"BANDA DEDA" Kako su "matorci" odradili najveću pljačku u pravnoj istoriji Engleske i pali zbog jedne greške!

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka 2015. godine, grupa iskusnih londonskih kriminalaca okupila se u jednoj od najpoznatijih četvrti britanske prestonice. Nisu izgledali kao filmski pljačkaši. Većina ih je bila u šezdesetim i sedamdesetim godinama života. Najstariji, Brajan Rider, imao je 76 godina.

Njihov cilj bio je trezor kompanije Hatton Garden Safe Deposit u samom srcu londonske četvrti dijamanata. Unutra se nalazilo 996 sefova, od kojih je više od 500 sadržalo dragocenosti. Kada su završili posao, iz 73 sefa odneli su zlato, dijamante, nakit, satove, gotovinu i druge vrednosti procenjene na oko 14 miliona funti.

Britanski mediji prozvali su ih "Grandpa Gang", odnosno "banda deda", dok su ih policija i tužilaštvo povezivali i sa nadimkom "Diamond Wheezers", odnosno "Dijamantski šištači (astmatičari)".

Sudija Kristofer Kinč kasnije je rekao da se radilo o pljački koja je, po obimu ambicije, detaljnosti planiranja, pripremi, organizaciji ekipe i vrednosti ukradene imovine, "stajala u klasi za sebe".

Sve je počelo godinama ranije

Iako će pljačka biti izvedena tokom samo nekoliko dana, planiranje je trajalo godinama.

Ideja je počela da se razvija još 2012. godine. Članovi grupe su tokom narednih godina obilazili Hatton Garden, proučavali objekat i tražili način da se probiju do trezora.

Jedan od najvažnijih ljudi u planiranju bio je Brajan Rider, kriminalac sa višedecenijskim iskustvom. U njegovoj biografiji nalazile su se i neke od najvećih britanskih pljački prethodnih decenija, uključujući njegovu osudu zbog rukovanja plenom iz čuvene pljačke Brink's-Mat iz 1983. godine (bila je najveća oružana pljačka u istoriji Velike Britanije tog vremena, tokom koje je ukradeno 26 miliona funti u zlatnim polugama, dijamantima i gotovini, op.aut.).

Pored Ridera, ključne uloge imali su Džon "Keni" Kolins, Teri Perkins i Denijel "Deni" Džouns. Kolins je bio iskusan provalnik, Perkins Riderov bliski saradnik, dok je Džouns učestvovao u detaljnom planiranju i izviđanju.

Posebnu ulogu imao je čovek poznat samo kao "Bazil". Njegov pravi identitet tada praktično niko nije znao.

Zašto baš Hatton Garden?

Hatton Garden je londonski centar trgovine dijamantima i nakitom. U objektu na broju 88-90 nalazila se kompanija Hatton Garden Safe Deposit, čiji je podzemni trezor sadržao gotovo hiljadu privatnih sefova.

Ipak, postojao je problem: trezor je bio zaštićen debelim armiranobetonskim zidom. Kriminalci su zato odlučili da ne napadaju glavni ulaz u trezor.

Našli su drugi put.

2. april 2015: Početak operacije

U četvrtak, 2. aprila 2015, neposredno pred početak četvorodnevnog uskršnjeg prazničnog vikenda, osoblje je zatvorilo objekat.

Oko 20.20 časova, Keni Kolins je stigao belim kombijem u Hatton Garden.

Ubrzo se pojavio i čovek koga su ostali zvali "Bazil". On je ekipi omogućio ulazak kroz protivpožarni izlaz iz obližnje ulice.

Na snimcima nadzornih kamera kriminalci su izgledali kao radnici na građevini. Nosili su šlemove, fluorescentne prsluke i opremu, a deo alata i opreme prevozili su u velikim kantama na točkićima.

Kolins je imao još jednu važnu ulogu. Prešao je u susednu zgradu kako bi mogao da posmatra ulaz u objekat i služio kao osmatrač. Komunicirali su radio-vezom, a ne mobilnim telefonima, kako bi otežali policiji praćenje njihovih kretanja.

Ulazak kroz okno lifta

Ekipa se nije probila kroz vrata. Spustili su se kroz okno lifta i tako došli do prostora neposredno uz trezor.

"Bazil" je prethodno omogućio pristup objektu i onesposobio bezbednosni sistem.

