Masakr u školi na Filipinima zbog video-igrice! Pošast preti celom svetu, onlajn ekstremizam sve jači

Stručnjaci za digitalnu bezbednost upozorili su da internet predatori koriste ideologiju nihilističkog nasilnog ekstremizma (NVE) kako bi sistematski ciljali usamljenu i društveno izolovanu filipinsku decu i podsticali ih na nasilje u stvarnom svetu.

Nedavni smrtonosni napad vatrenim oružjem u školi u gradu Takloban, u centralnim Filipinima, mogao bi biti povezan sa globalnom mrežom onlajn ekstremista koja regrutuje i radikalizuje ranjivu decu putem popularnih video-igara, izjavili su istražitelji i stručnjaci za sajber bezbednost na saslušanju u Senatu 1. jula.

Ovaj slučaj ukazuje na sve rasprostranjeniji oblik onlajn radikalizacije poznat kao nihilistički nasilni ekstremizam (NVE), ideologiju zasnovanu na uverenju da ništa nema vrednost i da ničiji život nije važan, naveli su istražitelji. Oni su istakli da internet predatori koriste ovu ideologiju kako bi sistematski pronalazili usamljenu, društveno izolovanu filipinsku decu i podsticali ih na nasilje u stvarnom svetu.

Istražitelji veruju da bi ovaj napad mogao predstavljati prvo uspešno masovno ubistvo na Filipinima povezano sa grupom "764", frakcijom decentralizovane globalne onlajn mreže pretnji poznate kao "The COM" ili "The Community". Ova ekstremistička mreža obuhvata podgrupe kao što su "No Lives Matter" i "True Crime Community", dok su američke savezne vlasti grupu "764" proglasile pretnjom po nacionalnu bezbednost.

Dva učenika, stara 14 i 15 godina, izvršila su napad 22. juna u srednjoj školi San Hoze, pri čemu su ubijena tri učenika, a 20 je ranjeno. Utvrđeno je da je četrnaestogodišnjak ispalio smrtonosne hice. Navodno je igrao nasilnu sandbox igru Gorebox i neposredno pre napada objavljivao sadržaje sa pucanjem iz vatrenog oružja na internetu. Sandbox igre su žanr video-igara u kojem igrači mogu slobodno da istražuju, grade ili uništavaju virtuelni svet uz vrlo malo pravila ili unapred definisanih ciljeva.

Ovaj slučaj je već pokrenuo raspravu o tome da li bi Filipini trebalo da snize minimalnu starosnu granicu za krivičnu odgovornost, koja je trenutno postavljena na 15 godina prema Zakonu o maloletničkom pravosuđu i zaštiti dece.

Senatorka Risa Hontiveros, koja predsedava senatskim odborom za žene, decu, porodične odnose i rodnu ravnopravnost, izjavila je da postoje naznake da su oba osumnjičena radikalizovana od strane grupe "764" putem Fejsbuk naloga korisnika pod imenom "Sedik Rjazanov", za kojeg se sumnja da je odrasla osoba koja je vrbovala i manipulisala maloletnicima u vezi sa ovim napadom.

Na saslušanju je Hontiveros prikazala snimke ekrana koji pokazuju da je taj nalog nakon napada ostavljao komentare na profilu za koji se veruje da pripada jednom od osumnjičenih, savetujući tinejdžeru da obriše svoje naloge na Discordu, Redditu i Telegramu kako bi uništio dokaze. Nalog Ryazanova je u međuvremenu deaktiviran.

"Moguće je da ovde postoji šira mreža i ona mora biti zaustavljena pre nego što bude još žrtava", rekla je Hontiveros.

Zamka u sedam faza

Stručnjak za sajber bezbednost Anđel Redobl (Angel Redoble) detaljno je na saslušanju objasnio kako ova mreža funkcioniše. On je naveo da se proces regrutacije odvija kroz tri nivoa, a zatim kulminira u sedam faza radikalizacije.

Prvi nivo predstavljaju platforme, poput onlajn igara, gde se deca prvi put pronalaze i kontaktiraju. Vrbovatelji najčešće ciljaju decu koja su usamljena, društveno izolovana ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem. Redobl je naglasio da algoritmi dodatno olakšavaju ovaj proces.

