NOĆNA MORA NATO! Šta ako Rusija napadne članicu NATO, a istovremeno i Kina Tajvan? A može i gore od toga!

Zapadni vojni planeri nisu previše voljni da govore o svom najgorem scenariju, a još manje da se za njega pripreme. Ipak, uglavnom se slažu oko toga kako bi on počeo: koordinisanim, gotovo istovremenim napadom na suprotnim stranama planete, u kojem bi Rusija napala članicu NATO u istočnoj Evropi, dok bi Kina krenula na Tajvan. Američka vojska morala bi istovremeno da reaguje na dva fronta, odnosno na tri ako bi i dalje bila u ratu na Bliskom istoku.

Do skoro je ova mogućnost bila pri samom ekstremnom kraju spektra pretnji, negde između labavo shvaćene nuklearne apokalipse i invazije vanzemaljaca. Sinhronizovani napadi zahtevali bi zaveru preveliku da bi je Peking i Moskva mogli sakriti. Sateliti bi uočili njihovo pozicioniranje, dajući Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima vremena da okupe odbranu.

Pre otprilike godinu dana, general Aleksus Grinkevič, najviši komandant NATO u Evropi, izdao je retko javno upozorenje na opasnost od rata na dva fronta protiv Rusije i Kine i pozvao evropske saveznike da pomognu SAD da se pripreme. Ali kada je Sajmon Šuster iz časopisa The Atlantic pitao niz vojnih stručnjaka i stratega šta bi Zapad uradio u takvoj situaciji, njihovi odgovori zvučali su iznenađujuće neubedljivo. Većina je izrazila zaprepašćenje, ali i izvesnu sramotu zbog toga koliko je malo učinjeno poslednjih godina na detaljnom proučavanju ovog rizika.

"Recimo samo da je ovo scenario za koji trenutno nismo spremni", rekla mi je Florens Gob, direktorka odseka za istraživanja NATO-ovog Odbrambenog koledža, jedne od glavnih akademija Alijanse za oficire, u Rimu. NATO stratezi su "veoma svesni" ovog nedostatka u planiranju, rekla je Gob, koja se bavi prognoziranjem i analizom budućih pretnji. Ali nisu preduzeli korake da taj nedostatak otklone.

Čak i dok su Rusija i Kina intenzivirale vojnu saradnju, Zapad je izveo svega nekoliko vežbi niskog profila kako bi analizirao šta bi se dogodilo ako bi dve zemlje pokrenule zajednički napad. Javna rasprava o toj mogućnosti među zapadnim stručnjacima i visokim vojnim zvaničnicima bila je izuzetno ograničena. Deluje da im nedostaju teorijski okviri pomoću kojih bi mogli da obrade takvu katastrofu i razrade odgovor.

Mark Montgomeri, penzionisani kontraadmiral američke Ratne mornarice i čest učesnik velikih ratnih igara i vežbi strateškog planiranja, rekao je da su on i njegove kolege poslednji put proučavali mogućnost rata na dva fronta protiv Rusije i Kine pre otprilike 15 godina. "Nije dobro prošlo", rekao je.

Tadašnje vežbe pokazale su da SAD nemaju dovoljne zalihe oružja niti industrijske kapacitete da održe dugotrajan rat na više frontova i da ne mogu da računaju na saveznike da nadomeste taj nedostatak. Od tada je, kaže Montgomeri, "svaki od tih pokazatelja otišao naniže. Nijedan nije postao bolji". Pod pritiskom Trampove administracije, američki saveznici povećali su izdvajanja za odbranu. "Ali njihove snage još nisu pokazale poboljšanje."

Druga strana jeste. Iako Rusija ne uspeva da ostvari svoje ciljeve u ratu u Ukrajini, uspela je da svoju ogromnu industrijsku bazu prebaci na ratnu osnovu, a nekada civilne fabrike sada učestvuju u proizvodnji projektila i tenkova. Rusko iskustvo u Ukrajini takođe je učinilo njihove snage veštim u ratovanju dronovima. Kina, koja proizvodi većinu svetskih dronova, decenijama nije vodila rat i suočava se sa korupcijom u svojim najvišim redovima. Ali prestigla je SAD po broju ratnih brodova i balističkih projektila velikog dometa u svom arsenalu. Rusija i Kina takođe su ojačale veze između svojih oružanih snaga u okviru partnerstva koje njihovi lideri opisuju kao partnerstvo "bez ograničenja".

Iz njihove perspektive, prilika da napadnu Zapad možda nikada nije izgledala primamljivije. SAD su i dalje zaglavljene u Iranu, pošto su povukle veliki broj svojih brodova i aviona iz Azije i Evrope kako bi popunile svoje snage na Bliskom istoku. Procenjuje se da su od februara iscrpljene dve trećine američkog arsenala naprednih raketa za protivvazdušnu odbranu, dok su Trampove uporne uvrede i pretnje NATO-u pretvorile jaz između SAD i njihovih saveznika u ogromnu provaliju.