Zatim je na red došla najteža prepreka. Zid trezora bio je debeo oko 50 centimetara.

Pljačkaši su koristili snažnu industrijsku dijamantsku bušilicu Hilti DD350. Plan je bio da naprave otvor dovoljno veliki da čovek može da se provuče kroz njega.

I uspeli su.

Ali tada je nastao problem koji nisu predvideli.

Prva noć: Sve kreće po zlu!

Bušilica je uspela da probije zid, ali se iza njega nalazila velika metalna prepreka, pričvršćena za pod.

Rupa je bila napravljena, ali prolaz nije bio upotrebljiv.

Rider je zaključio da je situacija postala previše rizična.

I odustao je.

Čovek koji je bio među glavnim organizatorima pljačke napustio je ekipu nakon prve noći i nije se vratio kada je operacija nastavljena. I Karl Vud je u jednom trenutku odustao.

Ostatak grupe, međutim, je išao do kraja.

3. april: Drugi pokušaj

Pljačkaši su nabavili odgovarajuću opremu i vratili se.

Ovoga puta uspeli su da savladaju prepreku.

Napravili su otvor približno 25 cm visok i 45 cm širok, kroz zid debep oko pola metra. Kroz njega su u trezor uspeli da se provuku Džouns i "Bazil".

A onda su se pred njima našlo 996 sefova. Počeli su da ih otvaraju i prazne.

Nisu opljačkali svih 996 sefova. U stvari, otvorili su samo 73.

Ali to je bilo dovoljno.

Alarm se oglasio, ali policija nije došla

Jedan od najbizarnijih detalja cele priče dogodio se upravo tokom same pljačke - alarm se aktivirao u ranim jutarnjim satima.

Policija je alarmu bila obaveštena, ali nije izašla na teren.

To je kasnije postalo jedno od najkontroverznijih pitanja cele istrage. Pljačkaši su tako dobili dragocene sate bez policijske intervencije.

Objekat je tokom prazničnog vikenda ostao praktično njihov.

Kako su izneli plen?

Kada su završili sa sefovima, trebalo je izneti ogromnu količinu ukradene robe.

To su uradili kroz isti kompleks kojim su ušli.

Koristili su dve velike kante za otpatke na točkićima i više torbi.

Do kraja operacije iz 73 sefa je odneto oko 14 miliona funti vrednosti. U pitanju nije bio samo novac. Veliki deo plena činili su predmeti koje je bilo mnogo teže pratiti: sitni dijamanti, nakit, zlato, satovi i plemeniti metali.

I upravo će to kasnije postati veliki problem za policiju.

7. april: Pljačka je otkrivena

Zaposleni i obezbeđenje vratili su se u objekat nakon prazničnog vikenda. Tek tada je otkriveno šta se dogodilo.

Policija je zatekla praktično razoren trezor i desetine ispražnjenih sefova.

U prvi mah počela je potraga za nepoznatom ekipom koja je uspela da uradi nešto što je izgledalo gotovo neverovatno, pisao je tada The Independent.

Trenutak kada su napravili najveću grešku

I tu je "banda deda" napravila možda najveću grešku.

Umesto da se potpuno povuku i prekinu kontakte, deo ekipe nastavio je da se sastaje na javnim mestima, naročito u The Castle Pubu u Islingtonu.

Policija ih je već pratila.

Istražitelji su koristili vizuelni nadzor, automatsko prepoznavanje registarskih tablica i druge metode praćenja. U jednom trenutku angažovani su čak i stručnjaci za čitanje s usana kako bi analizirali razgovore članova grupe u pabu.

Od 14. maja 2015. policija je postavila skrivene uređaje za snimanje u vozila Keni Kolinsa i Terija Perkinsa. Tako su dobili nešto što je za istragu bilo zlata vredno: razgovore samih pljačkaša o plenu, raspodeli novca i svom uspehu.

U jednom od razgovora hvalili su se da su izveli najveću provalu u engleskoj istoriji.

Deo plena završio u Enfildu

Policija je pratila kretanje grupe do adrese u Sterling Roadu u Enfildu.

Jedan detalj posebno je privukao pažnju istražitelja.

Džouns je viđen kako u objekat unosi veliku plastičnu kantu. Kasnije je otkriveno da je u njoj bilo dragocenosti ukradenih iz Hatton Gardena.

