Šefica AfD-a: Ako dođemo na vlast ukinućemo evro, zatvoriti granice i izaći iz Šengena

Potpredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel izjavila je da bi njena stranka, ukoliko uđe u saveznu vladu, tražila izlazak Nemačke iz evrozone i Šengena, zatvaranje nacionalnih granica i znatno strožu migracionu politiku. Vajdel je to rekla u intervjuu za ZDF, koji je emitovan juče.

"Nemačkoj je pre uvođenja evra bilo znatno bolje", rekla je Vajdel, tvrdeći da je zajednička evropska valuta oslabila nemačku privredu i smanjila bogatstvo domaćinstava.

Preporučujemo

Govoreći o migracijama, Vajdel je najavila zatvaranje nemačkih granica i izlazak iz Šengenskog prostora.

"Zatvorićemo granice i izaći ćemo iz Šengena", rekla je Alis Vajdel.

Zauzela se i za veći broj deportacija i manje dodeljivanja državljanstva, uključujući vraćanje Sirijaca kojima više ne važi status zaštite.

Vajdel je istovremeno kritikovala CDU kancelara Fridriha Merca i ministra finansija iz SPD-a Larsa Klingbajla, kao i CDU zbog odbijanja saradnje sa AfD-om.

"Vladaćemo u prvim saveznim pokrajinama. A vladaćemo i na saveznom nivou", poručila je.

AfD uoči izbora 6. septembra u Saksoniji-Anhaltu, prema navedenom istraživanju, ima podršku veću od 40 odsto birača. Na nacionalnom nivou, Forschungsgruppe Wahlen AfD-u daje 27 odsto, dok je CDU na 22 odsto. Najnoviji ZDF-ov Politbarometar takođe pokazuje snažnu poziciju AfD-a uoči septembarskih izbora u istočnim saveznim pokrajinama.

Vajdel je ponovo odbacila i planiranu zabranu novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i mere kojima se pokušavaju ublažiti posledice klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Šta je AfD?

Alternativa za Nemačku (AfD) osnovana je 2013. godine kao evroskeptična stranka koja se protivila politici spasavanja prezaduženih članica evrozone. U godinama nakon migrantske krize 2015. snažno je skrenula udesno, a u središte svoje politike stavila protivljenje imigraciji i islamu, kao i znatno kritičniji odnos prema Evropskoj uniji. Danas se AfD opisuje kao krajnje desna, nacionalistička i antimigrantska stranka.

Na prevremenim saveznim izborima u februaru 2025. AfD je osvojio 20,8 odsto glasova, dvostruko više nego 2021. godine, i završio na drugom mestu iza CDU-a. Sa 152 poslanika postao je najveća opoziciona stranka u Bundestagu. Druge vodeće nemačke stranke do sada su odbijale koaliciju sa AfD-om, održavajući takozvani "vatreni zid" prema krajnjoj desnici.

Nemački Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV) proglasio je AfD u maju 2025. godine potvrđeno ekstremno desničarskom strankom.

Međutim, Upravni sud u Kelnu je u februaru ove godine privremeno zabranio BfV-u da AfD označava i tretira na taj način dok ne bude doneta odluka u glavnom sudskom postupku. Sud je naveo da i dalje postoji snažna sumnja u protivustavne težnje unutar stranke, ali da za sada nije dovoljno utvrđeno da one karakterišu AfD u celini.

Ko je Alis Vajdel?

Alis Vajdel (47) jedna je od dve predsednice AfD-a na saveznom nivou, zajedno sa Tinom Črupalom, a od 2017. godine vodi i poslanički klub stranke u Bundestagu. AfD-u se pridružila 2013. godine, iste godine kada je stranka osnovana.

Po struci je ekonomista. Studirala je ekonomiju i poslovnu administraciju i doktorirala ekonomiju, a pre ulaska u politiku radila je, između ostalog, za Goldman Saks i Alijanc Global Investors. Više godina provela je u Aziji, prvenstveno u Kini, i govori mandarinski.

Na izborima 2025. godine bila je prva kandidatkinja AfD-a za kancelara u istoriji stranke. Pod njenim vođstvom stranka je ostvarila najbolji rezultat na saveznim izborima od osnivanja, osvojivši više od deset miliona glasova.

Vajdel se po privatnom životu razlikuje od tradicionalnog profila stranke, čiji je vrh često naglašavao konzervativne porodične vrednosti. Živi u istopolnoj zajednici i sa partnerkom, koja je poreklom sa Šri Lanke, odgaja dvojicu sinova.

(Telegraf.rs)