Tokom većeg dela svog mandata na mestu ruskog predsednika, Vladimir Putin nastoji da razbije NATO, a njegov trenutak sadašnje slabosti pruža mu retku priliku da ostvari taj cilj. On je već počeo da testira njegovu odbranu. Članice NATO-a u istočnoj Evropi, poput Rumunije, Poljske i baltičkih država, zabeležile su ponovljene povrede svog vazdušnog prostora od strane ruskih dronova, projektila i borbenih aviona. Ranije ovog meseca, nemačke vlasti pronašle su na aerodromu u Lajpcigu sumnjivi ruski dron natovaren eksplozivom, koji se navodno pripremao da uništi ukrajinski teretni avion iznad teritorije NATO-a.

Prema navodima, najnovije procene američkih obaveštajnih službi zaključile su da bi Rusija u narednih nekoliko godina mogla pokušati da testira odlučnost NATO-a, koristeći sajbernapad ili ograničeni upad na teritoriju neke članice Alijanse. Takav potez imao bi veće šanse da oslabi NATO ako bi ga Rusija vremenski uskladila sa kineskim napadom na Tajvan, rekao je admiral Rob Bauer, bivši predsedavajući Vojnog komiteta Alijanse. Kada je prošlog januara napustio rukovodeću funkciju u NATO-u, Bauer nije znao ni za kakav koordinisani napor unutar Alijanse da se pripremi strategija za ovaj "najgori mogući scenario" kako ga je nazvao. "ta ćemo uraditi? Ko dobija koje trupe? Mislim da bi bilo mudro da to unapred razmotrimo" rekao je Bauer.

Mnoge vojne pretnje delovale su nerealno sve dok se nisu dogodile. Pre nacističke invazije na Sovjetski Savez 1941. godine, Josif Visarinovič Staljin je dobijao brojna upozorenja od sopstvenih generala i špijuna. Ali odbijao je da im poveruje sve dok bombardovanje nije počelo, čime je otežao pripremu svojih snaga. SAD se takođe nisu pripremile za japanski napad na Perl Harbor. Uoči Prvog svetskog rata, Evropa se podelila na dva suprotstavljena saveza, a niko nije predvideo razmere razaranja koje će njihov sukob izazvati.

"Bilo je jasno da će doći do sukoba, a mi jednostavno nismo bili spremni za njega", rekao mi je Dejvid Santoro, predsednik i izvršni direktor Pacific Foruma, istraživačkog instituta na Havajima koji se bavi bezbednosnim pitanjima u Indo-Pacifiku. Santoro i njegov tim organizovali su 2023. godine seriju teorijskih ratnih igara, poznatih kao vežbe za stolom, u kojima su dva američka saveznika istovremeno zatražila pomoć: Kina je napala Tajvan, dok je Severna Koreja iskoristila priliku da izvrši invaziju na Južnu Koreju. "Mučili smo se da održimo korak i podelimo zadatke", prisetio se Santoro. "A nismo čak ni razgovarali o Evropi. Mogu samo da zamislim šta bi se dogodilo kada biste u sve to ubacili Rusiju."

Različite vežbe za stolom održavaju se stalno. U većini učestvuju dva tima vojnih stručnjaka koji sede za konferencijskim stolom i reaguju na poteze jedni drugih, poput partije šaha za više igrača. Organizatori nastoje da pravila budu jednostavna i jasno definisana. Takvi strogo postavljeni parametri ne odražavaju haos ratovanja, ali sprečavaju da vežbe postanu previše haotične kada stručnjaci iz različitih oblasti počnu da se mimoilaze u razgovoru. Ova sklonost ka uredno strukturisanim igrama pomaže da se objasni zašto je tako malo istraživanja posvećeno onome što stručnjaci nazivaju "okruženjima sa više istovremenih kriza". Gotovo po definiciji, takvi scenariji brzo bi postali zbunjujući.

"Komplikovano je, svakako, ali ne mislim da je previše komplikovano da bi se proučavalo", rekao mi je Erik Higinbotam, stručnjak za ratne igre u okviru Programa za studije bezbednosti na MIT-u. "Jednostavno ne verujem da je to iko uradio." Upozorio je da je moguće da je neko tajnovito odeljenje Pentagona ili neke druge institucije tiho analiziralo ovu mračnu mogućnost i izradilo planove odgovora.

