Albanija planira da osnuje bektašku državu: Telegraf.rs posetio mesto gde je ta verska filozofija nastala

Ideja da Albanija, po uzoru na Vatikan, napravi versku državu unutar države, zaintrigirala je svet. Plan da se tako nešto ostvari nastao je 2017. godine i potekao je od strane Edmonda Brahimaja poznatijeg kao Baba Mondi, inače duhovnog poglavara bektašizma kod naših južnih komšija, a koju je podržao i sam državni vrh na čelu sa Edijom Ramom.

Štaviše, realizacija tog "projekta" je otišla toliko daleko, da ju je premijer Albanije već predstavio na zasedanju Ujedinjenih nacija.

Preporučujemo

"Podržavamo transformaciju Bektaškog reda u suverenu državu u okviru Tirane, kao novom centru umerenosti, tolerancije i mirne koegzistencije. Taj entitet bi bio bez zidova, bez policije, bez vojske, bez poreza ili drugih atributa, već sedište. Duhovna država koja u svakom aspektu odgovara Ustavu Albanije", izjavio je Rama 2024. godine govoreći u UN.

Ono što je zanimljivo u vezi sa bektaškom državom u Albaniji je činjenica da je bektašizam zapravo nastao u Turskoj, tačnije na području Anadolije gde je rođen osnivač tog verskog pokreta Hadži Bektaš Veli, a njegov rodni grad Suludžaharakojuk početkom 20. veka u njegovu čast promenio je ime u Hadžibektaš.

Poseta gradu u kome je nastao bektašizam

Portal Telegraf.rs je boravio upravo u tom mestu, gde je 15. i 16. avgusta bio održan kulturni festival u čast 755. godišnjice smrti Hadži Bektaša Velija, koji je za života propagirao ljubav prema čoveku, znanje, moral, jednakost, toleranciju i suživot. Koliko je ovaj festival važan za Tursku možda najbolje svedoči činjenica da se predsednik Redžep Tajip Erdogan indirektno obratio posetiocima, te je na samom početku festivala pročitano njegovo pismo.

Ovaj sufijski pravac bazira se na snažnom uticaju šiitske tradicije i poštovanju Alija, ili Alija ibn Ebu Taliba, koji je oženio Fatimu, inače ćerku proroka Muhameda. Takođe, on se smatra prvim imamom i duhovnim naslednikom spomenutog osnivača islama.

Poštovanje prema Hadži Bektašu Veliju moglo je da se vidi na svakom ćošku grada u vreme festivala, koji je obilovao vedrim duhom. Nasmejani, srdačni domaćini gostima su služili kafu i brojne poslastice, a manifestacija je poslužila i kao mesto susreta starih poznanika koji bi se uz zagrljaj pozdravili naslanjajući obraz o obraz nekada dva, a nekada tri puta.

"To je za nas jedino važno"

I mala debata načelnika Odeljenja za obrazovanje i izdavaštvo sa albanskim novinarima još jedan je dokaz koliko je bektašizam važan za Tursku.

Naime, tokom posebne konferencije, kojoj su prisustvovali predstavnici medija iz celog Balkana, albanski novinari upitali su dr Ugura Dženka Deniza Imamoglua da prokomentariše osnivanje bektaške države u Albaniji, na šta je on, u ljubaznom maniru, kategorički naglašavao da je bektašizam nastao u Turskoj i da je, za njih, to jedino važno.

Isto tako, dodao je da poštuju različita mišljenja, uz osvrt da je ponosan na to koliko se bektašizam proširio van granica postojbine tog religijskog pravca. Dakle, može da se zaključi da u Turskoj nemaju ništa protiv da se bektašizam neguje van granica te zemlje, ali i da im nije milo što postoji ideja da se osnuje bektaška država izvan zemlje u kojoj je ta filozofija nastala.

Foto: Ustupljene Fotografije/Hacı Bektaş Veli Commemoration

Obišli smo mesto odakle se proširio bektašizam

Turska se itekako trudi da korene bektašizma održi živim, što se najbolje vidi kroz posetu muzeju Hadži Bektaša Velija, koji je smešten u nekadašnjem dergahu, odnosno duhovnom i obrazovnom centru Bektaškog reda. Kompleks je nastao u 13. veku, a tokom narednih vekova dograđivan je i obnavljan. Sastoji se od tri dvorišta, oko kojih su raspoređene različite prostorije i objekti, a upravo je ovaj kompleks bio jedno od najvažnijih središta razvoja i širenja bektašijske tradicije.

Posebno mesto u kompleksu zauzima Pir Evi, odnosno mauzolej Hadži Bektaša Velija, dok se u trećem dvorištu nalazi i turbe Balim Sultana, jednog od najvažnijih ljudi u istoriji Bektaškog reda. Posetioci mogu da vide i Čilehanu, prostor povezan sa duhovnim povlačenjem i asketskom praksom, kao i Aš Evi, Učler česmu, prostoriju za obrede i druge delove nekadašnjeg dergaha. U muzeju su izloženi predmeti svakodnevnog života derviša, rukopisi, primeri kaligrafije i drugi predmeti povezani sa bektašijskom kulturom.

Dergah je zatvoren 1925. godine, nakon turskog zakona kojim su zatvorene tekije i zavije. Nakon opsežnih restauratorskih radova, kompleks je 16. avgusta 1964. godine otvoren kao Etnografski muzej i od tada funkcioniše kao muzej. Zbog izuzetnog značaja za istoriju i kulturu bektašizma, kompleks je 2012. godine uvršten na tursku preliminarnu listu UNESCO svetske baštine. UNESCO ga opisuje kao jedno od najvažnijih očuvanih središta bektašizma, čiji su arhitektura i simboli povezani sa filozofijom Hadži Bektaša Velija.

Turska i Albanija neguju dobre odnose, ali...

Turska ima veoma bliske istorijske i političke veze sa Albanijom, ali Ankara se do sada nije javno izjasnila ni za ni protiv projekta stvaranja bektaške države u Tirani. Kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan u oktobru 2024. posetio Tiranu, razgovarao je sa Edijem Ramom o bilateralnim i regionalnim pitanjima, ali u zvaničnim izveštajima sa posete nije bilo pomena o bektaškoj državi.

Isto važi i za turskog ministra spoljnih poslova Hakana Fidana. Iako je Fidan govorio o alevijsko-bektašijskoj tradiciji i odnosu Turske prema različitim verskim zajednicama, nije javno podržao Ramov plan za stvaranje suverenog bektaškog entiteta u Tirani.

(Telegraf.rs)