Ubica važnog ruskog zapovednika nije elitna prostitutka?! Neverovatan preokret u slučaju lepe Margarite

Bilo je tek svanulo u Sevastopolju kada je snažna eksplozija odjeknula na mirnom trgu u stambenom delu ovog grada na Krimu.

Bomba, koja je bila skrivena u kanti za smeće i sadržala eksplozivnu snagu ekvivalentnu oko 500 grama TNT-a, detonirala je 13. avgusta dok je pored nje prolazio Robert Šagejev, zamenik komandanta brigade podmornica ruske Crnomorske flote. Bio je u mornaričkoj uniformi i poginuo je na licu mesta.

Preporučujemo

Ruski istražitelji su za svega nekoliko sati identifikovali osumnjičenu. Policija je uhapsila Margaritu Reut, 32-godišnju stanovnicu Sočija, ruskog letovališta udaljenog oko 500 kilometara od Sevastopolja preko Crnog mora.

Tokom pretresa, istražitelji su, kako su naveli, pronašli daljinski upravljač za koji veruju da je korišćen za aktiviranje bombe. U eksploziji je poginuo Šagejev, nekadašnji komandant jedine ukrajinske podmornice, koji je 2014. godine prešao na rusku stranu nakon pripajanja Krima Rusiji.

Prema tvrdnjama ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), Reut je priznala umešanost u napad. Navodno je ispričala da joj je kontakt povezan sa ukrajinskim obaveštajnim službama ponudio veliku novčanu nagradu u kriptovaluti, kao i dokumenta koja bi joj omogućila da nakon napada napusti Rusiju.

Foto: east2west news / WillWest News / Profimedia

FSB je saopštio i da Reut tokom ispitivanja nije pokazala kajanje.

Ove tvrdnje nije bilo moguće nezavisno proveriti. Ruske bezbednosne službe su i ranije objavljivale navodna priznanja pritvorenih osoba pre nego što bi njihovi slučajevi dospeli pred sud. Ipak, novinari su u više ranijih slučajeva utvrdili da su ljudi koje je Moskva optuživala za slične napade na vojne zvaničnike zaista bili povezani sa operacijama za koje su ih ruske vlasti teretile.

Motivi zbog kojih je Reut navodno pristala da učestvuje u tako smeloj operaciji za sada nisu poznati. Kao i u drugim slučajevima u kojima su osumnjičeni povezivani sa ukrajinskim obaveštajnim operacijama, suđenje bi moglo da bude zatvoreno za javnost, što bi joj ostavilo malo prostora da javno iznese svoju stranu priče.

Ipak, razgovori sa 12 njenih prijatelja i poznanika, kao i analiza višegodišnjih objava na društvenim mrežama, daju uvid u život žene koju su opisivali kao odlučnu i avanturistički nastrojenu. Njeni stavovi prema sopstvenoj zemlji, prema tim svedočenjima, vremenom su postajali sve kritičniji, a izraženija promena primećena je nekoliko meseci pre napada, piše The Guardian.

"Rita je verovala da zemlja ide u pogrešnom smeru. Ali i dalje sam šokiran što je otišla toliko daleko", rekao je njen dugogodišnji prijatelj, koristeći nadimak njenog imena.

Rusija je ubrzo optužila Reut da je napad izvršila po nalogu ukrajinskih obaveštajnih službi. Ukrajinske vlasti nisu komentarisale eksploziju niti njenu navodnu ulogu.

Od početka velike ruske invazije na Ukrajinu, tamošnje obaveštajne službe dovođene su u vezu sa nizom ubistava i pokušaja ubistava visokih ruskih vojnih zvaničnika koje Kijev smatra odgovornim za učešće u ratu. Ukrajinski zvaničnici su povremeno priznavali da stoje iza pojedinih operacija, ali su uglavnom izbegavali komentare.

Za napade su korišćeni različiti načini i angažovani različiti ljudi. Među njima su bili odlučni protivnici Kremlja spremni na sabotaže, ali i Rusi kojima su nuđene velike sume novca. U nekim slučajevima, ljudi koji nisu znali šta zapravo prenose korišćeni su kao kuriri.

