ZEMLJOTRES U EVROPI Ovo su ciljevi ekstremista: Kad AfD dođe na vlast u Nemačkoj sledi potpuni raspad EU

Iako su nedeljni izbori u Saksoniji-Anhalt u Nemačkoj bili regionalni, njihove posledice se osećaju na nacionalnom nivou, jedne od najvažnijih članica Evropske unije!

Ubedljiva pobeda AfD dodatno pritiska već nestabilnu koalicionu vladu u Berlinu, na čijem je čelu kancelar Fridrih Merc. Rezultati bi mogli odrediti političku budućnost konzervativnog kancelara, čija je popularnost niska, a koji je obećavao da će zaustaviti rast AfD.

Preporučujemo

Istovremeno, unutrašnji politički problemi oslabiće Nemačku, najuticajniju članicu Evropske unije. To se događa u trenutku dok se kontinent suočava s nizom kriza, od ruske invazije na Ukrajinu i trgovinskih napetosti s administracijom Donalda Trampa do ekonomskih izazova koje postavlja Kina.

Rezultat iz Saksonije-Anhalt podstakao je preispitivanje u celoj zemlji, gde je sećanje na nacističku prošlost i dalje živo. Radi se o prvoj tako uverljivoj pobedi jedne radikalno desne nacionalističke stranke od 1945. godine.

Nemačke vlasti su AfD delom proglasile antidemokratskom organizacijom, a nekoliko regionalnih ogranaka, među kojima i onaj u Saksoniji-Anhalt, označile su kao desničarsko-ekstremističke.

Iako je stranka tradicionalno jaka na istoku Nemačke, ankete pokazuju da je trenutno najpopularnija na nivou cele države. Postavlja se pitanje kako će na to odgovoriti etablirane stranke u najsnažnijoj evropskoj ekonomiji.

Međunarodni odeci

Izborni rezultat izazvao je reagovanja i van nemačkih granica. Američki predsednik Trmp juče je na svojoj društvenoj mreži Truth Social brzo preneo rezultate izlaznih anketa. Poruke AfD protiv imigracije i takozvane "voke" ideologije, sa sloganom "Nemačka Nemcima", slične su Trampovom pokretu MAGA.

Kao i druge nacionalističke stranke u Evropi, AfD uveliko preuzima Trampove metode. Napada priznate medije, dovodi u pitanje nezavisnosi sudstva i obećava da će "Nemačku ponovno učiniti velikom".

Američkog se predsednika inače retko direktno spominje u evropskim kampanjama, jer su političari svesni njegove nepopularnosti kod velikog dela birača.

AfD, s druge strane, zagovara prorusku politiku. Traže obustavu vojne pomoći Ukrajini, ukidanje sankcija Moskvi i obnovu uvoza jeftinijih ruskih energenata. Uz to želi ukidanje evra, povratak nemačke marke i izlazak iz Šengena.

Nemačka industrija, zavisna od jeftinih energenata pretrpela je značajne ekonomske posledice nakon prekida uvoza iz Rusije posle invazije na Ukrajinu 2022.

Pogled iz Brisela

Izbore je pažljivo pratila i Evropska unija. U idućih 12 meseci važni izbori održaće se u Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj, a u Briselu strahuju da bi stranke koje se smatraju ekstremnima, posebno na desnici, mogle ostvariti dobre rezultate.

Čelnik španskog Voksa Santijago Abaskal pobedu AfD nazvao je "velikom nadom za Nemačku i Evropu".

Francuski ministar za evropske poslove Benjamin Hadad, saveznik predsednika Emanuela Makrona, poručio je da je reč o "ozbiljnom trenutku za Evropu kada vidimo da krajnja desnica pobeđuje na regionalnim izborima u Nemačkoj".

AfD i slične evropske stranke ne prihvataju etikete ekstremne ili radikalne desnice, a među njima postoje i znatne razlike. Nacionalno okupljanje Marine Le Pen pre dve je godine izbacilo AfD iz svoje grupacije u Evropskom parlamentu jer ga je smatralo preradikalnim.

Ipak, zajednički su im antiimigraciona politika i naglašeni nacionalizam.

U Briselu se takve stranke smatraju pretnjom evropskom jedinstvu, naročito u vreme pritisaka SAD, ekonomskog takmičenja s Kinom i rata u Ukrajini.

AfD i italijanska Liga izrazito su evroskeptični, a AfD i Nacionalno okupljanje zagovaraju i blaži odnos prema Rusiji. U EU upozoravaju da bi popuštanje sankcija Moskvi ili slabljenje podrške NATO moglo ohrabriti Kremlj.

Evropske birače istovremeno brinu ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, stanje u zdravstvu, ekonomska nesigurnost, nekontrolisana imigracija i sigurnost.

Rezultat u Saksoniji-Anhalt zato je upozorenje tradicionalnim strankama i institucijama koje AfD odbacuje kao deo establišmenta.

(Telegraf.rs)