ŠTA BRISEL KRIJE? Evropska unija u tajnosti prati NLO fenomene na nebu: Neverovatne ispovesti iskusnih pilota!

Brisel je nagovestio da prati neidentifikovane anomalične fenomene (UAP) i naznačio je mogućnost unapređenja kapaciteta, sudeći prema dokumentima u koje je Euronews imao uvid.

Izgleda da Evropska komisija prati neidentifikovane anomalične fenomene ispod radara još od najmanje 2023. godine, sudeći prema dokumentu iz odeljenja za odbranu Komisije, a koji se odnosi na posmatranja neba i svemira u Maleziji.

"Postajemo sve bolji u njihovom uočavanju (UAP) i prepoznavanju kako se naši tehnološki kapaciteti poboljšavaju, ali moramo biti još bolji", stoji u pismu. To ukazuje na činjenicu da izvršno telo EU aktivno prati ovaj fenomen mnogo više nego što je to zvanično navedeno, kao i da izgleda ima veliku želju da ga istraži.

Ranije poznati kao neidentifikovani leteći objekti (NLO), termin UAP uvelo je američko Ministarstvo odbrane (Pentagon) u avgustu 2020. godine, kada je Vašington osnovao Radnu grupu za UAP kako bi istražio neobjašnjive događaje u ograničenom vazdušnom prostoru.

Tema je dobila znatno ozbiljniji ton nakon što je izveštaj lista The New York Times iz 2017. godine otkrio da dosijei američkog Ministarstva odbrane sadrže UAP snimke sa vojnih letova koje je objavila američka mornarica.

EuroNews je takođe identifikovao oca i sina iz Malezije - amatere astronome koje su svemirske agencije 2020. godine međunarodno priznale zbog njihovih otkrića o površini i aktivnostima na Mesecu - koji su se u oktobru 2022. obratili Komisiji pismom pod naslovom "Snimci UAP-a u vazdušnom prostoru i dubokom svemiru pomoću našeg UV infracrvenog teleskopa".

Porodični dvojac poslao je Komisiji 37 slika neba i svemira, uključujući i navodne UAP-ove, i pitao predsednicu Ursulu fon der Lajen o njihovom poreklu.

Istakli su da "sve vlade jednostavno nemaju mišljenje" o ovim UAP-ovima kada su sa njima suočene, i rekli da se čini da oni lete "veoma blizu aviona i važnih ciljeva, kao što su vojni i nuklearni objekti".

"Takođe smo detektovali različite signale odozgo putem Wi-Fi frekvencija lokalnih mreža", napisao je malezijski dvojac.

S obzirom na to da su ovi UAP-ovi primećeni iznad Malezije, Komisija ne bi imala ovlašćenja da istražuje to pitanje, odgovorilo je izvršno telo EU. Međutim, Komisija je navela da će predložiti za svojih 27 država članica da "povećaju sposobnost detekcije objekata u svemirskom okruženju oko Zemlje".

"Ovo je delimično kako bi nam pomoglo da bolje identifikujemo UAP-ove koje ste videli i mnoge delove svemirskog otpada koji ugrožavaju brojne načine na koje koristimo svemir", saopštila je Komisija.

"Ne tvrdimo da će to u budućnosti rešiti sve slučajeve poput onih koje ste prijavili, ali možda hoće neke od njih."

Malezijski amateri astronomi takođe su se obratili NASA, generalnom direktoru Malezijske nuklearne agencije Abdulu Rahimu Harunu, malezijskom Ministarstvu nauke, tehnologije i inovacija i kanadskom Ministarstvu odbrane. Svi subjekti su ljubazno ignorisali ovaj apel.

Bivši kanadski poslanik Lari Megvajer, kome su se Malezijci takođe pojedinačno obratili, ohrabrio je ovaj par.

"Pretpostavljam da će sve više ljudi širom sveta usmeravati pažnju ka nebu i da će prikupljati još više podataka i snimaka u narednoj godini", napisao je Megvajer u mejlu iz juna 2022. godine, u koji je EuroNews imao uvid. "Na kraju krajeva, nebo nije tajna, a kako se bude prikupljalo više informacija, to će dovesti do veće svesti javnosti o ovom problemu."