U međuvremenu su policajci pretresali kuće osumnjičenih i pronalazili gotovinu, satove, nakit, alate i drugu opremu.

Ali veliki deo plena i dalje je nedostajao.

Groblje kao skrovište

Džouns je shvatio da mu policija ulazi u trag. Iz zatvora je kasnije ponudio da istražiteljima pokaže gde je sakrio svoj deo plena. Ali policija je već pronašla deo odgovora.

Dana 8. oktobra 2015. istražitelji su otišli na groblje u Edmontonu, u severnom Londonu. Ispod jednog spomenika pronašli su dve torbe.

U jednoj je bila velika količina nakita. U drugoj su pronađene brojne specijalne kutije za dijamante, od kojih su neke sadržale drago kamenje.

Pet dana kasnije policija je Džounsa izvela iz zatvora i odvela na isto groblje.

On nije znao da su istražitelji već pronašli prvi deo plena. Pokazao im je drugo mesto.

Ispod drugog spomenika pronađena je još jedna torba sa zlatom i nakitom.

Kada su ga istražitelji pitali da li postoji još nešto, Džouns je odgovorio da je to sve što je imao.

Drugim rečima, pokušao je da policiji preda manji deo plena, a da veći zadrži za sebe, pisao je svojevremeno The Guardian.

Septembar 2015: Prva priznanja

Do septembra policija je već imala dovoljno dokaza.

Dana 4. septembra 2015. Brajan Rider, Keni Kolins, Deni Džouns i Teri Perkins priznali su krivicu za zaveru radi izvršenja provale.

Ali jedan važan član ekipe još je bio slobodan.

"Bazil".

Njegov pravi identitet policija tada još nije mogla da potvrdi.

Ko je bio "Basil"?

Ispostaviće se da je "Bazil" bio Majkl Sid, stručnjak za elektroniku i alarmne sisteme.

Za razliku od ostalih članova grupe, Sid je imao prilično neobičnu biografiju. Studirao je elektroniku i fiziku na Univerzitetu u Notingemu i godinama se bavio elektronikom. Njegov stan u Islingtonu policija je kasnije opisala kao svojevrsnu radionicu punu elektronske opreme, uređaja za ometanje signala, senzora, alarma, bušilica i računara.

Policija ga je prvi put snimila u kontaktu sa članovima grupe u nedeljama nakon pljačke, ali nije odmah znala ko je.

Sid je zatim uspeo da izbegava hapšenje skoro tri godine.

2016: Suđenje i presude

U martu 2016. došlo je vreme za kazne.

Keni Kolins, Deni Džouns i Teri Perkins dobili su po sedam godina zatvora.

Vilijam Linkoln dobio je sedam godina.

Karl Vud šest godina.

Vodoinstalater Hju Dojl, koji je imao ulogu u prikrivanju i premeštanju ukradene imovine, dobio je 21 mesec zatvora, uslovno na dve godine.

Dvojica drugih optuženih, uključujući Džona Harbinsona, nisu osuđena za glavnu pljačku.

Brajan Rider nije mogao da prisustvuje prvom izricanju kaznejer je u zatvoru doživeo moždani udar, a lekari su procenjivali i moguće kancerogene bolesti.

Ipak, 21. marta 2016. pojavio se pred sudom putem video-veze.

Brajan Rider je dobio šest godina i tri meseca zatvora.

Sudija Kinč tada je naglasio da je Rider bio jedan od glavnih ljudi u organizaciji pljačke, ali nije prihvatio da je nadimak "Master" automatski značio da je bio važniji od svih ostalih, pisao je The Guardian.

Ali milioni su i dalje nedostajali...

Policija je pronašla samo deo plena. Zbog toga je usledio novi pravni proces, ovaj put prema britanskom Zakonu o prihodima od kriminala.

U januaru 2018. sud je četvorici glavnih organizatora naložio da ukupno vrate 27,5 miliona funti, odnosno iznos koji je predstavljao procenjeni kriminalni dobitak i koji je bio mnogo veći od same vrednosti plena pronađenog u njihovom posedu. Ako ne bi platili, pretila im je mogućnost dodatnih zatvorskih kazni.

