LOV NA NEVIDLJIVOG AJATOLAHA: Tri teorije o tome gde se nalazi Modžtaba Hamnei, šire se glasine i 1 ironija...

Prošlo je više od pet meseci otkako je bivši vrhovni vođa Irana, Ali Hamnei, otputovao na, kako bi neki rekli, zasluženi put u pakao, zahvaljujući američko-izraelskom vazdušnom udaru na Teheran, več prvog dana početka rata koji do danas nije okončan.

Zajedno sa ostarelim krvnikom poginuli su njegova ćerka, jedno unuče (pol nije otkriven), zet i snaha.

Preporučujemo

Među povređenima bio je i Hamneijev najstariji sin - i, kako se kasnije ispostavilo, njegov naslednik, Modžtaba Hamnei (56), koji je, prema navodima agencije Reuters, u napadu zadobio teške i unakazujuće povrede lica, kao i ozbiljnu povredu jedne ili obe noge.

Ali gde se on sada nalazi? To je pitanje koje se postavlja otkako je Modžtaba, pod tim izuzetnim okolnostima, 9. marta preuzeo dužnost faktičkog vrhovnog vođe Irana. Njegov dosadašnji mandat obeležila je njegova odsutnost, navodi Daily Mail.

Modžtaba se nakon imenovanja nije pojavio ni na jednom javnom događaju, što je možda bilo razumljivo s obzirom na to da su Amerikanci i Izraelci svakodnevno bombardovali zemlju i ubijali njene lidere.

Međutim, nije objavio čak ni unapred snimljenu video ili audio poruku. Umesto toga, voditelj državne televizije naglas je pročitao saopštenje koje je navodno napisao, dok je na ekranu bila prikazana nepokretna fotografija novog vrhovnog vođe.

Modžtaba nije prisustvovao sahrani svog oca 4. jula (režim je kao razlog naveo bezbednosne razloge). Takođe se nije obratio naciji povodom iranskog praznika Novruz 20. marta, čime je prekinuta tradicija duga 30 godina, njegov otac je svake godine održavao televizijsko obraćanje povodom Nove godine.

Prošle nedelje Vašington je nastavio vazdušne udare na iranske vojne ciljeve, nakon što je Islamska revolucionarna garda Irana (IRGC) napala tankere koji su prolazili kroz Ormuski moreuz. Sve frustriraniji Donald Tramp izjavio je da će Vašington "razbiti Iran do đavola".

Pa ipak, čak i u trenutku ovako ozbiljne krize, ćutanje se nastavilo.

"Vrlo je upitno da li je Modžtaba Hamnei trenutno uopšte živ ili je, u najmanju ruku, sposoban da u potpunosti obavlja svoju funkciju“, rekao je bivši pripadnik Mosada, koji sada radi u Jerusalimskom centru za bezbednost i spoljne poslove (JCFA).

"Njegovo odsustvo sa očeve sahrane mnogo govori. Dok je prisustvovao sam vrh iranskog režima, uključujući i njegovu rođenu braću, Modžtabe nigde nije bilo. U šiitskoj tradiciji i iranskoj kulturi, prisustvo očevoj sahrani predstavlja svetu dužnost. Njegovo neprisustvovanje mnogo pre ukazuje na onesposobljenost nego na operativni oprez".

Državu sa oko 450 kilograma obogaćenog uranijuma, barem teoretski, vodi čovek koga niko nije video u javnosti. To je haos.

Američki izvori govore da ako je Modžtaba živ, verovatno je na nekoj veoma bezbednoj, skrivenoj lokaciji, verovatno pod zemljom. Sve, od tunela ispod Teherana do bunkera u blizini svetog grada Koma.

"Uprkos pet meseci neumornog bombardovanja, obaveštajne agencije deluju na osnovu pretpostavke da iranski režim i dalje ima nekoliko bezbednih podzemnih utočišta", rekao je zapadni bezbednosni izvor.

Dakle, da li je Mojtaba živ? Ako jeste, gde je? I da li on zapravo kontroliše Iran? Tri teorije su dobile na popularnosti.

Prva terija tvrdi da je živ negde u Iranu, da upravlja stvarima iz bilo koje rupe u kojoj se krije, ali je previše povređen da bi pokazao svoje lice.

To je priča koju šire visoki iranski zvaničnici. U videu objavljenom 21. jula na iranskim državnim medijima, predsednik Masud Pezeškijan je tvrdio da se Modžtaba oporavlja.

"Nivo interakcije sa našim dragim vrhovnim vođom raste iz dana u dan i trebalo bi da se poveća kako bismo mogli da rešimo naše probleme uz njegovo vođstvo", rekao je Pezeškijan.

