Srpski zet i jedan od najbogatijih Rusa dao crne prognoze za Rusiju: Hoće li mu Putin ovo oprostiti?

Kada dovoljno Rusa zaključi da su beskrajne borbe u Ukrajini uzaludne i da upravo oni plaćaju cenu rata, njihov predsednik Vladimir Putin biće primoran da učini nešto spektakularno kako bi prekinuo zastoj. Zato vredi pažljivo pratiti znakove umora i nezadovoljstva u Rusiji, rekao je za The Economist Andrej Meljničenko, "svetski kralja proizvodnje đubriva" i najveći ruski industrijalac, kod nas poznat i kao "srpski zet", pošto je u braku s Aleksandrom Meljničenko, bivšom manekenkom i pevačicom grupe "Models".

Meljničenko nikako nije pripadnik opozicije Vladimiru Putinu. Daleko od toga da kritikuje invaziju na Ukrajinu, on je čovek iz samog vrha sistema čije su fabrike podržavale ratnu privredu. Nije ni idealista.

Nakon što je godinama upravljao svojim kompanijama iz inostranstva, vratio se u Rusiju 2023. godine, kada su se mogućnosti za globalno poslovanje znatno suzile. Kao i većina oligarha, živeo je po Putinovim pravilima - zarađuj novac, ali se ne mešaj u politiku. Progovorio je tek sada jer on i drugi ruski tajkuni više ne mogu da ignorišu propadanje zemlje za koju su gledali kako tone u tiraniju.

Meljničenko je svoje upozorenje izneo tokom više od 60 sati razgovora sa novinarima The Economista.

Ovo je prvi put da je jedan oligarh koji živi u Rusiji tako opširno javno govorio o stanju u zemlji. On je pragmatičan biznismen koji želi da njegove kompanije uspešno posluju. Upravo zato njegov poziv može da odjekne u zemlji u kojoj su neuspešni ratovi, uključujući poraz od Japana 1905. godine, podstakli industrijalce da traže političke promene.

Meljničenkove poruke daleko prevazilaze pitanje rata. One govore o sumornoj budućnosti Rusije i njenih suseda. On upozorava Zapad da ne priželjkuje da Rusija potone u haos, surovu autarhiju ili ponižavajuću i opasnu zavisnost od drugih sila. Iako ne kaže da Putin mora da ode s vlasti, promene koje zagovara praktično bi značile kraj vladavine jednog čoveka.

Ono što njegov istup čini posebno upečatljivim jeste činjenica da se rat u Ukrajini sada vratio u samu Rusiju. Posle ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu, širom zemlje pojavili su se redovi za gorivo i tuče na benzinskim pumpama. Aneksija Krima 2014. godine povećala je Putinovu popularnost, ali danas je to poluostrvo sve izolovanije zbog ukrajinskih napada dronovima. Prisilna mobilizacija izaziva sve veće nezadovoljstvo, dok se pritužbe influensera na rat masovno šire društvenim mrežama.

Takva stvarnost demantuje Putinova ponovljena obećanja da "specijalna vojna operacija teče po planu i da je proboj nadohvat ruke". Iako ruska ekonomija nije pred kolapsom i ne preti neposredna pobuna stanovništva, sve više Rusa smatra da je njihova zemlja stigla u ćorsokak.

Vladimir Putin bi mogao da pokuša da ponovo učvrsti autoritet dodatnom eskalacijom rata i pojačanom represijom u zemlji. Pojedine zapadne obaveštajne službe nedavno su upozorile da se Rusija sprema za širenje sukoba sa NATO-om.

U svom najmračnijem scenariju, Meljničenko strahuje od mogućnosti da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje kako bi zastrašila evropske saveznike Ukrajine, iako zapadni analitičari i dalje smatraju da je takav razvoj događaja malo verovatan.

Meljničenko smatra da eskalacija ne bi donela trajan mir između Rusije, Ukrajine i Evrope. Ono što ne izgovara otvoreno jeste da bi, ukoliko obični Rusi postanu još zabrinutiji zbog rata i ogorčeniji zbog opšte mobilizacije i političke represije, to samo dodatno pogoršalo Putinove probleme u zemlji i otvorilo put novom talasu eskalacije.

