Ukupno 200 godina zatvora! Presuda za most u Đenovi: Evo ko je sve kriv za smrt 43 ljudi

Bilo je potrebno osam godina da bude doneta prva presuda u procesu o odgovornosti za urušavanje mosta Morandi u Đenovi. U tragediji je poginulo 43 ljudi. Pedeset sedam optuženih, uglavnom osoba koje su 2018. godine bile na visokim funkcijama u kompanijama Autostrade per l'Italia (Aspi) i Spea, firmi zaduženoj za nadzor i inspekciju mreže auto-puteva pod koncesijom, teretilo se po različitim osnovama za višestruko ubistvo iz nehata, urušavanje iz nehata i ukupno 112 tačaka optužnice, piše portal Fanpage.it.

Sud u Đenovi osudio je bivšeg izvršnog direktora Aspija, Đovanija Kastelučija, na 12 godina zatvora. Proglašen je krivim za izazivanje urušavanja iz nehata i ubistvo u saobraćaju, dok je optužba za obično ubistvo iz nehata objedinjena sa ostalim delima. Tužilaštvo je za njega tražilo kaznu od 18 godina i šest meseci zatvora. Mauro Koleta, bivši direktor za nadzor nad koncesijama za auto-puteve pri Ministarstvu infrastrukture i saobraćaja, osuđen je na pet godina zatvora.

Osuđeni su i drugi bivši rukovodioci kompanija Aspi i Spea. Mikele Donferi Miteli, nekada treći čovek Aspija i odgovoran za održavanje, osuđen je na 11 godina zatvora, dok je tužilaštvo tražilo 15 godina i šest meseci. Paolo Berti, bivši drugi čovek Aspija i nekadašnji direktor operacija, osuđen je na pet godina i šest meseci, iako je za njega traženo 12 godina i šest meseci. Na istu kaznu osuđen je i bivši direktor kompanije Spea, Antonino Galata.

Ukupno su izrečene 32 osuđujuće presude, sa zbirnom kaznom od gotovo 200 godina zatvora. Dvadeset pet optuženih je oslobođeno ili su njihovi predmeti zastareli. Svi su bili optuženi, po različitim osnovama, za ubistvo iz nehata, ubistvo u saobraćaju i urušavanje iz nehata. Sud nije prihvatio otežavajuću okolnost koja se odnosi na kršenje propisa o bezbednosti na radu.

Prvostepena presuda doneta je nakon četiri godine suđenja. Sudije Valter Kotunjo i Marko Airoldi tokom završne reči prošle jeseni izjavili su:

"Praktično nismo pronašli nijedan element koji bi govorio u prilog Kastelučiju. Pred nama je čitava enciklopedija negativnih činjenica, jedna teža od druge. Gotovo 20 godina odluka donetih na štetu bezbednosti, koje su se neprekidno ponavljale.", rekli su oni, pa dodali:

"Kasteluči je upravljao Aspijem kao da je to koka koja nosi zlatna jaja. Kompanija mu je donosila ugled i napredovanje u karijeri. Posle tragedije u Akvalongi pokazao je vrlo malo saosećanja. Među zaposlenima se njegovo ime gotovo nije smelo ni izgovoriti, kao da je Lord Voldemor."

Advokat Đovani Paolo, koji zastupa Kastelučija, imao je potpuno drugačije viđenje slučaja.

"Tražio se krivac, a ne stvarna krivica. Kasteluči je osuđen bez dokazane krivice. Njegova jedina krivica je to što je nevin. Nastavićemo da se borimo za dokazivanje njegove nevinosti i uvereni smo da će Apelacioni sud ispraviti ono što smatramo ozbiljnom greškom", rekao je Paolo.

Egle Poseti, predsednica i portparolka Udruženja porodica žrtava, koja je u tragediji izgubila sestru, zeta i sestrića, zadovoljna je presudom.

"Nismo pravnici i ne možemo detaljno da komentarišemo presudu. Kazna od 12 godina za njega može biti prihvatljiva, ali moramo da razumemo i sve ostalo, jer je bilo mnogo optuženih. Za njega mislim da je odgovarajuća. Zadovoljni smo, naročito nakon objašnjenja našeg advokata. Kazne su obuhvatile sve tri grupe odgovornih - Spea, Aspi i Ministarstvo infrastrukture. Najviše me je brinulo da otežavajuća okolnost za ubistvo u saobraćaju neće biti prihvaćena, ali jeste, što znači da će rok zastarelosti biti znatno duži", rekla je Posetijeva.

Davide Kapelo, jedan od preživelih, za portal Fanpage.it nije u potpunosti zadovoljan, ali mu jeste laknulo što je pravda pobedila.

"Očekivao sam da će sud potvrditi kazne koje je tražilo tužilaštvo. Zbog 43 žrtve i ogromne štete koju su izazvali, ne verujem da je pravda u potpunosti zadovoljena. Nisam pravnik i moram još bolje da razumem presudu. Ipak, važno je da je odgovornost rukovodilaca konačno utvrđena", rekao je Kapelo.

Porodice 43 poginule osobe i povređeni u međuvremenu su od kompanije Autostrade per l'Italia dobili najveći deo građanskih odšteta, čiji ukupan iznos iznosi oko 60 miliona evra.

Na izricanju prvostepene presude prisustvovala je i gradonačelnica Đenove Silvija Salis, koja se pozdravila i pružila podršku porodicama žrtava. U sudnici su bili i predsednik Regionalnog saveta Stefano Balerari i predsednik Suda u Đenovi Enriko Ravera.

Tokom suđenja utvrđeno je da su brojne stručne analize godinama upozoravale na potrebu ozbiljnog održavanja mosta. Most je otvoren 1967. godine prema projektu inženjera Rikarda Morandija, koji je već 1979. upozorio na pojavu "agresivnih hemijskih procesa" na spoljnim površinama konstrukcije i preporučio njihovu zaštitu posebnim premazima. Nakon toga usledili su brojni izveštaji koji su dovodili u pitanje bezbednost nosećih kablova.

Poslednja značajna tehnička provera obavljena je 2009. godine i ukazala je na ozbiljne probleme. Završni izveštaj preporučio je da se sve kontrole ponavljaju najmanje jednom godišnje. Međutim, osim jedne provere sprovedene u oktobru 2015. godine, nijedna druga detaljna inspekcija više nije izvršena.

Dana 14. avgusta 2018. godine, most Morandi se srušio, usmrtivši 43 osobe i postavši jedna od najvećih infrastrukturnih tragedija u savremenoj istoriji Italije.

(Telegraf.rs)