Istorijsko saslušanje u američkom Kongresu

Istorijsko saslušanje o UAP-ovima u američkom Kongresu, čiji je domaćin bio Pododbor za nacionalnu bezbednost Odbora za nadzor Predstavničkog doma, održano je 26. jula 2023. Saslušanje je bilo fokusirano na implikacije po nacionalnu bezbednost i šokantne tvrdnje o tajnim vladinim programima za pronalaženje i obrnuti inženjering UAP-ova, prema navodima američke vlade.

Promena naziva, iz NLO u UAP, imala je za cilj da uništi stigmu povezanu sa NLO-ima i egzotičnijim teorijama koje kruže decenijama, kao i da proširi opseg samih fenomena.

U EU, rasprave o ovoj temi ostaju ograničene i podložne stigmi. Ovo je u oštroj suprotnosti sa zemljama poput SAD-a, koje su poslednjih godina objavile nekoliko poverljivih dosijea. Nedavno je osnovan Savet za nauku o UAP-u kojim predsedava Avi Leb, teorijski fizičar specijalizovan za astrofiziku i kosmologiju na Univerzitetu Harvard.

Francuska je jedina zemlja EU koja ima posvećen centar za praćenje i istraživanje UAP-ova koji finansira država: Studijska grupa i informacije o neidentifikovanim vazdušno-svemirskim fenomenima, poznatija pod akronimom GEIPAN.

Od svog osnivanja 1977. godine, GEINAP je analizirao preko 3.300 slučajeva UAP-a. Tačno 106 istraga klasifikovano je kao neobjašnjeno nakon temeljne analize. Još 1.014 slučajeva ostalo je nerešeno zbog nedovoljnih podataka za sprovođenje odgovarajuće istrage.

Francuski parlament je 29. juna održao veliku raspravu o UAP-ovima. Debata se fokusirala na istraživanje UAP-ova, rad GEINAP-a i francuskih Vazduhoplovnih i svemirskih snaga, kao i na potencijalno povezivanje sa SAD-om kako bi se dobili "odgovori od državnih organa".

"Želimo da prevaziđemo senzacionalizam i fantazije i da se umesto toga, na ozbiljan i racionalan način, pozabavimo pitanjem koje izaziva veliko interesovanje", rekao je za list Le Parisien francuski poslanik Arno Sen-Marten, koji ima iskustvo u oblasti vazduhoplovstva i astronautike.

Zabrinutost za bezbednost letova

Tokom proteklih decenija, nekoliko poslanika EU postavljalo je pitanja Komisiji u vezi sa ovim fenomenima, a u skorije vreme su izneli i zabrinutost za bezbednost letova usled porasta broja prijava od strane pilota. Ove bezbednosne brige su dobile na zamahu nakon što je nekoliko saslušanja u američkom Kongresu uključilo svedočenja vojnih pilota koji su opisali "neobjašnjivo" ponašanje u letu koje prkosi zakonima fizike.

U 2025. i 2026. godini, poslanik u Evropskom parlamentu Fabio de Masi (Nemačka/Nezavisni) nekoliko puta je zatražio od Komisije da revidira i ažurira sisteme za izveštavanje u vazduhoplovstvu u EU kako bi se uvela posvećena i standardizovana kategorija za prijavljivanje incidenata sa UAP-ovima. To bi osiguralo doslednost, integritet podataka i više standarde bezbednosti letova širom zemalja EU.

Ovaj apel su izneli i piloti koji tvrde da nedostatak standardizovanih protokola za prijavljivanje susreta sa UAP-ovima ometa prikupljanje podataka i ublažavanje rizika. Oni smatraju da iznenadna pojava UAP-ova može dovesti do gubitka svesti o situaciji (situational awareness) ili do izvođenja hitnih manevara, strahujući da bi ti fenomeni mogli privremeno da izazovu kvarove na senzorima i komunikacionim sistemima aviona.

Rob Akermans, komercijalni pilot holandske avio-kompanije, govorio je za EuroNews o svojim iskustvima tokom proteklih 35 godina. Prvo je bilo početkom devedesetih, a poslednja dva 2023. i 2024. godine.

"Nas dvoje pilota i četiri člana kabinskog osoblja bili smo na letu 2023. godine sa Bliskog istoka ka Holandiji. Više od dva sata, počevši negde oko 19:30 po UTC vremenu, prisustvovali smo ovom čudnom fenomenu koji nam je bio zaista neverovatan", rekao je Akermans, istakavši da je svih šest članova posade gledalo taj prizor iz kokpita.