Međutim, ovu tvrdnju treba tretirati sa skepticizmom.

Druga teorija tvrdi da je pobegao u Rusiju, koja ima dugu i nečasnu tradiciju skrivanja stranih psihopata kada stvari postanu teške.

Trenutno, na primer, bivši sirijski predsednik Bašar el Asad uživa u svojoj "penziji" u luksuznoj vili u ekskluzivnom moskovskom okrugu Rubljovka.

Opet, ova teorija je takođe malo verovatna. Recite šta god želite o mulama ali oni ne teže da beže.

Treća teorija: jedva je živ, na primer u komi, i svakako nije u stanju da obavlja čak ni osnovne dužnosti. Prema saudijskom kanalu Al-Hadat, izjave koje nose njegovo ime sastavljaju Ahmad Vahidi, vrhovni komandant IRGC, i njegove kolege generali.

Ovo je, po mom mišljenju, najverovatniji scenario i, u svakom slučaju, potraga je uveliko u toku.

Ako je Modžtaba zaista živ, veruje se da je izbegavao telefone i računare otprilike pet meseci. Zaista, odsutni Modžtaba je dobio novi nadimak: "Kartonski vođa".

Glasina da ga je na prorežimskom mitingu zamenila kartonska figura u prirodnoj veličini izazvala je viralni veštački video koji prikazuje kartonskog sveštenika umetnutog u sastanke sa Trampom i drugim međunarodnim ličnostima.

Reakcija režima je samo pogoršala stvari. Državni mediji su objavili video snimke Modžtabe generisane veštačkom inteligencijom, na kojima drži govore, stoji pored svog pokojnog oca i grli ubijenog komandanta IRGC Kasema Sulejmanija.

Ovaj veštački snimak je neizbežno naveo mnoge Irance da zaključe da, ako režim poseduje prave slike svog navodnog vođe, ne bi morao da ih izmišlja. Sve to znači da se potraga sada zasniva na "Humintu", ljudskoj obaveštajnoj službi.

"Ima smisla da se Modžtaba potpuno isključi iz mreže ovako: ne zaboravite da je Mosad hakovao teheranske saobraćajne kamere kako bi pratio kretanje telohranitelja njegovog oca. Dakle, trenutno vam sva tehnologija na svetu neće pomoći [da ga pronađete]. Vreme je da se vratimo staromodnim metodama", rekao je jedan zapadni bezbednosni izvor.

Da bi to uradio, Mosad se snažno oslanja na svoje dugogodišnje mreže agenata unutar Irana kako bi video šta može da iskopa. One su se decenijama pokazale neprocenjivim za Izraelce u svemu, od atentata na iranske nuklearne naučnike do lociranja raketnih lokacija i skrivenih režimskih objekata.

"Plan će biti da iskoristimo sredstva koja imamo u zemlji, a imamo ih mnogo", kaže izvor.

"Možemo podmićivati ljude, prisluškivati komunikacije visokih zvaničnika režima, pa čak i hakovati nacionalnu infrastrukturu Irana. Za sada, plan nije čak ni da ga ubijemo. Barem ne još. Ljudi samo žele da znaju da li je živ".

Ako je Modžtaba živ, smatra se da komunicira putem beleški napisanih na "malim komadićima papira", koje se prosleđuju kroz lanac kurira u kome svaka osoba zna samo vezu neposredno pre i posle njih. To je sistem koji zvaničnici Mosada porede sa onim koji je Osama bin Laden koristio da bi izbegao američke obaveštajne službe.

"Ako je živ", nastavlja izvor, "izveštaji o tome da se nikada ne pojavljuje po danu jer se plaši da će ga američki špijunski sateliti identifikovati imali bi smisla to je najbrži način da poginete. Biće van mreže i služiće mu mala grupa poverljivih poručnika, gotovo sigurno iz IRGC".

Modžtaba je i sam niskorangirani sveštenik, ali je uvek bio blizak IRGC. Kratko je služio u jedinici IRGC tokom iransko-iračkog rata od 1980. do 1988. godine, a zatim je imao nekoliko obaveštajnih uloga u dobrovoljačkoj paravojnoj miliciji Basidž i IRGC od 2009. godine pa nadalje.

Bez obzira gde se Modžtaba nalazi, prava moć u Iranu sada je u rukama IRGC i to je već neko vreme.

Korpus je više od puke vojne jedinice, to je obaveštajna, politička i ekonomska imperija, ugrađena u sve, od građevinarstva i energetike do bankarstva i telekomunikacija, kao i nadgledanje iranske regionalne posredničke mreže.

