju biti obučeni u specijalizovanim veštinama i provereni radi bezbednosnih provera, proizvođač Lockheed Martin mora da nabavlja delove od više od 400 kompanija.

PAC-3 se često takmiči sa drugim oružjem za iste komponente a ove komponente se takmiče sa drugim industrijama i drugim zemljama za sirovine. U aprilu 2025. godine, kineska vlada je uvela stroge kontrole izvoza retkih zemnih minerala i stalnih magneta, šaljući Pentagon u grozničavu i skupu potragu za identifikacijom novih izvora, prema CSIS.

Investicije mogu povećati proizvodnju. Sjedinjene Države i njihovi saveznici bili su prilično uspešni u proizvodnji više artiljerijskih granata kalibra 155 mm, što je bila jedna od glavnih briga pre dve godine. Ali sam proces proširenja proizvodnje traje godinama. Lokid Martin planira da poveća svoju godišnju proizvodnju PAC-3 na oko 2.000 do fiskalne 2030. godine.

Dugo vreme potrebno za isplatu ovih investicija je strukturna barijera.

"Izazov je uvek bila spremnost privatnog sektora da reinvestira profit u proizvodnju", kaže jedan bivši zvaničnik Stejt departmenta.

"Na primer, ako ste javno trgovana kompanija, da li biste radije imali punu knjigu od 10 godina ili biste potrošili deo sopstvenog kapitala na izgradnju novog proizvodnog pogona, smanjujući svoju knjigu na 5 godina, za sistem koji bi mogao zastareti za 10 godina?".“

Uprkos ovim problemima, Sjedinjene Države su i dalje najveći svetski dobavljač oružja. Njen udeo na globalnom tržištu je zapravo porastao od 2016. godine, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira u Švedskoj.

Kada je novinari pitaju da li Sjedinjene Države imaju dovoljno municije, Grieko uvek odgovara: „Dovoljno municije za šta? Zato što nijedna zemlja osim možda Kine nema takvu dubinu kao mi u municiji.“

U krajnjoj liniji, problem sa municijom je manje nedostatak ponude, a više višak potražnje. Sjedinjene Države žele da budu uključene u sukobe širom sveta, a da zadrže mogućnost da započnu nove, poput rata u Iranu. Istovremeno, društva poput našeg „izgrađena su na pretpostavljanju mogućnosti kazne“ u ratu, kaže Logan.

To više nije održivo, zahvaljujući napretku u tehnologiji raketa i dronova. "Ratovanje se odnosi na veći broj manjih, jeftinijih, obilnih stvari koje snažno favorizuju odbranu", objašnjava Grieko.

Ironično, obilje ofanzivnog oružja znači da branilac može lakše kazniti napadača.

Umesto da pokušavaju da se bore protiv ovog trenda, Sjedinjene Države mogu prestati da se stavljaju u poziciju napadača. Šef Vašingtona je izjavio da su ciljevi spoljne politike van Bliskog istoka odbijanje invazije na Ukrajinu i sprečavanje invazije na Tajvan. Ako SAD mogu da odole iskušenju da pokrenu još ratova, onda bi tehnološke promene „trebale da budu dobre vesti“, tvrdi Grieko. „Trebalo bi da iskoristimo ovaj odbrambeni potencijal.“

(Telegraf.rs)