346 DANA U ZEMUNICI Kako je ukrajinski vojnik preživeo u "zoni smrti" na prvoj liniji fronta

Ukrajinski vojnik Serhij Krinicki posmatrao je kako život polako napušta jedinog čoveka koji je s njim delio pakao.

On i njegov saborac zajedno su preživeli gotovo godinu dana u zemunici na prvoj liniji fronta u "zoni smrti", kojom patroliraju dronovi obe strane i napadaju sve što je sumnjivo.

Preporučujemo

Serhij i njegov saborac ubijali su ruske vojnike i među telima poginulih tragali za hranom, cigaretama... Svađali su se i smejali, uprkos užasima koji su ih okruživali.

A onda je Krinicki ostao sam, prenosi Reuters priču od koje se jži kosa na glavi, a kakvih je bezbroj u ratu koji je počeo februara 2022. kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.

Ukrajinski vojnik uperio je kameru svog mobilnog telefona ka beživotnom telu saborca, koje je bilo zaglavljeno u uskom zaklonu iskopanom u zemlji. Jedna noga, umrljana krvlju, bila je otkrivena. Geler iz bombe koju je bacio dron presekao mu je arteriju. Krvario je bez prestanka.

"Ujutru se zajedno šalite", rekao je 42-godišnji Krinicki u kameru gotovo bez emocija, lica umrljanog prašinom i iscrpljenošću.

"A do večeri, kapije neba i pakla već te dozivaju".

Bio je to 326. dan.

Izolovani položaj ove dvojice vojnika posledica je načina na koji ratovanje dronovima iz temelja menja bojište.

Nova tehnologija primorala je obe strane da odustanu od vekovima stare taktike koncentrisanja velikog broja vojnika, artiljerije i oklopnih vozila u relativno uskom pojasu duž duge linije fronta.

Takvi lako uočljivi ciljevi postali su lak plen za jeftine bespilotne letelice kojima su obe strane preplavile nebo.

Umesto toga, obe vojske sada raspoređuju veoma male timove, ponekad sastavljene od samo dva ili tri vojnika, rasute po malim zemunicama ukopanim širom bojišta širokog oko 30 kilometara, koje je poznato kao "zona smrti" zbog stalne pretnje od napada dronovima.

Ti timovi pokušavaju da izbegnu otkrivanje i da se provuku kroz praznine u neprijateljskoj odbrani, često preuzimajući ogromne rizike zarad minimalnih teritorijalnih dobitaka.

Zbog izuzetne opasnosti, vojnici najčešće ostaju na svojim položajima mesecima, jer je smena ljudstva gotovo nemoguća.

Krinicki je bio raspoređen u blizini grada Časiv Jar na istoku Ukrajine od 20. aprila 2025. do 31. marta 2026. godine, saopštili su on i njegova brigada.

Tokom tog perioda snimio je seriju video-dnevnika mobilnim telefonom, koji je povremeno punio pomoću baterija prikupljenih iz oborenih ruskih dronova.

U snimcima, ispunjenim psovkama, zabeležio je svu nehumanost i apsurd života u skučenom zaklonu veličine približno tri sa četiri metra, iskopanom ispod prve linije fronta u iscrpljujućem ratu.

Agencija Reuters pregledala je 22 video-snimka koje je njegova jedinica dostavila kako bi Krinickijeva priča dospela do šire javnosti.

Novinari su razgovarali sa njim nakon završetka njegovog angažovanja na frontu kako bi sastavili prikaz njegovih 346 dana provedenih na ratištu, od kojih je gotovo sve vreme proveo u zemunici. Za tu službu odlikovan je najvišim vojnim priznanjem svoje zemlje.

Preživeo je zastrašujuće cikluse nasilja. Svakih nekoliko dana ruski vojnici napredovali bi pešice u malim grupama od po dva ili tri čoveka. Ponekad bi se približili na svega dvadesetak metara pre nego što bi Ukrajinci otvorili vatru.

Krinicki tvrdi da je tokom svog angažovanja iz neposredne blizine ubio 23 neprijateljska vojnika. Najjasnije se seća jednog od prvih sukoba, sa ruskim vojnikom koji je bio ranjen gelerom od ručne bombe. Taj vojnik je glumio da se predaje, a zatim je uperio pušku prema njemu.

"Jednostavno sam reagovao", rekao je Krinicki. "Posle toga više nije nišanio u mene".

U snimku od 24. novembra, više od 200 dana nakon što je raspoređen, Krinicki je usmerio kameru na tela dva neprijateljska vojnika u jezivom miru nakon što je odbio napad.

"Budale", rekao je. "Uvukli su se tamo gde im nije mesto".

Krinickijeva jedinica, 24. mehanizovana brigada, potvrdila je da je prijavio 23 neprijateljska ubistva. Reuters nije mogao da potvrdi sve aspekte iskaza ovog vojnika. Rusko ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev za komentar o promenljivoj prirodi bojišta i iskustvima vojnika na obe strane.

Sakupljajući oružje, hranu, cigarete...

Krinicki nije bio vojnik. Radio je u poljoprivredi i građevinarstvu dok ga povreda nije ostavila u jednomesečnoj komi. Nakon toga, zarađivao je za život kao uzgajivač zečeva.

