Toplotni talas napravio velike probleme i nemačkim pogrebnicima: Na jedno veoma ozbiljno pitanje nema odgovora

Toplotni talas u Nemačkoj je za sada prošao, ali mnoga pitanja ostaju. Koliko je bilo žrtava? Kako je funkcionisao zdravstveni sistem?

Na pitanje koliko je ljudi stradalo tokom nedavnog toplotnog talasa ne može se dati precizan odgovor, piše WDR. Za to postoji više razloga. Pre svega, vrućina se ne navodi kao uzrok smrti u umrlici. Umesto toga, upisuju se uzroci poput otkazivanja krvotoka ili srca. Da bi se sa sigurnošću utvrdilo da je uzrok smrti bila vrućina, bila bi potrebna obdukcija, koja se sprovodi samo u izuzetnim slučajevima, na primer kada postoji sumnja da je počinjeno krivično delo.

Osim toga, kako se nezvanično može čuti, niko ne može sa sigurnošću da kaže da li su sve preminule osobe već pronađene u svojim stanovima. Da mnogi ljudi umiru sami kod kuće predstavlja društvenu stvarnost, kaže sagovornik upoznat sa situacijom koji je želeo da ostane anoniman.

Smrtnost iznad proseka?

Da bi se procenilo da li je tokom protekle sedmice došlo do takozvane "prekomerne smrtnosti", odnosno da li je umrlo više ljudi nego što je uobičajeno, za sada se može osloniti samo na posredne pokazatelje.

Zvanična statistika biće objavljena za nekoliko dana ili nedelja, ali će se i ona zasnivati na procenama. Moći će da se utvrdi za koliko je broj umrlih bio iznad proseka, ali će biti veoma teško precizno odrediti koliko je tih ljudi umrlo upravo zbog vrućine.Problem je sličan onome iz vremena pandemije koronavirusa: da li je neko umro od korone ili sa koronom? U ovom slučaju pitanje glasi: da li je osoba umrla od vrućine ili sa posledicama vrućine.

Prepune rashladne komore

Jedan od pokazatelja dolazi od Udruženja pogrebnika, koje zastupa interese više od 1.000 preduzeća u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Direktor udruženja Kristijan Jeger kaže da su članovi prijavili "neuobičajeno veliku popunjenost rashladnih kapaciteta".

U Kelnu i Leverkuzenu došlo je do zastoja u odvoženju preminulih, rekao je Frank Štolman iz Ministarstva zdravlja u sredu na sednici Odbora za zdravstvo pokrajinskog parlamenta. Pogrebna preduzeća međusobno su pomagala kako bi obezbedila prostor za smeštaj preminulih. Privremeno je i Univerzitetska klinika u Diseldorfu preuzimala posmrtne ostatke.

Izuzetno zahtevna situacija

Nemačko društvo za urgentnu medicinu saopštilo je da su službe hitnog prijema širom zemlje tokom toplotnog talasa beležile "izražen i postepeno rastući priliv pacijenata", rekao je za WDR Ingmar Grining, glavni lekar Klinike za urgentnu medicinu u Krefeldu.

Tokom prošlog vikenda situacija se u njegovom gradu naglo promenila. U bolnicu je pristigao veliki broj pacijenata sa različitim tegobama, a uprkos dodatnom angažovanju osoblja, situacija je bila "veoma zahtevna".

Ministarstvo zdravlja: "Preopterećenost izazvana vrućinom"

U izveštaju Ministarstva zdravlja Severne Rajne-Vestfalije, dostavljenom nadležnom odboru pokrajinskog parlamenta, situacija je opisana još dramatičnije. Navodi se da je zbog vrućine došlo do "preopterećenosti" službi hitne pomoći, bolnica i domova za stare, naročito u administrativnim oblastima Keln i Diseldorf, ali delimično i u oblastima Arnsberg i Minster.

Najveće opterećenje službi hitnog prijema zabeleženo je u subotu između 22 časa i ponoći, dok su jedinice intenzivne nege bile najopterećenije u noći između subote i nedelje, od ponoći do osam ujutru.

Ministar zdravlja Karl-Jozef Lauman rekao je da je bilo "delimično veoma teških sati". Vrućina nije iscrpela samo pacijente i korisnike nege, već i medicinsko osoblje. Sistem hitne pomoći i bolnica "bio je pod velikim pritiskom, ali je izdržao", rekao je Lauman pred Odborom za zdravstvo.

Vatrogasci pomagali u rashlađivanju

Podršku su pružile i jedinice civilne zaštite, kao i privatne službe za sanitetski prevoz. Prema izveštaju, lokalno su pomagali i vatrogasci, između ostalog na dečjem odeljenju intenzivne nege Opšte bolnice u Hagenu. Nakon što je otkazao sistem klimatizacije, vatrogasci su uz pomoć ventilatora na baterije obezbedili hlađenje.

U Dormagenu je jedan dom za stare u potpunosti evakuisan, dok su u Krefeldu stanari drugog doma privremeno premešteni.

U svetlu klimatskih promena, navodi se u izveštaju Ministarstva zdravlja, biće neophodno pripremiti se za to da će se ovakvi toplotni talasi u budućnosti javljati sve češće.

Ako bi sve sobe u bolnicama i domovima za stare trebalo opremiti klima-uređajima, bile bi potrebne velike investicije, rekao je Lauman za WDR. Dodao je da takvi izdaci trenutno nisu predviđeni budžetom pokrajine.

(Telegraf.rs)