OPŠTI HAOS! Policija hapsi Ruse koji se žale zbog nestašice goriva, ljudi se tuku u redovima na pumpama!

Ruska policija uhapsila je građane koji su se žalili zbog nestašice goriva na benzinskim pumpama, dok je ukrajinska kampanja napada dronovima izazvala sukobe na benzinskim stanicama i uvođenje ograničenja u prodaji goriva.

Moskva i okolni regioni bili su prinuđeni da ponovo uvedu ograničenja pri kupovini goriva, pa je prodaja ograničena na između 50 i 60 litara po vozilu.

Kako Ukrajina intenzivira svoju kampanju "dubokih udara", pogodivši u sredu još jednu veliku rafineriju nafte, pritisak na domaću energetsku mrežu Rusije nastavlja da raste. U najmanje 12 regiona, kilometarske kolone vozila sada blokiraju prilaze benzinskim stanicama, a vozači čekaju i do 30 sati da bi na kraju otkrili da su pumpe prazne.

Dugotrajno čekanje dovelo je rusku javnost do tačke pucanja, a na snimcima se vide tuče između vozača zbog goriva.

Međutim, Rusi koji izražavaju zabrinutost zbog situacije sada se suočavaju sa novčanim kaznama i hapšenjima.

U Volgogradu je policija privela petoro stanovnika nakon što su snimili video-obraćanje Aleksandru Bastrikinu, šefu ruskog Istražnog komiteta, zahtevajući da znaju zašto lokalni zvaničnici koriste kartice za prioritetnu kupovinu goriva dok su javne pumpe prazne. Vlasti su snimanje na kojem je učestvovalo petoro ljudi okarakterisale kao "neovlašćeno javno okupljanje" i izrekle im novčane kazne.

Advokat Aleksej Sevastjanov, koji je dobio pet dana pritvora zbog navodnog pružanja otpora policiji, kritikovao je represiju Kremlja.

On je za lokalni portal V1.ru rekao: "Mislim da je zastrašivanje ljudi tvrdnjama da za snimanje video-obraćanja mora da se dobije odobrenje neke administracije jednostavno apsurdno."

Slične metode zastrašivanja korišćene su i u drugim regionima. U Permu je stanovnik Lev Samolovskih kažnjen sa 10.000 rubalja zbog toga što je u Telegram kanalu sa svega 44 pretplatnika pomenuo planirani protest.

Katja Glod, zamenica direktora za spoljnu politiku u Centru za strategije Nove Evroazije (NEST), rekla je da represija ukazuje na značajan uticaj ukrajinske vazdušne kampanje na rusku infrastrukturu.

Glod je za The Independent rekla: "Ovo je prava kriza. Goriva uopšte nema u 80 regiona zemlje, a vanredno stanje proglašeno je na Krimu i u delovima Urala."

"Putinovi drastični potezi pokazuju koliko je situacija loša. Rusija sada uvozi gorivo iz Azerbejdžana, raspituje se da li može da koristi rafinerije u Kazahstanu, a policijske snage šalju se da čuvaju benzinske stanice. Kriza je ozbiljna."

Od početka avgusta ukrajinski dronovi onesposobili su gotovo trećinu najvećih ruskih rafinerija nafte. U nedavnim napadima zapaljeno je ključno postrojenje za preradu nafte u Baškortostanu, dok je drugi napad doveo do obustave rada velike rafinerije u Orsku, gde bi popravke mogle da potraju do šest meseci.

Ovi napadi oborili su domaću proizvodnju nafte na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija. Rusija je u julu prerađivala svega 3,6 miliona barela sirove nafte dnevno, što je za trećinu manje od sezonskog proseka i najmanje od maja 2000. godine, zbog čega se procenjuje da je oko 50 miliona ljudi suočeno sa poremećajima u snabdevanju.

Iako je ministar energetike Sergej Civilev priznao da postoje ogromne kolone, on insistira da goriva i dalje ima, tvrdeći da se dizel može naći "svuda".

Glod je rekla da ministrovo ignorisanje krize nije izolovan slučaj: "Putin i dalje nije priznao da postoji kriza. On nastavlja da je predstavlja kao posledicu uskih grla u snabdevanju i deo šireg rata Zapada protiv Rusije, umesto da se njome efikasno bavi."

Međutim, ovakav pristup nosi značajne rizike za Kremlj, dodala je ona: "Ovo je Putinov najveći unutrašnji izazov od početka rata."

"Režim nije spreman da pravi kompromise niti da se na human način suoči sa krizom goriva. Odgovor će najverovatnije biti još hapšenja i još represije, za šta Rusija definitivno ima kapaciteta."

Iako su neki izrazili nadu da će nestašica goriva dovesti do kraja rata u Ukrajini, izgledi za diplomatsko rešenje deluju daleko, dok je Vašington zaokupljen ratom u Iranu.

Kako bi sprečila potpuni kolaps, Moskva je tokom proteklih meseci pribegla očajničkim privremenim merama: produžila je zabranu izvoza, tiho uvozila zalihe benzina iz Indije i snizila nacionalne standarde proizvodnje kako bi dozvolila korišćenje goriva standarda Euro-2, koje je bilo zabranjeno od 2013. godine.

Iako je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak ranije ove mere predstavljao kao one koje su dovele do "delimične stabilizacije" snabdevanja, neumorni ukrajinski napadi na ruske rafinerije doveli su do toga da svaki kratkotrajni predah nestane.

Glod je rekla da Moskva i dalje ima prostora za manevrisanje kako bi smanjila posledice nestašice, uz bolju koordinaciju i preraspodelu.

Međutim, početak krize u maju doveo je do primetne promene u javnom mnjenju, pri čemu istraživanja pokazuju da sve veći broj Rusa sada želi da se rat završi, mada pod uslovima koje postavlja Rusija.

"Ako se ova kriza nastavi, a nastaviće se ako se ništa ne promeni, doći će do tačke kada Putin više neće moći da je kontroliše propagandom i represijom", rekla je Glod.

"Ako nestašica goriva ne bude rešena, a inflacija poraste, Putin će morati da napravi određene kompromise, moraće da popusti pred pritiskom javnosti", upozorila je ona.

(Telegraf.rs)