"Počelo je dok smo bili južno od Kipra. Tačno na kursu od 300 stepeni (magnetni sever) - pod uglom od otprilike 25 do 30 stepeni i na veoma velikoj visini - videli smo svetlost koja je snažno zablesnula, a zatim polako izbledela. Nakon toga, ovo se dešavalo češće, neretko u pratnji jednog ili dva druga svetla koja bi takođe zablesnula i izbledela. Najbizarniji aspekt je bio to što je jedno od tri svetla ponekad manevrisalo oko ostalih. Ličilo je na poteru - ono što vojno vazduhoplovstvo zove 'bliska vazdušna borba' (dogfighting) - nakon čega bi dva ili sva tri svetla ponovo izbledela. U početku smo mislili da bi to mogla biti misija iznad Balkana, ali po dolasku iznad Balkana, videli smo isti spektakl - i dalje na istom kursu, pod istim uglom i na veoma velikoj visini. Nakon otprilike 21:30 po UTC, svetla su iznenada nestala neverovatnom brzinom i više ih nismo videli."

Akermans je rekao da je sledećeg dana jedan od njegovih kolega video istu stvar iz svog dvorišta u Holandiji. Osetio je, kako kaže, "mešavinu čuđenja i iznenađenja jer je ono što je video bilo potpuno neobjašnjivo", dodajući da vas takvo iskustvo "nikada zaista ne napusti".

Ipak, to uzbuđenje brzo se pretvorilo u skretanje pažnje tokom samog leta. "Emocionalno gledano, najteži deo za podneti bili su frustracija i briga zbog stigme. Prinuđeni ste da ovo iskustvo nosite u tišini, brinući mnogo više o profesionalnim posledicama zbog tog tabua, nego o stvarnom bezbednosnom riziku kojem ste upravo svedočili."

Kristijan van Hajst (43), kapetan na avionu Boing 747 sa preko 20 godina iskustva u komercijalnom letenju, podelio je za EuroNews četiri iskustva koja je imao između 2005. i 2010. godine. Dva su bila posebno upečatljiva.

Njegovo drugo viđenje dogodilo se u Grčkoj 2005. godine, verovatno na ostrvu Mikonos, kasno uveče.

"Nakon sletanja noću, napravili smo okret od 180 stepeni na pisti, i tokom okreta smo videli jako svetlo koje se pojavilo na nebu na izuzetno velikoj visini. Odmah se pomerilo, nestalo, ponovo se pojavilo, prešlo otprilike istu udaljenost, ponovo nestalo - oko tri puta. Zatim se pojavilo na otprilike duplo većoj udaljenosti i momentalno odjurilo nezamislivom brzinom u sekundi, bez ubrzanja: samo trenutna brzina i nestalo je iz vidokruga."

Van Hajst je napomenuo da je američka Udarna grupa 2, sa nosačem aviona USS Teodor Ruzvelt, prolazila Sredozemljem na putu ka Persijskom zalivu te noći usled Drugog zalivskog rata. "Ovo je bilo spomenuto i u obaveštenjima o vazdušnom prostoru (NOTAM) (...) Nije poznato da li su ovi događaji povezani."

Njegovo četvrto viđenje odigralo se tokom leta avionom 737 od Amsterdama do Malage, u kasnim popodnevnim časovima 23. januara 2010. godine.

"Primetili smo određeni objekat daleko ispred nas, koji je imao zaobljen pravougaoni oblik, kao da gledamo u zadnji deo avionskog traga. Ali leteli smo na 41.000 stopa i iznad nas na tim visinama gotovo da i nema komercijalnog ili vojnog saobraćaja. Dok smo još uvek leteli iznad severne Španije, pitali smo kontrolu letenja u Madridu da li ima poznatog saobraćaja ispred i iznad nas. Rekli su nam da apsolutno nema saobraćaja i čudili su se zašto pitamo. Zato smo im rekli da smo videli prilično veliki objekat daleko ispred nas. Samo smo se usput pitali šta je to. Odmah je zatražio od nas da kontaktiramo vojnu frekvenciju kontrole letenja i kažemo im šta smo videli. Vojna kontrola letenja bila je ažurna, zainteresovana i ozbiljno je zabeležila sve što smo prijavili. Potvrdili su nam da apsolutno nema drugog saobraćaja sve dole do Maroka - nikakvih vojnih aktivnosti, komercijalnog saobraćaja, meteoroloških balona, ničega. Sve vreme smo gledali u stacionarni objekat barem sat vremena, dok nismo počeli spuštanje u oblake iznad Malage, daleko na jugu Iberijskog poluostrva."

