Japan osniva prvu centralizovanu obaveštajnu agenciju od Drugog svetskog rata: Razloga je i previše

Japan po prvi put od završetka Drugog svetskog rata osniva novo centralizovano obaveštajno telo, što je potez koji izaziva kontroverze, jer pojedini smatraju da predstavlja udaljavanje Tokija od njegovih pacifističkih ideala, dok drugi ocenjuju da je takva reforma odavno bila neophodna u zemlji čiji se bezbednosni sistem smatra toliko ranjivim da je često nazivana "rajem za špijune".

Nacionalni obaveštajni biro zvanično će početi sa radom u petak, zamenjujući dosadašnje strukture koje su godinama kritikovane kao nepovezane i neefikasne, preneo je CNN.

Preporučujemo

Stručnjaci smatraju da će to postaviti temelje za šire reforme koje bi mogle da obuhvate donošenje zakona protiv špijunaže, kao i osnivanje nove spoljne obaveštajne službe po uzoru na američku CIA ili britanski MI6.

Premijerka Sanae Takaiči nagovestila je takve ambicije u ponedeljak, izjavivši:

"Ove mere predstavljaju tek prvi korak u reformi obaveštajnog sistema. S obzirom na sve nestabilniju globalnu situaciju, neophodno je da odgovorimo na nove oblike ratovanja“, dodala je ona.

Takaiči predvodi ove reforme otkako je izabrana za premijerku prošlog oktobra. Kao istaknuta konzervativka, zalaže se za jačanje bezbednosnog i odbrambenog sistema, kao i za reviziju japanskog pacifističkog ustava.

Njena vlada obratila se zapadnim partnerima, uključujući Sjedinjene Američke Države, Australiju i Nemačku, kako bi dobila savete o unapređenju svojih obaveštajnih kapaciteta, objavio je list The New York Times u julu, pozivajući se na izvore upoznate sa tim pitanjem.

Šta je novi Nacionalni obaveštajni biro?

Do sada je glavna japanska obaveštajna institucija bila Kabinetska kancelarija za obaveštajne poslove i istraživanja (Cabinet Intelligence and Research Office - CIRO), koja zapošljava oko 700 ljudi, ali raspolaže veoma ograničenim ovlašćenjima.

Pored nje, obaveštajne jedinice pri Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu pravde, Ministarstvu odbrane, Nacionalnoj policijskoj agenciji i drugim državnim institucijama prikupljaju informacije, ali ih često ne razmenjuju na koordinisan, sistematičan i strateški način, rekao je Džejms D. Dž. Braun, profesor političkih nauka na japanskom kampusu Univerziteta Templ i autor knjige o ruskoj špijunaži u Japanu.

Od petka će CIRO biti unapređen u Nacionalni obaveštajni biro, operativno i administrativno telo zaduženo za prikupljanje, objedinjavanje i analizu obaveštajnih podataka iz različitih državnih institucija.

Najvažnije je to što je značaj biroa povećan, a druga ministarstva su sada formalno obavezna da dele svoje informacije. Nadgledaće ga novoformirani Nacionalni obaveštajni savet, na čelu sa Takaičijem, a sastojaće se od najviših ministara.

Njegov nacionalni obaveštajni delokrug obuhvataće napore protiv terorizma, nacionalno reagovanje na vanredne situacije i kontramere protiv stranih obaveštajnih službi, kao što su špijunske aktivnosti ili tajne operacije uticaja.

Zašto je to neophodno?

Carski Japan je nekada imao zastrašujući bezbednosni i obaveštajni aparat, koji je korišćen protiv sopstvenih građana u suzbijanju neistomišljenika početkom 1900-ih.

Nakon poraza Japana u Drugom svetskom ratu, postojao je namerni napor da se demokratizuje nacija i defanziva njena obaveštajna zajednica. Ali to znači da Japan sada ima značajne slabosti izvanredne za naprednu zemlju koja igra tako ključnu geopolitičku ulogu.

"Na primer, Japan nema sopstvenu službu za strane obaveštajne poslove, što je neobično u poređenju sa drugim glavnim saveznicima SAD poput Velike Britanije, Australije, Kanade i Novog Zelanda", rekao je Filip Šetler-Džouns, viši istraživački saradnik za bezbednost Indo-Pacifika u tink-tenku Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI).

"Takođe nema zakon protiv špijunaže, što znači da strani špijuni i lokalni doušnici mogu prikupljati informacije iz Japana „bez kršenja zakona", dodao je on i nastavio:

"To je anomalija zbog posleratne situacije. Okupacija Japana, praćena bezbednosnim odnosima sa Amerikom, značila je da vlada Japana nije zaista morala da radi mnogo tog posla jer ju je branila Amerika".

Ali te slabosti imaju velike implikacije po bezbednost Japana i njegov položaj među globalnim konkurentima.

"Japan se smatra prilično potajnim i ako je to slučaj, drugi neće biti toliko spremni da dele informacije jer biste sledećeg dana mogli otkriti da se pojavljuju u novinama ili da su procurele stranoj sili", rekao je Braun.

Neke posledice su ozbiljnije. Šokantna istraga Njujork tajmsa u julu otkrila je kako je Moskva iskoristila ove slabosti da bi dobila i prokrijumčarila japanske komponente u Rusiju, koje su potom korišćene u raketama i dronovima protiv Ukrajine.

