Rat za veštačku inteligenciju: Šta se krije iza Trampove zabrane upotrebe kineskih delova za data centre?

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra nove mere za zaštitu američke infrastrukture za veštačku inteligenciju od potencijalnih bezbednosnih pretnji koje, prema njenoj proceni, dolaze iz Kine.

Kako su četiri izvora upoznata sa razgovorima izjavila za agenciju Rojters, administracija priprema zabranu uvoza kineskih komponenti koje se koriste u data centrima.

Preporučujemo

Cilj ove mere je da se zaštiti infrastruktura na kojoj počiva ubrzani razvoj veštačke inteligencije u Sjedinjenim Američkim Državama od mogućih bezbednosnih rizika, preneo je Daily Mail.

U središtu nacrta zabrane, koji priprema Federalna komisija za komunikacije (FCC), regulator zadužen za nadzor telekomunikacionog sektora u SAD, nalaze se optički primopredajnici. Ove komponente omogućavaju prenos podataka kroz optičke kablove brzinom svetlosti.

Takvi sistemi za prenos podataka ključni su za rad modela veštačke inteligencije jer omogućavaju obradu i razmenu ogromnih količina informacija. Predloženom merom bio bi zabranjen uvoz novih optičkih primopredajnika proizvedenih u Kini.

Prema navodima izvora, cilj zabrane je sprečavanje mogućnosti da kineski subjekti dođu do poverljivih podataka, instaliraju zlonamerni softver ili ometaju rad američkih data centara u kojima se nalaze računarski čipovi neophodni za razvoj, obuku i rad sistema veštačke inteligencije.

"Optički primopredajnici svakako predstavljaju potencijalni rizik. Kako se izgradnja data centara ubrzano širi, važno je od samog početka obezbediti da njihov lanac snabdevanja bude bezbedan", izjavio je za Rojters stručnjak za politiku u oblasti veštačke inteligencije Divjanš Kaušik.

Izvori su naveli da FCC i dalje može izmeniti predložene mere ili u potpunosti odustati od zabrane, što znači da konačna odluka još nije doneta.

Ovaj potez pokazuje da Trampova administracija nastoji da ograniči upotrebu kineske tehnologije u američkoj infrastrukturi za veštačku inteligenciju pre nego što domaće kompanije u svoje sisteme ugrade veći broj hardverskih komponenti proizvedenih u Kini.

Prema dostupnim podacima, u Sjedinjenim Američkim Državama postoji više od 4.500 data centara, od kojih se najveći broj nalazi u Severnoj Virdžiniji, području poznatom pod nadimkom "Aleja data centara". Ovi veliki, često bučni objekti bez prozora postali su predmet političkih rasprava.

Pojedini građani smatraju da data centri doprinose rastu cena vode i električne energije, dok njihovi zagovornici ističu da koristi koje donose razvoj veštačke inteligencije i digitalne infrastrukture višestruko nadmašuju finansijske i društvene troškove.

Trampova administracija do sada je bila oprezna u javnim istupima kada je reč o snažnoj podršci izgradnji novih data centara.

Na nedavnom sastanku sa jednim od Trampovih glavnih savetnika, Džejmsom Blerom, jedan od izvora upoznatih sa razgovorima rekao je da bi vlasnici data centara trebalo "sami da finansiraju svoju potrošnju električne energije i vode, a da eventualni višak koristi bude usmeren državnim i lokalnim zajednicama".

Republikanski kongresmen Derik Van Orden iz Viskonsina izrazio je nezadovoljstvo strukturama.

"Rekao sam kompanijama za veštačku inteligenciju: Gledajte, upadate u ove male gradove, a to se ne ceni. Zato ne podržavam postavljanje data centara bilo gde gde ljudi koji zapravo moraju da žive tamo sa njima to ne žele", rekao je Orden.

Tri američke firme koje proizvode optičke primopredajnike odmah su videle skok cena akcija na ovu vest. Bela kuća, Federalna komisija za komunikacije (FCC) i kineska ambasada u Vašingtonu nisu odmah odgovorili na zahtev Dejli mejla za komentar.

U saopštenju datom Rojtersu, kineska ambasada u Vašingtonu je rekla da SAD treba da "poslušaju objektivne i racionalne glasove poslovnih zajednica u obe zemlje" i "prestanu da blate kineske kompanije i prete im sankcijama".

"Kina će preduzeti sve neophodne mere kao odgovor na svaku akciju koja uzrokuje materijalnu štetu njenim interesima".

Bilo kakva potencijalna zabrana kineskih delova za centre podataka mogla bi povećati troškove alternativnih delova proizvedenih u SAD ili u savezničkim zemljama.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je istakao navodnu krađu intelektualne svojine od strane kineskih firmi.

Jedan istaknuti primer bio je državni tehnološki gigant Huavej, koji je postao meta više američkih zakona nakon izveštaja koji sugerišu da bi kompanija mogla biti korišćena za špijunažu, tvrdnju koju Huavej poriče.

(Telegraf.rs)