SAD i Iran ukopani u svojim zahtevima: 60 dana od primirja, dogovora nema

Dogovor koji je američki predsednik Donald Tramp potpisao u Versaju u junu postavio je ambiciozan rok od 60 dana za okončanje rata sa Iranom i postizanje sporazuma o njegovom nuklearnom programu.

Rok je istekao u ponedeljak, a dve strane su sada udaljenije nego što su bile tada.

Preporučujemo

Pregovori, ako se uopšte mogu tako nazvati, bili su usredsređeni na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i ukidanje američke blokade Irana, što je prema privremenom sporazumu trebalo da se dogodi.

Međutim, nema naznaka da je postignut bilo kakav kompromis o moreuzu, niti da su ozbiljni pregovori o nuklearnom programu uopšte počeli, prenosi Asssociated Press.

U međuvremenu, SAD nemaju mnogo dobrih opcija za izlazak iz rata koji su započele zajedno sa Izraelom.

Prihvatanje najnovijih iranskih zahteva značilo bi da Teheranu prepuste kontrolu nad ključnim međunarodnim plovnim putem kojim je pre rata prolazila petina svetske trgovine naftom i gasom što bi praktično predstavljalo priznanje poraza.

Eskalacija duboko nepopularnog rata dodatno bi iscrpela američke zalihe naprednih presretača raketa, uzdrmala svetsku ekonomiju i povećala cene goriva uoči izbora za američki Kongres.

Zato su obe strane zauzele čvrste stavove i nadaju se da će druga prva popustiti. Za sada se to nije dogodilo.

Foto: Tanjug/AP

Privremeni sporazum propao nekoliko nedelja kasnije

Junski dogovor, poznat kao Memorandum o razumevanju, predviđao je obustavu svih vojnih operacija i rok od 60 dana za postizanje sporazuma kojim bi rat bio trajno okončan i rešeno dugogodišnje pitanje iranskih nuklearnih aktivnosti.

Sporazum je predviđao ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ali je Iranu davao nejasno definisanu ulogu u omogućavanju prolaska brodova, ostavljajući mogućnost da nakon isteka roka od 60 dana počne da naplaćuje takse. Iran se pozvao upravo na tu odredbu kako bi tvrdio da ima pravo na kontrolu nad moreuzom.

Nedelju dana nakon potpisivanja sporazuma, Iran je počeo da otvara vatru na plovila koja su koristila rutu uz obalu Omana, s druge strane moreuza, pod nadzorom američke vojske. Ta ruta je bila predviđena za zaobilaženje kontrole Teherana.

Foto: Shutterstock/FoxPictures

SAD su odgovorile napadima na Iran, koji je uzvratio napadima na arapske zemlje u kojima su stacionirane američke snage, poput Jordana, Kuvajta i Bahreina.

SAD su ukinule izuzeća predviđena sporazumom koja su Iranu omogućavala da prodaje naftu na međunarodnom tržištu, a Tramp je ponovo uspostavio blokadu iranskih luka.

Obe strane optužile su onu drugu za kršenje junskog sporazuma, od kojeg danas gotovo ništa nije ostalo.

Iranski zvaničnici tvrde da su u junu prekinuli pregovore sa SAD, ali priznaju da se poruke između dve strane i dalje prenose preko posrednika.

Tramp, s druge strane, tvrdi da su razgovori nastavljeni i povremeno govori o napretku, naročito nakon što je odustao od pretnji velikim napadima.

Pakistan, koji je imao važnu ulogu u posredovanju tokom postizanja junskog sporazuma, prošle nedelje je podsetio da rok ističe u ponedeljak i izrazio nadu da će biti produžen.

"Ne zatvaramo ovo poglavlje. Pakistan ulaže maksimalne napore da dve strane dovede za pregovarački sto", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Pakistana Tahir Andrabi.

Iransko rukovodstvo veruje da može da natera Trampa da popusti oko moreuza

Iran je početkom ovog meseca izneo listu zahteva za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Među njima su ukidanje američke blokade, povlačenje američkih snaga iz područja oko Irana i isplata ratne odštete za štetu nanetu u ratu koji su 28. februara započele SAD i Izrael.

Iran je pritom poručio da bi i dalje kontrolisao moreuz i potencijalno naplaćivao takse kroz sporazum koji pregovara sa Omanom. Teheran takođe tvrdi da se moreuz neće vratiti na režim otvorenog prolaza bez naplate, kakav je postojao pre rata.

U međuvremenu, jemenski Huti, koje podržava Iran, počeli su da napadaju saudijske naftne tankere u Crvenom moru, ugrožavajući još jedan ključni trgovački pravac koji je ranije služio za ublažavanje posledica zatvaranja Ormuskog moreuza.

Foto: Tanjug/AP

Tramp je odbacio iranske zahteve, poručivši da bi Iran trebalo da plati ratnu odštetu i tvrdeći da SAD kontrolišu moreuz.

Deluje da računa na ekonomski pritisak u vidu blokade i dugogodišnjih sankcija kako bi primorao iransko rukovodstvo da popusti.

Iranska ekonomija teško je pogođena ratom i izolacijom, dok je inflacija naglo porasla. Kriza bi mogla da podstakne nove antivladine proteste, poput onih koji su brutalno ugušeni u januaru.

Saobraćaj kroz Ormuski moreuz, koji je odmah nakon privremenog sporazuma porastao, sada je ponovo pao na mali deo nivoa koji je postojao pre rata. Očekuje se da će cene goriva i druge robe dodatno rasti što duže kriza bude trajala, sa posledicama koje će se osećati daleko izvan Bliskog istoka.

Sat i dalje otkucava za obe strane.

(Telegraf.rs)