To je bilo posebno zanimljivo zato što su sudovi procenili koliko bi svaki od njih trebalo da vrati na osnovu imovine i koristi koju su navodno ostvarili.

Rideru je naloženo da vrati 6.644.951 funtu, uključujući prodaju njegove kuće i zemljišta. Kolinsu je naloženo više od 7,6 miliona funti, Džounsu oko 6,65 miliona, a Perkinsu oko 6,53 miliona.

Nisu platili.

Džouns je tvrdio da nema novca. Sud je, međutim, zaključio da je imao sredstva kojima je mogao da plati i aktivirao mu je dodatnu kaznu od 6 godina i 287 dana zbog neplaćanja.

Slično se dogodilo i Kolinsu. Sud je 2019. aktivirao njegovu dodatnu zatvorsku kaznu jer nije platio konfiskacioni nalog. Važno je da ta dodatna kazna nije poništavala dug. Dakle, odlazak u zatvor nije značio: "odležao sam i dug je nestao". Dug je ostao na snazi.

Kod Perkinsa je situacija bila još jasnija. Njegov advokat je na sudu rekao da nema realne mogućnosti da se pronađe dodatni novac, pa je praktično bilo izvesno da će morati da odsluži dodatnu kaznu.

Ovde malu zabunu stvaraju brojke... Iznos plena i cifra za konfiskaciju značajno odudaraju jedna od druge. Evo o čemu se radi: Sud je utvrdio da su četvorica kriminalaca pljačkom ostvarila korist od oko 13,7 miliona funti, ali je zbir njihovih pojedinačnih konfiskacionih naloga iznosio 27,5 miliona funti. To nije značilo da su morali da vrate 27,5 miliona funti, već da je svakom od njih pojedinačno utvrđen maksimalni iznos koji bi mogao biti naplaćen iz njegove imovine. U praksi je sud procenio da je od četvorice zajedno moguće naplatiti oko 6,45 miliona funti, pa je upravo taj iznos bio stvarno naplativ, pisao je ITV.

Smrt Terija Perkinsa

Samo nekoliko dana nakon odluke o konfiskaciji, Teri Perkins je umro u zatvoru, u februaru 2018. godine.

Imao je 69 godina.

Tako se jedna od najpoznatijih britanskih kriminalnih ekipa praktično počela raspadati i zbog godina svojih članova, baš kao što su mediji i predviđali kada su ih prozvali "Banda deda".

2018: Policija konačno pronalazi "Bazila"

Majkl Sid - tajanstveni Bazil - uhapšen je tek 27. marta 2018.

Policija je upala u njegov stan u Islingtonu, oko dva kilometra od Hatton Gardena. Tamo je pronađena neverovatna kolekcija elektronske i druge opreme.

Ali ono što je bilo još važnije, pronađeno je oko 143.000 funti vrednog zlata, dragog kamenja i nakita iz pljačke.

Sid je tvrdio da nije "Bazil".

Policija i tužilaštvo nisu odustali.

Analizirali su njegov hod i pokrete uporedili sa snimcima osobe koja se tokom pljačke pojavljuje maskirana, sa crvenom perikom i zaklonjenim licem.

Stručnjak za analizu hoda svedočio je da se pokreti podudaraju.

Mart 2019: Osuda poslednjeg člana "bande deda"

Posle višenedeljnog suđenja, porota je 15. marta 2019. proglasila Sida krivim.

Tako je postao deseti čovek osuđen u vezi sa Hatton Garden pljačkom.

Sudija je zaključio da je njegova uloga bila centralna.

Dobio je 10 godina zatvora za zaveru radi provale, uz istovremenu kaznu za zaveru radi prikrivanja i prebacivanja kriminalne imovine.

I dalje je nedostajalo oko 9 miliona funti

Čak ni nakon svih hapšenja i suđenja misterija nije bila rešena.

Veliki deo plena nikada nije pronađen.

Tokom kasnijih postupaka procenjivano je da je pronađeno svega oko trećine ukradene vrednosti, dok se više miliona funti u zlatu, dijamantima, nakitu i drugim dragocenostima i dalje vodilo kao nestalo.

To je jedan od razloga zbog kojih je slučaj ostao zanimljiv godinama nakon hapšenja.

Jer pljačka je rešena u krivičnopravnom smislu, ali pljačka plena nikada nije u potpunosti rešena.