Iako Van Hajst kaže da nije osetio "nikakvu emotivnu reakciju ni na jedno od tih viđenja", on je naglasio da, ukoliko je nešto prisutno u vazdušnom prostoru, a vlasti ne mogu da ga identifikuju, onda je to "pre svega bezbednosno pitanje, a ne naučna fantastika".

Joakim Dekers je osnivač i predsednik UAP Koalicije Holandije (UAP Coalition Netherlands), fondacije koja pruža podršku profesionalcima koji su se susreli sa UAP-ovima. On ističe da najveću pretnju evropskoj bezbednosti letova predstavlja ćutanje uzrokovano stigmom, zbog čega 90% zapažanja pilota ostane neprijavljeno.

"Bez posebne UAP kategorije u sistemima za bezbednost letenja, letačke posade su prinuđene da pogrešno klasifikuju ključne podatke. EU ne može zadržati globalno liderstvo u bezbednosti avijacije ukoliko ignoriše realnost koju druge velike sile beleže", istakao je Dekers. "Moramo da normalizujemo prijavljivanje UAP-ova u svim državama članicama kako bismo garantovali potpuni suverenitet i transparentnost vazdušnog prostora."

Iako nijedan uverljiv dokaz ne povezuje UAP-ove sa stranim protivnicima, ne može se odbaciti mogućnost da neki od njih predstavljaju naprednu špijunsku tehnologiju, poput dronova. Ipak, evroparlamentarac De Masi se usprotivio ovom argumentu. On je rekao da ni Evropska komisija ni Savet ne tvrde da poseduju konkretne dokaze o poreklu ovih upada u vazdušni prostor.

"Ovo je prilično zapanjujuće, s obzirom na nadzor vazdušnog prostora i kritične infrastrukture. Ili je naš vazdušni prostor ranjiv i imamo ogroman rizik po bezbednost letova i opštu sigurnost, ili EU obmanjuje javno mnjenje", rekao je De Masi za EuroNews. "U svakom slučaju, imperativ je stvoriti veću transparentnost, ukloniti stigmu oko pitanja UAP-a i pratiti međunarodne napore u stvaranju boljih sistema za prijavljivanje. Ovde se ne radi o malim zelenim ljudima, već o bezbednosti našeg vazdušnog prostora, kao i o skrivenim interesima vojno-industrijskog kompleksa i nacionalnih obaveštajnih službi."

Praznina u izveštavanju?

Uprkos nekoliko poziva da se uključi standardizovana kategorija za prijavljivanje UAP-ova, Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) izjavila je da već obezbeđuje radni okvir za prijavljivanje "bilo kakvog događaja koji može imati uticaj na bezbednost u vazduhoplovstvu", što uključuje i UAP-ove.

"Piloti i ostalo vazduhoplovno osoblje se ohrabruju da prijave sve za šta smatraju da predstavlja potencijalni bezbednosni rizik, bez obzira na njegovu prirodu", izjavila je EASA. Agencija je odbacila zahteve pilota da se odredi posebna kategorija za UAP, u korist kategorije za razne incidente. Agencija procenjuje incidente na osnovu dostupnih dokaza i potencijalnog uticaja na bezbednost letenja. "Trenutno, EASA nije pronašla dokaze koji bi ukazivali na to da prijave UAP-a predstavljaju sistemski problem bezbednosti vazduhoplovstva koji bi zahtevao dodatne mere."

Međutim, neki zagovornici bezbednosti smatraju da nedostatak dokaza kod EASA-e verovatno proizilazi iz "praznine u izveštavanju", a ne iz odsustva samih događaja. U Holandiji, Holandski odbor za bezbednost je počeo da prihvata izveštaje letačkih posada o UAP-ovima u okviru opšte kategorije, a nemačka Savezna uprava za vazduhoplovstvo se takođe angažovala u naučnim istraživanjima na ovu temu.