Zemlja je dugo bila pretorijanska država sa klerikalnim prividom. Da, mule u Komu i Teheranu ostaju uticajne, ali, nakon Hamneijeve smrti, više nisu u srcu države.

"Moć u Teheranu se efikasno pomerila", kaže bivši zvaničnik Mosada i nastavlja:

"Pravi centar gravitacije je sada hunta koju čine Vahidi (vrhovni komandant) i šire više rukovodstvo IRGC, zajedno sa Mohamedom Bagerom Zolgadrom, sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, i drugim ključnim liderima unutar bezbednosnog establišmenta. Sveštenici su sistematski gurnuti na margine. IRGC se pretvara da prima naređenja od Modžtabe kako bi održala fasadu kontinuiteta; ona, u stvari, vodi predstavu".

Međutim, kako ističe Negar Modžtahedi, novinarka Iran Internešenela, Iran je stalno frakcijski podelljen. Uz tabor Vahidija/IRGC, takođe su u mešavini, i formiraju svoju frakciju, ministar spoljnih poslova Abas Aragči i predsednik Pezeškijan, koji čine diplomatski i vladin tabor. I već se svađaju.

"Pogledajte Aragčijeve komentare u nedavnom podkastu. Pitali su ga o Modžtabi i rekao je da ga nikada nije ni upoznao. To me je pogodilo kao visoki zvaničnik koji namerno signalizira da ne želi da bude usko poistovećen sa Modžtabom. Ako se njegovo vođstvo još uvek konsoliduje ili je i dalje osporavano ili možda čak ni ne postoji unutar delova establišmenta, visoki zvaničnik može imati podsticaj da ne izgleda lično povezan sa njim posebno ako se moć kasnije promeni", rekla je ona.

Istina je da će, najverovatnije nakon završetka rata, jedna od ovih frakcija pobediti druge i vladati Iranom, čak i ako se fikcija o Modžtabinoj vladavini nastavi. Budućnost ne sluti na dobro.

Kao što Modžtahedi primećuje:

"Nekada smo govorili o unutrašnjim bitkama između tvrdolinijaša i uporednih reformatora. Ali više nema reformatora. Sada će biti samo tvrdolinijaš protiv tvrdolinijaša".

U svakom slučaju, IRGC će ostati u centru zbivanja. A ovo predstavlja duboku transformaciju: Revolucionarna garda, stvorena da brani Islamsku revoluciju, postala je njena glavna vladajuća snaga. Revolucija je, posle skoro 50 godina, konačno progutala samu sebe.

Kako Modžtahedi dodaje, memovi koje je generisala veštačka inteligencija i lažni posteri sa Modžtabinim nestalim osobama odražavaju nešto dublje od podsmeha.

"Činjenica je da ljude nije briga da li je Modžtaba živ ili mrtav. To je za njih potpuna, iako gorka, šala", kaže ona.

Ista ravnodušnost okružuje stalne glasine u obaveštajnim krugovima i zapadnim medijima, koje je prvi put javno otkrio Njujork post u martu, pozivajući se na neimenovane izvore iz američke obaveštajne službe i Bele kuće - da je Modžtaba zapravo homoseksualac.

Optužbe su bile jezive, dugogodišnja veza sa muškarcem zaposlenim u domaćinstvu Hameneija, "agresivno seksualno udvaranje" muškim negovateljima dok se oporavljao od povreda zadobijenih u napadu u kojem je poginuo njegov otac (koji je, prema njihovom izveštaju, sumnjao u podobnost svog sina za njegovog naslednika zbog svoje seksualnosti).

Kao što se i očekivalo, Donald Tramp jeponovo briljirao, sa zadovoljstvom govoreći o iranskom "gej diktatoru". Gej vrhovnom vođi režima koji je decenijama zatvarao i vešao muškarce zbog homoseksualnosti. Ako je to istina, ironija je bolna.

Pa ipak, unutar Irana reakcija je bila malo više od sleganja ramenima. Kako tvrdi Modžtahedi, glasina nije uspela da se širi jer, kao i beskrajne spekulacije o Modžtabinom boravištu, većini Iranaca jednostavno nije dovoljno stalo do čoveka da bi ih zanimalo sa kim spava.

"Kakva je razlika za nas da li je gej ili ne, ili živ ili mrtav?. Režim će nastaviti da nas kažnjava svaki dan. Bilo da je to on ili neki drugi sveštenik ili Garda. Sve je to isto", rekao je Reza, žitelj Teherana.

U međuvremenu, zapadna potraga za Modžtabom se nastavlja, čak i kada se niko u Iranu ne potrudi da sam sprovede bilo kakvu pravu potragu.

(Telegraf.rs)