Ova zastava vijori se na barakama migranata u Seuti: Simbol nade ili izazov državi?

U noći 27. jula u Seuti, španskom gradiću u Africi, ušlo je nekoliko desetina hiljada migranata iz Maroka. Zvanične statistike kažu 70.000 "neželjenih gostiju" za Španiju i Evropsku uniju. Neki su smeštaj mogli da plate u centralnom delu Seute, drugi su od plaže napravili privremeno utočište, podigli su barake od trske i plastike, u kojima sanjaju put dalje u Španiju i Evropu i gde bi stvorili svoje savršene živote, dovoljno hrane, odeće, posao i krov nad glavom.

Dok šetamo plažom Trampolin, koja je postala njihov dom, njihova nada je upečatljiva. Na nekoliko baraka nalazi se španska zastava - simbol života koji ih čeka. Migranti nose majice crvene i žute boje, a oni malobrojni koji znaju neku reč španskog viču "¡Viva la España!" (prev. Živela Španija) dok pored njih prolazi vojni kamion, a iz njega vojnici namršteno posmatraju situaciju.

Preporučujemo

- Čekamo, želimo da idemo u Evropu! Želimo da nam nađu rešenje, da nam daju mesto gde ćemo spavati, gde ćemo se tuširati, gde ćemo jesti, presvući se... Poruka za Pedra Sančeza: reši nam ovo! Neka ti Bog pomogne, Pedro Sančez! Živeo Pedro Sančez! Živela Španija! Živeo Prinsipe, Hadu, Rosales! Živela cela Španija! Neka nam nađu rešenje i živela Evropa! Cela Evropa, Evropska unija! Neka nam pomognu, jer se ne vraćamo! Nemam ništa sa Marokom i Muhamedom VI - za Telegraf.rs govori Karim, devetnaestogodišnji Marokanac koji je pet dana bio u vodi ne bi li dotakao tlo raja, nesvestan da je došao tek do čistilišta.

Dok Karim i njegovi zemljaci u uličnim kvartovima Seute, Prinsipeu, Hadu i Rosalesu vide obećanu zemlju, lokalno stanovništvo posmatra isti taj prizor sa mešavinom straha, besa i osećaja da ih je sopstvena država ostavila na cedilu. Bes, međutim, nije usmeren ka migrantima. Kako je istakla Sara, "tim gladnim ljudima treba da se pomogne", usmeren je ka političarima, koji iznova i iznova pre izbora obećavaju strožu kontrolu nad granicom, a kad izbori prođu, na tu granicu zaboravljaju.

- Vlada je napustila Seutu. Napustili su nas. I to je skandalozno jer je stvar vlasti, pokupi ih i vrati ih u njihovu zemlju. Država nas je napustila, a istina je da je to skandalozno. Vezane su nam ruke. I žao mi je - rekla je Sara za Telegraf.rs.

Sa njom se složila i Anhlea, nekadašnja novinarka, koja razume situaciju, ali je neće lako oprostiti.

- Dakle, nalazimo se u zastrašujućoj situaciji, nesigurnosti, nemogućnosti izlaska na ulicu. Mi smo nekada sedeli tamo na onom malom trgu kada izvedemo psa u šetnju, ali svi su sada tamo. Okupirane su klupe zbog njih i mi imamo samo mogućnost da sedimo ovde na stepenicama gradskog veća. I to je to. To je nesigurnost, to se oseća. Građanin oseća zbog ovih okolnosti, tako ozbiljno i jako, stvari koje su se dogodile zbog Maroka. I to je odlično, da vidim da li će se španska vlada to uskoro popraviti - objasnila je Anhlea.

Anhelina "neizgovorena pretnja" ostala je da visi u vazduhu, podsećajući na protest koji se dogodio u Seuti u nedelju 9. avgusta, a koji je samo najava političkog potresa koji čeka Madrid. Dok premijer Pedro Sančez balansira između pritiska Evropske unije i teških, netransparentnih diplomatskih pregovora sa Marokom i planira da deportuje samo migrante koji nisu došli u Seutu sa porodicom, desničarska opozicija koristi svaku sliku sa plaže Trampolim za političku ofanzivu, obećavajući da će ih "sve do jednog poslati nazad".

Za opozicione partije (Partido Popular i posebno radikalni VOX), španska zastava na baraci od trske nije znak lojalnosti, već ruganje državi i dokaz tvrdnje da je popustljiva politika Madrida stvorila iluziju da se do legalnog statusa može doći preplivavanjem granice. Opozicija zato zahteva potpunu militarizaciju, ukidanje azilantskih procedura na samoj liniji i trenutnu deportaciju. Njihovoj političkoj borbi svdočili smo upravo na plaži Trampolin gde se predsednik Partido Popular, Alberto Nunjez Feiho, obratio novinarima i otkrio kako bi se ova partija nosila sa krizom.

Ipak, građanin Seute Huan Migel ne veruje u promenu. On se za svojih 69 godina nagledao političara koji pokušavaju da iskoriste granicu Seute i Maroka da dobiju na izborima, a kad dođe do pobede, zaborave na ovu enklavu.

- Istina je da mi, kao Španija moramo da imamo dobro ojačanu granicu, zaštićenu, koju ovde nemamo. Ali to nije pitanje politike ove stranke, koja vlada sada, nije pitaje Pedra Sančeza. Oduvek je, a ja imam 69 godina i rođen sam ovde, ta granica bila uvek ista i nijedna stranka nikada nije uspela da je zaštiti dobro i da niko ne prođe. Dakle, šta je to prvi problem, koji moramo da rešimo? Da ta granica bude dobro zaštićena da niko ne može da prođe ovamo - objasnio je Huan Migel, ali u njegovom glasu i pogledu nije se osetila vera da će do toga i doći.

Političke borbe za to vreme nastavljaju da se odvijaju bez pauze, a Španija će morati da donese neke teške i neprijatne odluke, posebno ako želi da zadrži svoju političku moć nad teritorijom Seute, a dok se te odluke ne donesu, zastava koja se vijori na baraki od trske na najozloglašenijom plaži na svetu, ostaće simbol nade za migrante i surovi podsetnik kako izgleda kada te vlada napusti za Špance koji su do pre tri nedelje bezbrižno živeli u tom gradu.

(Telegraf.rs)