Krajem 2024. godine, uhapsili su ga regrutni oficiri u njegovom selu Bilohirja u zapadnoj Ukrajini. Stavili su ga u autobus, odveli u grad Rivno i brzo ga obučavali.

Bio je raspoređen u 24. mehanizovanu brigadu i poslat na front na istoku, gde je ruska invaziona vojska, znatno brojčano veća od ukrajinske, napadala takozvani "pojas tvrđava" strateških gradova u Donjeckoj oblasti.

On i još dva redova ukopali su se u blizini Časiv Jara u aprilu 2025. Tamo su iskopali rov, a Krinicki će potom provesti skoro godinu dana živeći pod zemljom dok su se neprijateljske snage približavale. Ljudi su znali da što dublje kopaju, veće su im šanse za preživljavanje.

Krinicki se našalio da nije znao da li da rupu nazove skloništem ili grobom. Kada su njihovo sklonište pogodili dronovi, morali su ponovo da iskopavaju područje. Jedan drug je poginuo na početku raspoređivanja u napadu koji je ostavio Krinickog sa potresom mozga i privremeno bez sluha.

Reuters nije objavio imena dvojice mrtvih vojnika na zahtev njihove brigade. Krinicki i njegov preostali drug takođe su se borili sa prirodom, zatvarajući rupe kako bi blokirali ledene promaje i ograničavajući smene osmatrača na dva sata. Bilo šta duže je bilo nepodnošljivo.

Ponekad bi prošla tri ili četiri dana pre nego što bi dron za snabdevanje mogao da prođe kroz neprijateljsku vatru. Da bi preživeo, Krinicki je skupljao hranu i razne stvari od poginulih Rusa. Pešadinac, koji ima dvoje tinejdžerske dece, počeo je da snima dnevnike u avgustu 2025. godine, kako bi ljudima pokazao kroz šta je prošao kada se vrati kući i da bi se podsetio.

Reuters je potvrdio datum svih video snimaka koristeći metapodatke originalnih datoteka. U jednom videu, u februaru ove godine, pregledao je cigarete koje je sakupio od mrtvih neprijateljskih vojnika: Kamel, Vinston, Česterfild i druge. Bio je opsednut paklicama, "kao što neki štreber skuplja poštanske marke".

U drugom videu nekoliko dana kasnije, pokazao je blatnjave "trofejne" puške koje je zaplenio. "Ovo je moj mali arsenal", rekao je Krinicki, ponosno brojeći 13 komada vatrenog oružja, poređanih u nizu.

Očajnički pokušaj da spase svod druga

Ruska invazija na svog suseda 2022. godine izazvala je zapanjujući pokolj. Iako nijedna strana ne otkriva broj žrtava, Centar za strateške i međunarodne studije procenjuje da su ruski žrtve na bojnom polju 1,4 miliona, uključujući ubijene, ranjene i nestale, a ukrajinske snage su pretrpele između 525.000 i 625.000 žrtava.

Krinicki je iskopao svoj rov na jednom od najsmrtonosnijih delova zone ubijanja. 11. marta je čuo eksploziju napolju. Izjurio je na oštar prolećni vazduh i pronašao svog druga na zemlji, pogođenog u nogu napadom drona.

Krinicki ga je odvukao nazad u rupu i grozničavo cepao njegove debele pamučne pantalone da bi pronašao ranu. Stavio mu je podvez. Bilo je prekasno da ga spasu. Nakon što je poslat radio komandom, Krinickom je naređeno da napusti položaj dok su Rusi nadolazili.

Te noći je poslednji put ispuzao iz zemunice da bi se pridružio nekolicini pešadinaca koji su se skrivali u blizini još skoro tri nedelje. Zatim je usledio opasan marš do bezbednosti udaljene 25 km, što je bilo još teže zbog njegovog oslabljenog stanja nakon meseci provedenih pod zemljom. Ostavio je za sobom telo svog prijatelja, čoveka koga je duboko upoznao kroz bezbrojne razgovore između neprijateljskih napada.

U maju je predsednik Volodimir Zelenski uručio Krinickom medalju Heroja Ukrajine za ličnu hrabrost.

"Ukrajinska vojska je puna ljudi poput njega, koji su izdržali nezamislivo", rekao je Andrij Derun, vojni menadžer u vodećoj ukrajinskoj dobrotvornoj organizaciji "Vratite se živi", koja obezbeđuje opremu i drugu podršku oružanim snagama.

"To može potpuno uništiti osobu", rekao je Derun, koji često razgovara sa vojnicima na prvoj liniji fronta.

Nazad u Kramatorsku, istočnom gradu u koji se vratio nakon vremena provedenog na frontu, Krinicki je opisao mentalni danak koji su mu naneli maratonski boravci na frontu:

"Mnogi momci su poludeli".

Skoro dva meseca otkako je napustio front, ožiljci unutra se vide na površini. Bori se da suzbije suze. Ruke mu se tresu. Tokom nedavnih poseta školama u blizini svoje kuće kako bi razgovarao sa učenicima o svom iskustvu, počeo je bolje da razume kako drugi mogu imati koristi od njegovih žrtava.

"Shvatio sam tamo, u tim školama, da nisam uzalud branio našu zemlju i ovu decu, da bi mogli da uče, da vide vedro nebo".

(Telegraf.rs)