Bez standardizovane centralne baze podataka, navode stručnjaci, ovi lokalizovani uvidi ostaju fragmentirani, ostavljajući evropsku agenciju sa nepotpunom slikom o anomalijama u vazdušnom prostoru.

Nuklearne elektrane

Situacija postaje još složenija kada se masovno izveštava o UAP-ovima u blizini nuklearnih postrojenja.

Francuska ekonomska studija iz 2015. godine potvrdila je da viđenja neobjašnjivih fenomena u Francuskoj imaju korelaciju sa blizinom nuklearnih lokacija. Jedna takva lokacija je postrojenje za preradu La Ag (La Hague), gde se skladište velike količine visokoradioaktivnih materijala pre i posle prerade.

Slično tome, incidenti u Velikoj Britaniji - kao što su viđenja iznad nuklearne elektrane Hartlpul (Hartlepool) 1993. godine i ozloglašeni incident u šumi Rendelšam 1980. godine, u blizini nuklearnih bunkera za skladištenje britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Bentvoters (RAF Bentwaters) - već dugo podstiču spekulacije javnosti.

Viđenja UAP-ova povezana su sa američkim nuklearnim postrojenjima još od 1940-ih godina. Vojno osoblje prijavljivalo je neobjašnjive objekte u blizini silosa sa nuklearnim raketama, skladišta oružja i nuklearnih elektrana. Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se 1967. godine u vazduhoplovnoj bazi Malmstrom u Montani, gde su bivši oficiri američkog vazduhoplovstva tvrdili da je UAP primećen u blizini raketnih silosa neposredno pre nego što je nekoliko nuklearnih projektila privremeno prestalo da funkcioniše. Slični incidenti prijavljeni su i u drugim vojnim objektima, uključujući vazduhoplovnu bazu Majnot i lokacije na jugozapadu Sjedinjenih Država.

Iako mnogi svedoci smatraju ove događaje izuzetno značajnim, nisu pronađeni uverljivi dokazi koji bi utvrdili poreklo ili prirodu uključenih objekata. Američka vlada trenutno istražuje izveštaje o UAP-ovima, ali uzroci ovih incidenata ostaju nerazjašnjeni.

Paradoks jačanja odbrambenih kapaciteta

EU trenutno traži od država članica da povećaju izdatke za odbranu, da tešnje sarađuju i zajednički ulažu u evropske odbrambene kapacitete u okviru obavezujućih industrijskih i vojnih ciljeva bloka, a sve kako bi se osiguralo da Evropa bude spremna za odbranu do kraja decenije. Međutim, kada su u pitanju UAP-ovi, Brisel tvrdi da se to mora pratiti na isključivo nacionalnom nivou.

EuroNewsje pitao Komisiju da li razmatra bilo kakav mehanizam razmene informacija između SAD-a i EU u vezi sa UAP-ovima, i da li namerava da samostalno deluje u cilju njihovog praćenja i procene, uzimajući u obzir moguće uticaje na bezbednost letenja. "UAP-ovi su odgovornost država članica EU, koje se njima bave u skladu sa nacionalnim bezbednosnim i odbrambenim prioritetima", odgovorio je portparol Komisije.

Akermans je apelovao na EU da UAP-ove tretira kao realnost bezbednosti u vazduhoplovstvu, a ne kao tabu temu: "Potrebno nam je da EASA, Evropska komisija i Parlament zvanično ažuriraju naše okvire bezbednosti u vazduhoplovstvu standardizovanom kategorijom za izveštavanje o UAP-ima, čime bi se okončala politika ignorisanja ili pogrešne klasifikacije podataka. Trenutno nas ovaj sistem primorava da ostanemo tihi".

Za Van Hajsta, ključno je "osloboditi se stigme" oko ove teme jer "postoji stvarna zabrinutost za bezbednost letova".

"Ovo je jasno naglašeno rojevima (potencijalno ruskih vojnih) dronova koji su prošle godine masovno ušli u evropski vazdušni prostor. Ignorisanje ovakvih stvari je u potpunoj suprotnosti sa visokim standardima bezbednosti u vazduhoplovstvu EU", zaključio je Van Hajst.

(Telegraf.rs)