Ove sumorne procene predstavljaju srž Meljničenkovih argumenata. On iznosi nekoliko dugoročnih scenarija za budućnost Rusije, za koje smatra da bi svi bili opasni i za samu Rusiju i za ostatak sveta.

Najalarmantniji scenario jeste da Rusija potone u anarhiju, dok se različiti vojni zapovednici bore za kontrolu nad prirodnim resursima i nuklearnim arsenalom. Taj strah bio je dovoljno ozbiljan da administracija bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena nastoji da izbegne potpuno poniženje Rusije u Ukrajini.

Druga mogućnost jeste da Rusija padne pod dominaciju stranih sila. Mogla bi da postane zavisna od Kine, koja bi je koristila kao izvor sirovina i tampon-zonu prema Sjedinjenim Američkim Državama. Ili bi, posle dugotrajnog rata iscrpljivanja, mogla da završi na evropskoj periferiji kao osiromašena država zavisna od drugih. Oba ishoda, smatra Meljničenko, proizvela bi ogorčenost i nezadovoljstvo, stvarajući plodno tlo za agresivni nacionalizam koji bi jednog dana mogao da preraste u novi sukob.

U poslednjem scenariju Rusija bi se okrenula sama sebi i postala nalik Severnoj Koreji - zatvorena tvrđava pod opsadom, bez privrednog rasta i stranog kapitala. Navodno se upravo o takvom modelu ozbiljno raspravlja u najvišim krugovima Kremlja. Međutim, poput Severne Koreje, Rusija bi tada živela u stanju trajnog sukoba sa ostatkom sveta.

Meljničenko ne objašnjava jasno kako bi se takvi scenariji mogli izbeći. U skladu sa sopstvenim interesima, poziva zapadne zemlje da odole iskušenju da rat dovedu do krajnjih granica. Umesto toga, smatra da Rusija i Zapad moraju pronaći način da žive u miru. Zbog toga poziva da se Rusiji prizna "suverenitet", odnosno svojevrsni imunitet od spoljnog mešanja, što veoma podseća na kineski zahtev za politikom nemešanja u unutrašnje poslove drugih država.

Kada govori o reformama u Rusiji, ostaje neodređen. Smatra da zemlja mora da bude predvidljiva za ostatak sveta i da stekne podršku sopstvenih građana bez pribegavanja prinudi.

Između redova se može zaključiti da želi da Putin odustane od vladavine jednog čoveka i deo ovlašćenja prenese na druge institucije, ali pritom uopšte ne govori o demokratiji.

Čak bi i takve promene naišle na otpor bezbednosnog aparata, koji dominira ruskom politikom otkako je Putin pre više od dve decenije izbacio prve postsovjetske oligarhe iz političkog života. Ako bi Rusija postala normalnija država, upravo bi pripadnici tog aparata bili najveći gubitnici.

Ipak, moguće je da bi tehnokrate i industrijalci zabrinuti za budućnost zemlje stali uz Meljničenka. Putin možda neće pristati na promene, ali nalazi se u nezavidnom položaju. Nastavak rata, njegova eskalacija ili sprovođenje reformi, svaka od tih opcija nosi ozbiljne političke troškove.

Istorija nudi jedan važan primer. Rusija je 1905. godine izgubila rat protiv Japana, koji je trajao 19 meseci. Industrijalci i tehnokrate za poraz su okrivili autokratskog cara Nikolaja II, tvrdeći da će vladavina jednog čoveka Rusiju ostaviti iza ostatka Evrope. Posle pobune iste godine primorali su cara da prihvati Oktobarski manifest, kojim su obećane građanske slobode i osnivanje zakonodavne skupštine.

Međutim, do sredine 1907. godine Nikolaj II je ugušio reforme, a deset godina kasnije svrgnut je u revoluciji. Nada je da će Rusija izvući pouku iz tog iskustva i sprovesti reforme koje će ovog puta biti trajne.

(Telegraf.rs)