"Algoritam uči na koji sadržaj svaki korisnik reaguje i zatim mu prikazuje sve više sličnog sadržaja", rekao je Redobl iz Filipinskog instituta stručnjaka za sajber bezbednost. "Algoritam je postao oružje."

Nakon toga, deca se prebacuju na drugi nivo, odnosno privatne gejming servere i šifrovane aplikacije za razmenu poruka kao što su Discord i Telegram, gde se odnosi produbljuju daleko od očiju javnosti.

Treći nivo podrazumeva manipulaciju kroz psihološku prisilu, izolaciju od porodice, postepeno povećavanje zahteva i ucene.

Sedam faza obuhvataju početno pronalaženje žrtve, uspostavljanje prijateljskog odnosa i poverenja, izolaciju, prinudu i ono što je Redobl nazvao „status kroz brutalnost“, gde članovi stiču ugled unutar mreže u zavisnosti od toga koliko su ekstremna njihova dela.

Nakon toga dolazi normalizacija nasilja, a završna faza je izvršenje nasilnih dela u stvarnom svetu.

Analitičar za obaveštajne podatke iz otvorenih izvora Bret Morales, koji je izjavio da se infiltrirao u grupu "764" tokom 2025. godine, potvrdio je da lokalni vrbovatelji već deluju na Filipinima, uključujući i organizovanje fizičkih sastanaka na lokacijama koje nije želeo javno da otkrije.

On je rekao da su samo nekoliko sati nakon što je napad u Taklobanu postao viralan počele da se pojavljuju objave na internetu koje veličaju napadače.

Zamenik direktora Policijske grupe za borbu protiv sajber kriminala, pukovnik Ričmond Tadina, izjavio je da je ova jedinica od oktobra 2025. sprovela 17 akcija spasavanja maloletnika, tokom kojih je 24 dece izvučeno iz dometa mreže The COM.

Prema njegovim rečima, sva spasena deca bila su izložena izuzetno nasilnom (gore) sadržaju, dok je petoro pribeglo samopovređivanju.

Sistem koji ne prepoznaje pretnju

Filipinski sistem sajber bezbednosti nije izgrađen tako da može da otkrije ili spreči pretnje povezane sa nihilističkim nasilnim ekstremizmom, izjavio je stručnjak za sajber bezbednost Ešli Asediljo (Ashley Acedillo), nerezidentni saradnik istraživačkog centra "Stratbase Institute" iz Manile.

On je na saslušanju rekao da su zakoni u zemlji pisani za analogni svet. Takođe je istakao da je okvir Ministarstva prosvete za borbu protiv vršnjačkog nasilja osmišljen da prepozna modricu ili tuču, ali ne i dete koje mirno sedi u učionici dok se sistematski radikalizuje putem mobilnog telefona.

"U pucnjavi u Taklobanu korišćeno je fizičko oružje. Ali obarač je povučen u digitalnom svetu", rekao je Asediljo.

Filipinska vlada je privremeno blokirala pristup igri Gorebox, a agencija za borbu protiv sajber kriminala saopštila je da je cilj ove mere sprečavanje drugih članova iste mreže da budu podstaknuti na slične napade.

Međutim, Redobl je upozorio da ova mera ima ograničen domet, jer tehnički vešta deca mogu da zaobiđu zabranu. Dodao je i da, za svaki ugašeni kanal komunikacije, vrbovatelji jednostavno otvaraju novi.

Hontiveros je izjavila da će senatski odbor pripremiti preporuke koje će obuhvatiti sve nivoe ove pretnje - od gejming platformi i aplikacija za razmenu poruka, preko prodavnica aplikacija, pa do škola i porodica.

Više senatora već je zatražilo strože propise radi zaštite maloletnika od štetnog sadržaja u onlajn igrama.

Predsednik Senata Vin Gačalijan (Win Gatchalian) ponovo je pokrenuo inicijativu za zabranu pristupa društvenim mrežama maloletnicima, kao i zabranu korišćenja pametnih telefona u školama.

Takođe je kritikovao internet platforme zbog toga što, kako je naveo, bezbednost dece posmatraju kao pitanje poslovne računice.

"Kako to može biti poslovna odluka kada su naša deca meta i žrtve predatora?", rekao je tokom saslušanja. "Ovde je reč o dobrobiti naše dece."

(Telegraf.rs)