Kako je Krim od najjačeg uporišta poslao najranjivija tačka Rusije: Niko više nije bezbedan, sve je neizvesno

Oleksandra je još pre nekoliko nedelja upozorila roditelje na Krimu da naprave zalihe hrane, vode i drugih osnovnih potrepština. Njena majka, međutim, nije verovala da će se situacija pogoršati.

"Bila je ubeđena da ni Rusija ni Ukrajina nikada neće učiniti ništa što bi ugrozilo Krim", kaže Oleksandra, koja iz bezbednosnih razloga nije želela da otkrije prezime kako ne bi ugrozila rodbinu na okupiranom poluostrvu.

Krim je godinama predstavljao jedan od najvećih političkih i vojnih uspeha ruskog predsednika Vladimira Putina. Nakon aneksije 2014. godine, poluostrvo je postalo simbol ruske moći, ključna vojna baza na Crnom moru i logističko središte za operacije protiv Ukrajine.

Međutim, situacija se poslednjih meseci značajno promenila. Ukrajina je uspela da uspostavi veću kontrolu nad vazdušnim prostorom oko prilaza Krimu, intenzivirala je napade na rusku logistiku i vojnu infrastrukturu i pokušava da izoluje ruske snage na jugu zemlje.

Stanovnici Krima, kojih prema procenama ima oko 2,5 miliona, danas se suočavaju sa čestim nestancima struje i vode, nestašicom goriva, prekidima mobilne telefonije i ozbiljnim poremećajima u javnom prevozu. Ukrajinski dronovi gađaju energetske objekte zajedno sa vojnim ciljevima, dok su vlasti krajem juna proglasile vanredno stanje.

Dodatni problem predstavlja gotovo potpuna izolacija poluostrva. Većina železničkih linija više ne funkcioniše, a ukrajinski dronovi uništili su mostove i nadgledaju kopneni pravac kroz okupirani jug Ukrajine ka Rusiji. Početkom juna više od 3.000 vozila čekalo je u kolonama da preko Kerčkog mosta napusti Krim. Kijev taj most smatra nelegalnim, jer je izgrađen bez saglasnosti Ukrajine.

Oleksandra kaže da je strahovala da će njena majka za novonastalu situaciju okriviti Ukrajinu.

"Sada veruje, kao i mnogi Ukrajinci, da će se rat završiti upravo na Krimu. Ima nadu, ali nisam sigurna da razume koliko bi to moglo da košta", kaže ona.

Ključ ruskih imperijalnih ambicija

Krim ima izuzetno veliki simbolički značaj za Moskvu. Rat između Rusije i Ukrajine praktično je počeo njegovom aneksijom 2014. godine, kada je poluostrvo postalo jedan od najvažnijih simbola Putinove politike obnove ruskog uticaja.

Tokom naredne decenije Rusija je Krim pretvorila u snažno militarizovanu bazu, iz koje je 2022. godine pokrenula zauzimanje velikih delova južne Ukrajine. Poluostrvo je služilo kao bezbedna pozadina za ruske trupe i logistički centar za snabdevanje fronta.

Sada Ukrajina pokušava da upravo tu prednost pretvori u rusku slabost.

Predsednik Centra za odbrambene strategije i bivši ukrajinski ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk smatra da Kijev, zahvaljujući prednosti u dronovima srednjeg dometa, ima priliku da ozbiljno naruši ruske vojne kapacitete na jugu.

"Želimo da uništimo rusko vojno prisustvo na Krimu i mislim da ćemo u tome uspeti", rekao je Zagorodnjuk.

Osim vojnog značaja, gubitak Krima predstavljao bi ozbiljan politički udarac za Putina. Njegova popularnost u Rusiji značajno je porasla upravo nakon aneksije poluostrva, pa bi eventualni gubitak mogao da oslabi njegov autoritet i poveća nezadovoljstvo zbog rata.

Bivši zamenik šefa Glavne obaveštajne uprave Ukrajine Ilja Pavlenko ocenjuje da je "Krim zlatni ključ ruskih imperijalnih ambicija".

"Sada sami stvaramo svoje adute", poručio je Pavlenko, aludirajući na ranije izjave američkog predsednika Donalda Trampa da Ukrajina "nema karte" u pregovorima sa Rusijom.

Težak život civila

Ukrajinska kampanja usmerena je na slabljenje ruske vojske, ali posledice osećaju i civili koji žive na Krimu. Među njima su i brojni ukrajinski državljani, kao i pripadnici autohtonog naroda krimskih Tatara, koji su, prema navodima njihovih predstavnika, godinama izloženi pojačanoj represiji pod ruskom upravom.

Predsednik Medžlisa krimskih Tatara Refat Čubarov pozvao je stanovnike da naprave zalihe hrane i lekova, izbegavaju ruske vojne objekte i obezbede sigurna skloništa.

"Ne znamo kako će se ovo završiti", rekao je Čubarov.

On navodi da među stanovnicima postoji određeni optimizam da bi Krim jednog dana mogao da bude vraćen pod kontrolu Ukrajine, ali da su mnogi i dalje oprezni zbog neuspešne ukrajinske kontraofanzive iz 2023. godine.

Sagovornici smatraju da će Ukrajina još oko godinu dana imati tehnološku prednost u oblasti bespilotnih letelica, pre nego što Rusija razvije odgovarajući odgovor.

Iako veruju da je oslobađanje Krima moguće, ocenjuju da se ono neće dogoditi u skorijoj budućnosti.

"Verujem da je oslobađanje Krima moguće, ali ne u neposrednoj budućnosti", zaključio je Zagorodnjuk.

(Telegraf.rs)