Prethodni japanski lideri su pokušavali da sprovedu promene, a najpoznatiji je bivši premijer Jasuhiro Nakasone, koji je 1983. godine upozorio da je Japan postao "raj za špijune". Ali njegov predlog zakona protiv špijunaže, koji je uključivao smrtnu kaznu, izazvao je široke reakcije i nije usvojen.

Deo tog neuspeha je takođe bio zato što je jednostavno bilo prerano nakon završetka Drugog svetskog rata, rekao je Braun. Sećanja na kršenja ljudskih prava od strane carskog Japana su još uvek bila sveža u glavama ljudi podgrevajući strahove da bi svaka takva zakonska ili obaveštajna reforma mogla ponovo da se vrati u nadzor, militarizam i represiju.

Zašto sada?

Stvari sada izgledaju veoma drugačije i za Japan i za svet.

Prošlo je dovoljno vremena da su sećanja na rat i strahovi od povratka u policijsku državu ublažili među japanskom javnošću, rekao je Braun. Postoji i sve veće priznanje da se Japan suočava sa novim i moćnim pretnjama.

Odmah preko mora nalaze se Severna Koreja, Kina i Rusija, koje sve imaju moćne špijunske kapacitete protiv kojih Japan nije u potpunosti opremljen da se odbrani. Kao saveznik SAD koji je domaćin oko 55.000 američkih vojnika u vojnim bazama, Japan predstavlja atraktivnu metu.

Ove zemlje bi mogle tražiti informacije o aktivnostima američkih vojnika u Japanu i raspoređivanju novog američkog oružja, rekao je Braun. Rusija bi bila zainteresovana za krađu političkih tajni, kao što je buduća politika Japana prema Ukrajini. Kina bi mogla da se nada da će dobiti tehnološke tajne od japanskih kompanija.

Japanski narod je takođe više zabrinut jer su ove tri zemlje "sada više usaglašene nego što su bile godinama", smatra Šetler-Džouns iz RUSI.

To je bilo u punom sjaju prošlog septembra kada su kineski lider Si Đinping, ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un hodali jedan pored drugog na vojnoj paradi u Pekingu, pokazujući jedinstvo među autoritarcima.

Ta saradnja se takođe videla u nedavnim zajedničkim pomorskim vežbama Rusije i Kine, kao i u slanju trupa Severne Koreje da se bore u rusko-ukrajinskom ratu.

Sve to doprinosi osećaju da se ravnoteža snaga u regionu menja, posebno kako Kina postaje dominantnija.

"Postoji osećaj da će Japan morati da učini više za (američki) savez i za sebe. Gledanje kako se rat odvija u Evropi, u Ukrajini, doprinelo je tom osećaju da morate biti proaktivni. Čak i ako imate sreće da imate velikog, moćnog saveznika poput Amerike", ističe Šetler-Džouns.

Takaiči, koja je glasno podržala jačanje bezbednosnih kapaciteta Japana, je poslednji deo slagalice. Nakon ubedljive pobede na prevremenim izborima ovog februara, ona sada ima istorijsku većinu u moćnom donjem domu parlamenta, otvarajući put za usvajanje zakonskih promena uz minimalan otpor.

Zašto je to kontroverzno?

Nisu svi zalaganje za reformu obaveštajnih službi. Više poslanika se protivilo zakonu o osnivanju Nacionalnog obaveštajnog biroa, a više od 200 ljudi je prisustvovalo protestu protiv njega u maju pre glasanja u parlamentu, prema javnom emiteru NHK.

"Obaveštajni aparat jedne nacije jedna je od njenih najmoćnijih institucija i ako mu se dozvoli da divlja, mogao bi ozbiljno i nepravedno da krši ljudska prava njenih građana", rekao je jedan takav poslanik, Makoto Oniki iz Ustavno-demokratske stranke, prema NHK.

"Protivim se ovom zakonu, koji ne samo da pokreće zabrinutost zbog nepotrebnih kršenja ličnih podataka i privatnosti, već i jača njegov autoritet bez ikakvih kontrola i ravnoteže u obliku demokratskog nadzora, to je zakon sa ozbiljnim nedostacima", rekao je Oniki.

Sledećih nekoliko stavki na Takaičijevom dnevnom redu, zakon protiv špijunaže i strana obaveštajna služba, verovatno će izazvati još veće kontroverze.

"Postoje zakoni širom sveta poput ovog koji su sasvim u redu i demokratski, ali postoje i autoritarni režimi koji koriste takve zakone kako bi krivično gonili kritičare“, rekao je Braun. Rusija, na primer, često optužuje disidente da su strani agenti, kao što je to učinila sa opozicionim liderom i kritičarem Kremlja Aleksejem Navaljnim, koji je ubijen dok je bio u zatvoru.

Da bi se zaštitile od ovih zloupotreba moći, demokratije poput Velike Britanije i SAD imaju saslušanja, odbore i druge mere kako bi pozvale svoje obaveštajne organe na odgovornost, upozorava Šetler-Džons i zaključuje:

"Sa novim obaveštajnim telom Japana, dodao je, nismo videli onoliko koliko smo mogli očekivati u vezi sa mehanizmima nadzora, i zato mislim da je sasvim razumno da ljudi nastave da pitaju o tome".

(Telegraf.rs)