Ovaj gradić je praktično izbrisan preko noći, ljudi su besni: "Žrtvovani smo da bi spasili bogataše!"

Gradić Le Porž, u departmanu Žironda na jugozapadu Francuske, teško je stradao u jednom od najvećih šumskih požara ove godine.

Nekoliko dana nakon izbijanja požara mesto izgleda kao da je prošlo kroz rat. Nekadašnja železnička stanica i dalje se dimi, pored puta leže izgoreli automobili, a kilometri šume pretvoreni su u crne kosture borova spaljenih do samih krošnji. Tu i tamo, između ugljenisanih stabala, mogu se videti samo ostaci kuća.

Preporučujemo

Prema opisu lista Ouest-France, atmosfera je apokaliptična. Ulice su gotovo potpuno prazne, a jedini saobraćaj čine vatrogasna vozila koja jure ka novim žarištima. Ispred jednog skladišta koje je progutala vatra ostali su samo ostaci čamca okruženi istopljenom plastikom.

Među stanovnicima koji su ostali bez domova je i Ingrid, koja je u sredu uveče, tokom evakuacije, uspela da iz štale spase samo svoje mačke. Nekoliko dana kasnije komšija joj je javio da joj je kuća potpuno izgorela.

"Sve smo izgubili. Nemam reči", rekla je kroz suze.

Ona i njen suprug morali su više puta da beže pred vatrom – najpre iz svog doma, a zatim i iz mesta u kojem su privremeno pronašli utočište, nakon novih evakuacija. Na kraju su se sklonili kod rodbine u Šarantu.

Gradonačelnik Le Porža Martial Zanineti stanje je sažeo u jednoj rečenici: "Situacija je katastrofalna".

Foto: Tanjug/AP

Dok su se vatrogasci i dalje borili sa vatrom na obodima mesta, celokupno stanovništvo je evakuisano, a gradska kuća privremeno je pretvorena u prihvatni centar. Kasnije je potvrđeno da je u požaru uništeno između 153 i 175 kuća, što je gotovo desetina svih objekata u opštini, dok je vatra zahvatila oko polovinu njene teritorije.

Opštinske vlasti sada organizuju psihološku pomoć i pokušavaju da pronađu smeštaj za porodice koje su ostale bez svega, piše Le Monde.

Jedan od glavnih ciljeva vatrogasaca bio je da spreče širenje požara prema zalivu Arkašon i turističkim mestima Arès, Andernos i Kap-Fere.

Borba je bila izuzetno teška jer je vetar više puta menjao pravac, a ispod površine zemlje nastavila je da gori tresetna podloga, iz koje su se stalno pojavljivali novi plameni jezici. Vatrogasni komandant Salem Maizi upozorio je da je situacija veoma nepovoljna jer požar još nije stavljen pod potpunu kontrolu.

Zbog novih opasnosti vlasti su morale da narede dodatne evakuacije, pa je ukupan broj raseljenih u Francuskoj dostigao gotovo 220.000 ljudi.

Istovremeno, šumski radnici su mašinama pravili zaštitne proseke kako bi zaustavili napredovanje vatre prema Lakanuu, gde se u tom trenutku još nalazio veliki broj turista. Traktori su dovozili velike cisterne sa vodom, dok su vatrogasci tokom noći gasili nova žarišta koja su se neprestano ponovo rasplamsavala među spaljenim borovima.

Foto: Tanjug/AP

"Avenija očaja"

Le Monde piše da put Avenija basen-d'Arkašon, koji je donedavno vodio ka plažama, restoranima i farmama ostriga, stanovnici danas nazivaju "avenijom očaja".

Upravo se tu nalazi više od 50 od ukupno 175 izgorelih kuća. Pejzaž je potpuno crn. Borovi i dalje stoje, ali su im koreni spaljeni, pa će uskoro pasti. Telefonski kablovi vise ili leže na zemlji, istopljeni od velike temperature, a iz pepela se svuda uzdižu stubovi dima koje stvaraju takozvani "zombi požari" u tresetnoj podlozi.

Među onima koji su izgubili dom je i 69-godišnji Iv Brugijergard. Od njegove kuće ostali su samo pocrneli zidovi, gomila crepa, izgorele grede i istopljeni okviri prozora.

"U ovom vrtu i između ovih zidova ispisali smo svoju životnu priču, priču o mladalačkoj ljubavi koju nam je život jednom oduzeo, a ponovo smo počeli da je živimo kada smo se 2009. godine pronašli" ispričao je.

Nekoliko dana nije znao šta je ostalo od njegovog doma jer nije bilo dozvoljeno da uđe u evakuisano područje. Kada je konačno stigao, prvo je ugledao potpuno uništenu kuću komšija koji su je godinama gradili sopstvenim rukama.

"Bol te žene dugo će mi ostati u mislima", rekao je.

O svojoj kući kratko je kazao:

"Sve je bilo spaljeno toliko da više nisam mogao da prepoznam gde je bila kuhinja, a gde spavaća soba. Nije ostalo ništa. Vatra je progutala sve", rekao je on.

U pepelu je uspeo da pronađe samo nekoliko svojih skulptura napravljenih od recikliranih materijala.

Iv smatra da su vlasti mogle ranije da reaguju. Prisća se da se dim video već oko podneva, dok su prve vazdušne protivpožarne snage stigle tek kada je požar već postao ogroman.

Stub dima opisao je kao "crni oblak u obliku nuklearne pečurke".

Sa suprugom i unukom evakuisao se uveče noseći samo torbu sa odećom, dokumentima i lekovima. Danas priznaje da bi, da je znao šta će se dogoditi, možda ostao da brani kuću, poput jednog od komšija koji ju je celu noć polivao vodom i uspeo da je spase.

Upraviteljka hotela u Le Poržu Sofi Roše prisetila se dramatičnih trenutaka kada se ispred hotela pojavio zid plamena viši od deset metara.

"Da je prešao put, izgubili bismo i živote", rekla je, prenosi Jutarnji.

Hotel je, gotovo neverovatno, ostao netaknut.

Vatra je kroz mesto prošla čak dva puta. Prvi put plamen je stigao prve večeri nakon izbijanja požara, a već sledeće večeri ponovo se vratio i spalio ono što je još ostalo.

Foto: Tanjug/AP

Stanovnik Pjer Haruar uporedio je požar sa blanjom koja prođe u jednom, a zatim u drugom smeru, ostavljajući iza sebe potpuno opustošen krajolik.

Usred katastrofe mnogi stanovnici odlučili su da pomažu drugima. Aleksis Fontan, čija je kuća ostala čitava zahvaljujući dobroj izolaciji koja nije dozvolila vatri da prodre unutra, pripremao je hranu za vatrogasce i volontere u sportskoj hali pretvorenoj u logistički centar.

Njegov tast, čija je kuća teško stradala, takođe je pomagao na terenu umesto da se bavi sopstvenim gubitkom.

Među stanovnicima se, međutim, proširio osećaj gorčine. Mnogi smatraju da je Le Porž bio žrtvovan kako bi se zaštitio luksuzni Kap-Fere i njegove vile.

Više meštana tvrdi da su vatrogasci u jednom trenutku morali da napuste odbranu njihovih kuća kako bi zaštitili poluostrvo.

Gradonačelnik nije želeo da komentariše te optužbe, ali osećaj da je njihovo mesto podnelo najveću žrtvu ostao je veoma snažan među stanovnicima.

(Telegraf.rs)