Ispod Helsinkija se nalazi bunker-grad za milion ljudi: U slučaju da Putin baci atomsku bombu

Ispod bezbrojnih sauna i kafića koji ispunjavaju ulice Helsinkija prestonice Finske, krije se tajni drugi grad, koji će ostati uspavan sve dok ne nastupi katastrofa!

Ispod glavnog grada ove skandinavske zemlje u steni je izgrađeno više od 5.500 skloništa, sa dovoljno prostora da primi gotovo milion ljudi, ogroman broj, posebno ako se ima u vidu da Helsinki ima "svega" oko 675.000 stanovnika.

Preporučujemo

Finska neprekidno gradi zaštitna skloništa još od 1939. godine, kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju tokom Drugog svetskog rata, u dugotrajnom sukobu poznatom kao Zimski rat.

Od 1954. godine finska vlada zakonom propisuje da svaka zgrada veća od 1.200 kvadratnih metara mora da ima sklonište od bombi ispod svojih temelja, prenosi Daily Mail.

Jedno od najvećih takvih skloništa je Merihaka. Sa zapreminom od 71.000 kubnih metara, ovo sklonište približno odgovara zapremini poslovne zgrade sa sedam spratova.

Izgrađeno je 2003. godine i u njemu se nalaze sportski tereni, teretana i dečje igralište na dubini od 25 metara ispod zemlje, koji se svakodnevno koriste kako bi se lokalno stanovništvo naviklo na mogućnost boravka u skloništu.

U slučaju vanredne situacije, sklonište može biti preuređeno u roku od 72 sata postavljanjem kreveta na sprat, rezervoara za vodu i prenosivih toaleta.

Glavni ulaz čine dva para ogromnih plavih protivudarnih vrata. Prva su projektovana da zaustave udarne talase eksplozije, dok druga štite ljude u unutrašnjosti od hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja.

Ovo sklonište ima kapacitet za oko 6.000 ljudi.

Međutim, Juka-Peka Šrederus iz Gradskog odeljenja za spasavanje rekao je da bi, zbog vremena potrebnog za zatvaranje ovih ogromnih vrata, nadležni mogli da budu primorani da donesu odluku da ih zatvore ranije, što će uticati na broj ljudi koji će uspeti da uđe.

"Ako situacija bude izuzetno teška, možda ćemo morati da zatvorimo vrata i ostavimo deo ljudi napolju", rekao je on.

Merihaka je jedno od 48 velikih skloništa u Helsinkiju, koji pored njih ima još oko 5.500 manjih skloništa. Širom Finske izgrađeno je ukupno oko 50.500 skloništa, nasleđe pokušaja sovjetske invazije tokom Drugog svetskog rata.

Druga skloništa sličnog tipa sadrže brojne sadržaje, uključujući bazene olimpijskih dimenzija sa vodenim toboganima, saune, karting staze, skejt-parkove, crkve i centre za streličarstvo.

Toliko su rasprostranjeni širom grada da se neki čak koriste kao "prostori za probe hevi metal bendova", prema Šroderusovim rečima.

Iako su veliki, stvoreni su tako da samo trećina od 6.000 ljudi koje je projektovano da smesti može istovremeno da spava.

"Ideja je da smo kao podmornica gde u svakom trenutku trećina ljudi odmara, trećina obavlja aktivnosti, a trećina je na dužnosti, čisti", rekao je Šroderus i nastavio:

"Kada zatvorimo sklonište neće biti vode spolja, vazduha ili kanalizacije. Postoji mnogo praktičnih izazova. Zamislite da imate 6.000 ljudi koji svi proizvode između 0,5 i 2 kg ljudskog otpada svakog dana, tako da nam je potrebno mnogo ruku da to odnesemo".

Iako će svaka osoba dobiti 50 litara vode, hrana neće biti obezbeđena. Svaki Finac treba da nosi torbu sa kompletom za preživljavanje za 72 sata koji uključuje hranu, lekove i prenosne baterije, koje treba da ponesu sa sobom.

Reputacija Finske kao zemlje pripremljenih privukla je pažnju sveta. Političari, administratori i preduzeća iz inostranstva, poput naftnog giganta Saudi Aramko, tražili su informacije ili posete kako bi videli kako se bunkeri prave i održavaju.

Centar za otpornost Finske, izvozno telo osnovano u martu, saopštio je da finski izvoz u oblasti bezbednosti i odbrane iznosi desetine milijardi evra, a prodaja skloništa dostiže oko desetak miliona evra, sa značajnim potencijalom rasta.

"U roku od dve godine nećemo morati žestoko da se takmičimo sa našim konkurencijom oko dobijanja posla. Umesto toga, uskoro će se postaviti pitanje iscrpljivanja kapaciteta", rekao je Ilka Kivisari, izvršni direktor finsko-švajcarske kompanije Verona Shelters Group, navodeći veliku potražnju u zemljama poput Poljske i Nemačke i veliko interesovanje sa Bliskog istoka.

Na ulazu u još jedno sklonište u gradu, koje može da smesti 3.800 ljudi, Juha Simola, izvršni direktor finske Temet grupe, stigao je direktno iz Češke Republike nakon putovanja radi promocije izvoza koje je predvodio predsednik Finske Aleksandar Stub.

Pokazivao je tehnologiju skloništa posetiocima iz Saudijskog Aramka, najvećeg svetskog izvoznika nafte, i rekao je da je tokom rata u Iranu imao interesovanje i iz drugih zemalja u Zalivu.

"Bio je prilično veliki udar u Abu Dabiju i dobio sam telefonski poziv odatle da dođu brzo", rekao je Simola za Rojters, ne navodeći dalje detalje.

Rekao je da njegova kompanija gradi fabriku u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, za koju je rekao da planira izgradnju stotina skloništa.

Kompanija "Temet", koja se bavi ovim poslom već 70 godina, nada se da će 80% svoje prodaje ostvariti od izvoza u narednim godinama, rekao je Simola.

Iako su "Temet" i "Verona" najveće finske firme koje posluju u oblasti rešenja za skloništa, postoji nekoliko manjih kompanija specijalizovanih za određene oblasti kao što su vrata protiv eksploziva i komunikacije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, njegov poljski kolega Karol Navrocki i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetili su Merihaku poslednjih godina.

"Došli smo da steknemo iskustvo koje je ovde dostupno i imamo veliki san da izgradimo sportski kompleks poput ovog", rekla je Tetjana Grunska, zamenica načelnika Vojne uprave grada Balaklije u Ukrajini, tokom posete Kluba gradonačelnika Ukrajine, organizacije koja okuplja više od 600 sadašnjih i bivših gradonačelnika i šefova teritorijalnih zajednica.

Poljska takođe želi da remontuje svoja skloništa.

Poljska je ove i prošle godine izdvojila 5,8 milijardi zlota (1,59 milijardi dolara) za rekonstrukciju svojih objekata kolektivne odbrane, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

"Gradimo od nule. Situacija u tom pogledu je bila zaista teška u Poljskoj poslednje sklonište je izgrađeno sredinom 1990-ih, tako da 30 godina ništa nije urađeno“, rekao je Robert Klonovski, zamenik direktora u poljskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Ukrajina i Poljska su već uvele nove zakone kojima se skloništa čine obaveznim u određenim novim zgradama, ali je članica upravnog odbora Kluba gradonačelnika Julija Čufistova rekla da je to dovelo do toga da privatni investitori otkazuju projekte u Ukrajini.

"Cena je veća kada su pravila stroža, pa moramo pronaći ravnotežu", rekla je ona.

(Telegraf.rs)