Opšta tema rata na dva fronta sada se među vojnim stručnjacima razmatra "više nego ranije", rekao je. Centar za strateške i međunarodne studije, vašingtonski tink-tenk, objavio je u junu opširan izveštaj o najboljim načinima na koje bi SAD mogle da se "suprotstave osovini predvođenoj Kinom i Rusijom". Ali Higinbotam, koji je blisko sarađivao sa CSIS-om, rekao je da nijedan od najuglednijih istraživačkih instituta u SAD i Evropi nije organizovao ratne igre na tu temu. "Bile bi vam potrebne dve relativno velike i složene igre koje se odvijaju istovremeno, sa nekom vrstom komandne vlasti koja bi usred svega određivala prioritete", napisao je u imejlu. "Zvuči veoma zanimljivo."

U javnim izjavama visokih zvaničnika NATO-a rizik od rata na više frontova pominjan je tokom proteklih godinu dana, iako ne često. U decembru, nekoliko meseci nakon što je Grinkevič izdao svoje upozorenje američkim saveznicima, generalni sekretar NATO-a Mark Rute pomenuo je pretnju na kraju intervjua koji je dao jednom nemačkom listu. "Kina gleda na Tajvan", rekao je Rute. "I uveren sam da će, ako Kina preduzme vojnu akciju tamo, izvršiti pritisak na svog mlađeg partnera, Rusiju pod Putinovim vođstvom, da nas ovde u Evropi zadrži zauzetima."

Jedna od najdetaljnijih analiza ove mogućnosti, barem u javno dostupnoj sferi, potiče od malo poznatog istraživačkog instituta iz Praga, Evropskog centra za vrednosti za bezbednosnu politiku. Njegov 35-godišnji direktor Jakub Janda rekao je da je počeo da proučava ideju rata na "dva ratišta" u Evropi i Aziji nakon što je institut u januaru 2022. otvorio svoje predstavništvo u Tajpeju. U to vreme rizik od koordinisanog napada Rusije i Kine delovao je udaljeno ili, kako je Janda rekao, "nije bio od velike važnosti".

To je počelo da se menja narednog meseca, kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu. Putin je posetio Peking manje od tri nedelje pre nego što je naredio invaziju. Od tada je najmanje još četiri puta posetio Kinu, a nova poseta planirana je za novembar. Tokom tog perioda Kina je postala glavni dobavljač tehnologije ruskoj vojnoj industriji, dok istovremeno podržava rusku ekonomiju kupovinom nafte i gasa. Iako nemaju sporazum o međusobnoj odbrani, Rusija i Kina redovno održavaju vojne vežbe kako bi njihove snage ostale usklađene.

Prva ratna igra koja je simulirala zajednički napad obe zemlje održana je u Jandinom institutu u proleće 2024. Pronalaženje stručnjaka sa dovoljno širokim znanjem da učestvuju pokazalo se kao teško. Većina istraživačkih institucija i tink-tenkova ima odvojene timove koji se specijalizuju za svoje regione, rekao je. "Oni rade u svojim zasebnim silosima, sa različitim stručnim znanjem."

Vremenom su učesnici shvatili način na koji bi se ratovi u Aziji i Evropi mogli preklapati i međusobno pojačavati. Institut je već održao oko 20 rundi ratnih igara na ovu temu, okupljajući stručnjake iz različitih zemalja, uključujući Japan i Južnu Koreju. Rezultati su posebno alarmantni za Evropljane, rekao je Janda. U gotovo svakom scenariju rata na dva fronta koji je proučavao, SAD daju prednost kineskoj pretnji i prebacuju vojne resurse iz Evrope u Aziju, ostavljajući saveznike iz NATO-a da se sami brane od Rusije.

U jednom hipotetičkom slučaju, Kina počinje rat polako, tako što zabranjuje izvoz sirovina evropskom odbrambenom sektoru. Embargo održava pet meseci, dovoljno dugo da evropske fabrike ostanu bez zaliha i prestanu da proizvode oružje. Zatim Rusija, sa punim pristupom kineskim resursima, napada članicu NATO-a u istočnoj Evropi.

Svi scenariji iz Jandine serije jasno su pokazali potrebu za jedinstvom Zapada. U slučaju kineskog napada na Tajvan, na primer, SAD bi mogle da zahtevaju od Evrope da uvede oštre sankcije kineskoj ekonomiji, praktično prekidajući trgovinu. "Ali evropske vlade to ne žele da urade", rekao je Janda, opisujući kako se ta pretpostavka pokazala tokom vežbi. "Problem s evropskim prestonicama je to što je Tajvan daleko. One žele da se usredsrede na pretnju iz Rusije, i to je ono što me plaši."

Ako Rusija i Kina deluju usklađeno dok se SAD prepiru sa svojim saveznicima, izgledi za pobedu Zapada u ratu na dva fronta počinju da deluju veoma sumorno. Drugim rečima, strana koja izađe kao pobednik obično je ona koja deluje zajednički i sa zajedničkim ciljem i koja dugoročno ostaje ujedinjena.

(Telegraf.rs)