Foto: Društvene Mreže

O osobama optuženim za izvođenje ovakvih napada i načinu na koji su se za njih pripremale uglavnom se zna veoma malo. Neki su uspeli da pobegnu, dok ruske vlasti neke nikada nisu javno identifikovale. Drugi su stradali tokom samih operacija.

Slučaj Reut je drugačiji jer su njeno hapšenje i identitet brzo objavljeni, što pruža retku mogućnost da se sagleda kako je jedna ruska državljanka navodno došla do toga da se okrene protiv svoje države.

Reut, koja je rođena kao Margarita Jakovljeva, odrasla je u Jaroslavlju, gradu severoistočno od Moskve. Nakon razvoda roditelja, najveći deo njenog odrastanja preuzela je baka, čije je prezime kasnije uzela. Ljudi koji su je poznavali iz tog perioda opisuju njeno detinjstvo kao uobičajeno. Pamte je kao toplu i druželjubivu, ali i kao osobu koja je odmalena volela rizik i avanture.

"Margarita je bila neustrašiva. Penjala se na drveće, skakala sa automobila i radila stvari kojih su se većina dečaka plašila", rekao je prijatelj koji ju je poznavao još iz detinjstva.

Kasnije se preselila u Novosibirsk, hiljadama kilometara istočno, gde je studirala menadžment. Bila je veoma aktivna u studentskom životu i redovno je odlazila u lokalni padobranski klub. Fotografije iz tog perioda prikazuju je kako skače iz sovjetskih aviona, često kao jedina žena u grupi muškaraca obučenih u maskirne uniforme.

Takmičila se i u amaterskom kartingu, gde je osvajala nagrade, a bavila se i vaterpolom. Postala je golman univerzitetske ekipe i brzo se izdvojila, iako je tek počela da trenira taj sport.

"Margarita je bila veoma talentovana i nikada se nije plašila lopte", rekao je njen tadašnji trener.

U tom periodu nije bilo mnogo znakova da ima negativan stav prema Kremlju. U Novosibirsku je bila aktivna u patriotskoj volonterskoj organizaciji koja je tragala za ostacima sovjetskih vojnika poginulih u Drugom svetskom ratu. Organizacija je bila deo šireg pokreta čiji je cilj bio pronalaženje i dostojno sahranjivanje ratnih žrtava.

Posle fakulteta preselila se na jug, u Soči, koji je kasnije postao njen stalni dom. Kratko se bavila vođenjem turističke agencije, a početkom 2020-ih zaposlila se u kompaniji Vitauct, koja se bavi alternativnom medicinom i produženjem životnog veka.

"Bila je najobičnija osoba. Ništa nije ukazivalo na to da bi mogla da uradi ovako nešto. Mora da je pala pod nečiji uticaj", rekao je osnivač kompanije Genadij Garbuzov, koji nije uspevao da poveže osobu koju je poznavao sa optužbama koje su joj sada stavljene na teret.

Njene aktivnosti na internetu takođe su delovale potpuno uobičajeno. Često je pisala o zdravlju i pravima životinja, a na Telegramu je učestvovala u razgovorima o alternativnoj medicini.

Mnogo je putovala i van Rusije. Prema podacima iz baza putovanja, kao i fotografijama koje je sama objavljivala, često je posećivala Tursku, Tajland i Šri Lanku. Na društvenim mrežama delila je fotografije sa odmora, uključujući i one na kojima je u bikiniju.

"Margarita je jednostavno delovala kao da živi svoj život i da ima mnogo planova za budućnost. Odlično je izgledala i bila je popularna", rekao je još jedan njen kolega iz Vitaucta.

U oktobru 2025. godine otišla je u Minsk na venčanje sestre. Na fotografijama sa proslave vidi se nasmejana među članovima porodice, kao i u trenutku kada hvata bidermajer. Jednom prijatelju je opisivala život u Sočiju kao gotovo idiličan, navodeći da obilazi planine, vodopade i kanjone.

"Ovde možeš beskonačno da istražuješ, sve je bujno i zeleno", napisala mu je.

Ipak, iza takve slike njenog života postepeno se pojavljivala drugačija strana. Prijatelji tvrde da je sve više govorila o ekološkim problemima u Sočiju i da se uključivala u lokalne volonterske aktivnosti.

