Šta se krije iza navale migranata na Seutu? U opticaju su 3 teorije, ne zna se koja je gora za Sančeza

Prizori iz Seute izazvali su uzbunu u Španiji. Još uvek nema pouzdanih podataka o tome koliko je Marokanaca u četvrtak preko plaže Tarahal ušlo na špansku teritoriju. Mnogi su probili policijske barijere kod luke. Uveče su šetali gradom uzvikujući "živela Španija!".

Seuta, grad sa oko 80.000 stanovnika i površinom manjom od 20 kvadratnih kilometara, predstavlja špansku eksklavu na severu Afrike. Stanovnici su navikli na migrante, uključujući i one koji dolaze ilegalno. Ipak, niko u gradu ne pamti ovakav dan.

Preporučujemo

Tokom prethodne velike krize na granici 2021. godine, za jedan dan stiglo je skoro 10.000 migranata. Ovoga puta taj broj bi mogao biti i veći. Nekoliko ljudi se utopilo. Još iste večeri mogla se videti duga kolona ispred granične ograde. Lokalni list piše o "potpunom gubitku kontrole".

Na španskim televizijama emituju se specijalne emisije. Ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska i premijer Pedro Sančez očekuju se u petak u Seuti. Vlada je pozvala vojsku u pomoć, makar jedinice koje su već stacionirane u eksklavi. Najavljeno je da će svi ilegalni migranti biti vraćeni.

Istovremeno sa pokušajima da se situacija stavi pod kontrolu, traje i potraga za uzrocima. Ko je izazvao migrantsku krizu? Šta je razlog ovako velikog priliva ljudi?

Dve realne teorije

U Španiji trenutno kruže dve glavne teorije. Jedna je politička, dok druga objašnjava krizu kao posledicu sudske presude. Moguće je da obe imaju udela, piše Spiegel.de.

Prva teorija polazi od sumnje da Kraljevina Maroko namerno vrši pritisak na Španiju. Godine 2021, kada su hiljade marokanskih tinejdžera ilegalno prešle granicu, marokanski graničari su jednostavno gledali na drugu stranu kako bi poslali političku poruku preko Sredozemnog mora.

Tada su Madrid i Rabat bili u sporu jer je španska vlada primila na lečenje lidera Fronta Polisario, obolelog od kovida. Ova organizacija se bori za nezavisnost Zapadne Sahare, nekadašnje španske kolonije na koju Maroko polaže pravo.

Kriza je tada završena ostavkom tadašnje ministarke spoljnih poslova Aranče Gonsales Laje, koja je podržala prijem lidera Polisaria iz humanitarnih razloga. Premijer Pedro Sančez potom je obnovio dobre odnose sa Rabatom i praktično priznao Zapadnu Saharu kao deo Maroka, nakon čega je granica kod Seute ponovo zatvorena.

Jedan od mogućih razloga jeste i novi zakonski predlog "leve" vlade prema kojem bi Saharavima rođenim u vreme dok je Zapadna Sahara bila španska kolonija bilo omogućeno da dobiju špansko državljanstvo.

Do sada za taj zakon nije postojala parlamentarna većina. Međutim, nedavno su se pojedini konzervativni poslanici uzdržali tokom glasanja, pa bi zakon posle letnje pauze mogao biti usvojen.

U Rabatu se sa nepoverenjem posmatra i približavanje Španije Alžiru, dugogodišnjem rivalu Maroka. Odnosi između Madrida i Alžira godinama su bili loši upravo zbog bliskosti Španije i Maroka, ali su se u poslednje vreme poboljšali. Prošle sedmice Sančez je posetio Alžir, govoreći o "strateškom partnerstvu" i "dobrim prijateljima".

Poseta je predstavljala vrhunac pažljivo planiranog približavanja dve zemlje. Razlog nisu samo politički odnosi već i konkretni interesi - uskoro bi trebalo da se poveća isporuka gasa ka severu putem gasovoda.

Da li Maroko koristi migrante kao sredstvo pritiska kako bi upozorio Madrid?

Tokom dana na plaži gotovo da nije bilo marokanskih službenika. Tek uveče su odlučno intervenisali i upotrebili suzavac.

Da li možda ulogu igra i dugotrajni sukob Donalda Trampa sa Pedrom Sančezom? Sjedinjene Američke Države su najvažniji saveznik Maroka, pa bi Vašingtonu bilo relativno lako da na taj način destabilizuje Španiju.

Foto: Tanjug/AP

Rabat odbacuje takve optužbe. I u španskim ministarstvima tvrde da marokanski graničari sarađuju i da je već postignut dogovor o ubrzanom prihvatu svih migranata koji budu vraćeni.

Sudska presuda sa posledicama?

U španskoj vladi se zato više priklanjaju drugoj teoriji, koja je među analitičarima sve prisutnija. Ona se zasniva na presudi Vrhovnog suda Španije od 8. jula.

Sudije su tom presudom proglasile nezakonitom praksu poznatu kao "devoluciones en caliente" (vraćanje po hitnom postupku ili trenutno vraćanje). Godinama su graničari u Seuti i na drugim mestima odmah vraćali migrante čim bi prešli granicu ili neposredno nakon toga, bez sprovođenja odgovarajućeg postupka.

Sud smatra da je takva praksa i dalje dozvoljena kada migranti savladaju granične prepreke poput ograda ili zidova. Međutim, za one koji do španske teritorije doplivaju morem, bez prelaska fizičkih prepreka, to više nije dozvoljeno.

Zbog toga su španski graničari postali oprezniji. Takve migrante sada odvode u prihvatni centar, omogućavaju im uredan postupak i pravo da podnesu zahtev za azil. Deportacija je i dalje moguća, ali se više ne sprovodi odmah.

Neki posmatrači, među kojima je i dobro obavešteni novinar Ignasio Sembrero, smatraju da se vest o ovoj presudi brzo proširila po jugu Maroka.

Prema njegovim rečima, kriza je bila predvidiva. Već prethodnih dana sve više Marokanaca skakalo je u more i rizikovalo život u pokušaju da započne novi život u Španiji. Ljudi su, kaže, dolazili autobusima i zajedničkim taksijima.

Španija na udaru kritika

Na udaru kritika nije samo španska opozicija prema vladi Pedra Sančeza. Kritike stižu i iz ostatka Evrope.

Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, napisao je na mreži Iks da je situacija "strašna" i da Sančez mora brzo da reaguje kako bi zaštitio "zajedničke spoljne granice" Evropske unije.

Italijanska vlada čak razmatra ponovno uvođenje graničnih kontrola prema Španiji, uprkos Šengenskom sporazumu. Premijerka Đorđa Meloni poručila je da "Italija neće samo posmatrati". Madrid je reagovao ogorčeno i saopštio da je pozvao italijanskog ambasadora na razgovor.

U svoj toj raspravi često se zaboravlja da granične kontrole u Seuti funkcionišu drugačije nego drugde. Luka je dodatno obezbeđena visokim zidovima, a svi koji žele trajektom da otputuju ka španskom kopnu prolaze veoma stroge kontrole.

(Telegraf.rs)