2020: "Bazil" dobija još jedan rok

U oktobru 2020. Majklu Sidu je naloženo da vrati 5.997.684,93 funte.

Ako ne plati, trebalo je da dobije još sedam godina zatvora.

Tako je i poslednji član ekipe dobio svoj finansijski epilog.

Zašto je Hatton Garden postao toliko poznat?

Zbog kombinacije gotovo neverovatnih okolnosti:

• Pljačkaši nisu bili mladi kriminalci;
• Bili su stari, iskusni profesionalci koji su se decenijama bavili kriminalom;
• Najstariji je imao 76 godina;
• Planirali su posao oko tri godine;
• Koristili su internet da istraže opremu;
• U objekat su ušli kroz okno lifta;
• Probušili su pola metra armiranog betona;
• Otvorili su 73 sefa;
• Iz zgrade su izneli oko 14 miliona funti;
• Jedan od organizatora je odustao usred operacije;
• Drugi su posle pljačke razgovarali o njoj na javnom mestu;
• Jedan deo plena zakopali su na groblju;
• Čovek koji je bio ključan za onesposobljavanje alarma, "Bazil", uspeo je da izbegava policiju još tri godine.

Ipak, možda je najironičnije to što su kriminalci koji su decenijama uspevali da izbegavaju policiju pali upravo zbog staromodne slabosti: pričali su previše.

Savremena policijska tehnologija pratila je njihove automobile, kamere su beležile susrete, a prislušni uređaji su snimali njihove razgovore. Njihova kriminalna tehnika bila je sofisticirana, ali njihova komunikaciona bezbednost nije bila ni približno na tom nivou.

Epilog: Šta je ostalo od 14 miliona?

Najveći deo priče je ostao nerešen.

Policija je vratila značajan deo dragocenosti žrtvama, ali nije uspela da pronađe sve što je ukradeno.

Britanski sudovi su kasnije nastavili da pokušavaju da nateraju članove bande da vrate novac, uz dodatne zatvorske kazne za one koji nisu poštovali naloge.

Tako je pljačka koja je počela kao pažljivo planirani "poslednji veliki posao" grupe ostarelih profesionalnih kriminalaca završila mnogo manje romantično.

Neki su umrli u zatvoru.

Neki su dobili dodatne godine zatvora jer nisu vratili novac.

Jedan je gotovo tri godine bio u bekstvu.

A milioni funti vredne dragocenosti i dalje nisu pronađene.

Od prvobitno procenjenih oko £14 miliona ukradene imovine, policija je uspela da pronađe samo oko £4,5 miliona. Prema kasnijim podacima Metropolitena, tačan iznos pronađenog plena bio je oko £4,467 miliona.

Priča o "staroj školi kriminalaca"

Upravo zato Hatton Garden nije samo priča o velikoj pljački. To je priča o generaciji kriminalaca koji su decenijama preživljavali u londonskom podzemlju, pokušali da izvedu još jedan veliki posao u starosti i uspeli da iz trezora iznesu oko 14 miliona funti, ali su na kraju pali zbog kombinacije sopstvenih grešaka, policijskog nadzora i činjenice da je bilo gotovo nemoguće sakriti toliki plen.

A možda je najbolja ironija čitavog slučaja u tome što je čovek koji je trebalo da bude "mastermind" pljačke, 76-godišnji Brajan Rider, na mesto zločina stigao autobusom, koristeći Freedom Pass - karicu za besplatan prevoz starijih građana, pisao je tada ITV.

Tri filma i jedna mini-serija o "Bandi deda"

O ovoj neverovatnoj pljački već su snimljena tri filma "Hatton Garden: The Heist" iz (2016), sa Sidnijem Livingstonom i Majklom Mekelom; "The Hatton Garden Job" (2017), poznat i kao "One Last Heist", režirao je Roni Tompson, a glume Lari Lamb, Metju Gud, Fil Denijels i Dejvid Kolder; "King of Thieves" (2018), najpoznatija verzija sa Majklom Kejnom, Džimom Brodbentom, Tomom Kortnijem, Majklom Gambonom i Rejom Vinstonom. Režirao ga je Džejms Marš. Uz to je snimljena i četvorodelna serija "Hatton Garden" iz 2019, sa Kenetom Krenamom i Timotijem Spolom.

(Telegraf.rs)