Nakon velikog izlivanja nafte u Crnom moru u decembru 2024. godine, kada su dva ruska tankera doživela havariju tokom oluje, Reut je otišla u Anapu. Tamo se pridružila volonterima koji su sa zagađenih plaža uklanjali mazut.

Nije moguće precizno odrediti trenutak kada je njeno nezadovoljstvo životnom sredinom i društvom počelo da dobija političku dimenziju. Ljudi koji su je poznavali kažu da se postepeno udaljavala od Rusije, posebno nakon početka potpune invazije na Ukrajinu.

"Rat je bio šok. Jednom sam joj rekao da ćuti, jer ćemo inače obe upasti u nevolju", rekao je jedan njen prijatelj, navodeći da je Reut vremenom postajala sve otvorenija u kritikama rata.

Do jula 2025. godine njeni antiratni stavovi postali su vidljivi i u javnosti. Tokom putovanja vozom od Samare do Adlera kažnjena je na osnovu ruskog zakona protiv "diskreditovanja" oružanih snaga. Navodno je povikala "Tako vam i treba, Rusi!" nakon što je saznala za ukrajinski napad dronom na železničku stanicu u Rostovskoj oblasti.

U februaru naredne godine objavila je rezultate genetskog testa prema kojima je 98 odsto Ruskinja. Uz objavu je dodala hešteg kojim je poručila da se "stidi što je Ruskinja".

Uprkos tome, prijatelji i poznanici kažu da je nastavila da vodi relativno uobičajen život. Povremeno je radila, pojavljivala se u video-snimcima svojih prijatelja i nastavila da putuje. Još u martu je na fotografijama sa Kube viđena kako pije kokos.

Foto: Ruski Sud

Nekoliko ljudi koji su je poznavali navodi da je tek krajem proleća njeno ponašanje počelo da se menja.

"Postala je povučenija", rekao je jedan prijatelj.

Otprilike u isto vreme, njeni prijatelji počeli su da organizuju zajedničko putovanje za jesen. Reut je neočekivano odbila da ide, bez konkretnog objašnjenja. To je iznenadilo ljude koji su je poznavali kao osobu koja je gotovo uvek bila spremna za novu avanturu.

Jedan od prijatelja primetio je i da je iznenada nabavila drugi telefon.

"Kupila je taj drugi telefon na proleće. Objasnila je da joj je potreban zbog posla, ali mi to tada nije imalo mnogo smisla. Margarita je nešto skrivala. Pomislio sam da možda ima novog dečka", dodao je.

Tokom leta Reut je sve češće boravila na Krimu, gde će kasnije biti uhapšena. Jedan njen poznanik rekao je da je putovanja pravdala potragom za lokacijama za snimanje video-spotova, pošto je u tom periodu počela češće da se pojavljuje u muzičkim spotovima.

Njene stvarne aktivnosti na Krimu, kao i pitanje kada je eventualno stupila u kontakt sa ukrajinskim obaveštajnim službama, ostaju nepoznati.

Ako su tvrdnje ruskih vlasti da ju je Ukrajina regrutovala tačne, Reut bi bila još jedna u nizu ruskih državljana za koje se tvrdi da su angažovani za sabotaže i atentate duboko iza linija fronta.

Korišćenje takvih ljudi ima nekoliko prednosti. Oni se mogu slobodnije kretati po Rusiji i manje su sumnjivi od ukrajinskih operativaca, a mogu doći i do meta koje se nalaze daleko od fronta, bez ugrožavanja obučenih agenata. Žene su se pojavile u nekoliko najpoznatijih takvih operacija, verovatno i zato što privlače manje pažnje.

Ljudima koji su bili bliski Reut teško je da objasne kako je žena koju poznaju dospela do situacije u kojoj je optužena za atentat. Ipak, jedan prijatelj koji je poznaje već dve decenije priseća se njene snažne volje i odlučnosti da sprovede u delo ono što zamisli.

"Ako bi nešto zacrtala, to bi i uradila. Čak i ako je bilo nešto poput ovoga", rekao je prijatelj.

(Telegraf.rs)