Dunav presušuje, a Evropa i dalje nema plan: Kako to dugoročno može svima da se obije o glavu

Detoniranje rečnog korita i potapanje barži - to su samo neki od sve očajnijih napora Evrope da održi plovnim jedan od najvažnijih evropskih plovnih puteva.

Nivo Dunava ovog meseca dramatično je opao, zbog čega su vlade zemalja EU morale hitno da reaguju. Rumunske vlasti koristile su eksploziv kako bi preusmerile više vode ka nuklearnoj elektrani Černavoda. Mađarska vlada potopila je plovila u pokušaju da omogući da voda nastavi da protiče pored njihove nuklearne elektrane Pakš. Oko 180 turista u Bugarskoj moralo je da bude evakuisano sa nasukanog broda u blizini luke Vidin, a sada Bugari grade nasipe da osiguraju svojih nuklearki.

Preporučujemo

Mnogo toga je u igri. Dunav, drugi najduži plovni put u Evropi, predstavlja vitalnu arteriju za transport robe, snabdevanje vodom za piće, poljoprivredu i industriju. Pomaže u hlađenju velikih nuklearnih elektrana i snabdeva hidroelektrane vodom. Sliv reke prostire se kroz 19 zemalja i podržava desetine miliona ljudi. Ali ponavljajuće suše, izazvane klimatskim promenama, prete da promene sve to.

"Predviđa se da će se ovo dešavati sve češće i moramo sistematičnije da sagledavamo dostupnost vode, potrebe za vodom i, naravno, zadržavanje vode i otpornost", rekla je Birgit Vogel, izvršna sekretarka Međunarodne komisije za zaštitu Dunava, koja koordinira saradnju među zemljama širom sliva.

Kako suše postaju sve češća pretnja, Evropa i dalje nema jedinstvenu, obavezujuću politiku za suočavanje sa nestašicom vode na Dunavu i šire. Odgovornost je i dalje podeljena između nacionalnih vlada i institucija nadležnih za rečne slivove, koje reguliše splet zakona EU za koje ekološke organizacije tvrde da se loše sprovode. Mnoge nove mere bloka za povećanje otpornosti i dalje su dobrovoljne.

U takvoj situaciji, nacionalne vlasti pribegavaju jednostranim merama za koje neki tvrde da bi mogle da izazovu haos njihovim susedima i obližnjim ekosistemima.

Dimiter Koumanov, šef sektora za zaštitu životne sredine bugarske nevladine organizacije za reke "Balkanka", tvrdi da zemlje preduzimaju hitne mere ne uzimajući u obzir šire posledice. Posebno je zabrinut zbog potencijalnog uticaja takvih mera na snabdevanje Bugarske vodom za piće.

Zemlje uz Dunav "rade sve što žele, a mi u Bugarskoj plaćamo cenu", rekao je.

Veliki ulozi, nizak nivo reka

"Ovo leto je još jedan podsetnik da je Evropa veoma loše pripremljena za klimatske promene", rekla je Sara Johanson, stručnjak za vodnu politiku u Evropskom birou za životnu sredinu.

"Isušivanje zemljišta, degradirana močvarna područja i uništeni ekosistemi pretvaraju predela u kutije šibica spremne da se zapale, dok su iscrpljene reke pokazale ranjivost našeg energetskog sistema", navodi.

Mađarska nuklearna elektrana Pakš, koja zavisi od reke za hlađenje, proizvodi oko 40 odsto električne energije u zemlji, dok rumunska elektrana Černavoda obezbeđuje petinu električne energije. Kada nivo reke postane prenizak, vlade se ne suočavaju samo sa krizom vode - rizikuju i gubitak velikog izvora električne energije.

Mađarska je ovog meseca počela izgradnju praga u rečnom koritu - strukture nalik brani - kako bi podigla nivo vode oko Pakša.

To je "potencijalno korisna kratkoročna intervencija za podizanje nivoa vode uzvodno", rekao je Tamaš Gruber, šef programa Žive reke WWF Mađarske. "Međutim, dostupne informacije nisu dovoljne za procenu njegovih punih ekoloških posledica ili njegove efikasnosti u budućim uslovima ekstremno niskog protoka."

"Takva struktura mogla bi da pogorša uslove niskog vodostaja nizvodno i utiče na prenos sedimenta, ribe i druge vodene organizme", dodao je.

Brza rešenja za suočavanje sa sušom uglavnom su ostala nacionalna i fragmentisana u sedam država članica EU kroz koje Dunav protiče, kao i u Srbiji, Moldaviji i Ukrajini.

Postoje organizacije koje koordiniraju upravljanje rekom, poput komisije ICPDR na čijem je čelu Vogel. Zemlje članice ICPDR-a takođe imaju nacionalne agencije odgovorne za plovidbu, upravljanje vodama i zaštitu životne sredine.

Te agencije sarađuju na praćenju stanja i plovidbi - ali na kraju deluju u okviru sopstvenih nacionalnih nadležnosti.

EU stupa na scenu

Okvirna direktiva EU o vodama zahteva od država članica da štite i obnavljaju reke, jezera i podzemne vode u bloku i da koordiniraju upravljanje vodama na nivou rečnih slivova, a ne isključivo duž nacionalnih granica. Ali stručnjaci i organizacije iz sektora voda kažu da EU nije uspela da uspostavi koordinisani odgovor politike kako bi poboljšala spremnost za suše, koje će, prema očekivanjima, postajati sve češće i intenzivnije tokom sušnih leta.

"Evropska unija obezbeđuje okvir. Nacionalne vlade mogu da imaju plan... ali većina upravljanja odvija se na nivou rečnih slivova ili na lokalnom nivou", rekao je Loik Šarpantije, šef zagovaranja u organizaciji Water Europe.

"Zato imate utisak, da tako kažemo, nekoordinisanog delovanja. Ima prostora za poboljšanje", ističe.

Grupa naučnika je prošle godine pozvala na donošenje Direktive EU o sušama kako bi se "uskladile i sprovodile politike upravljanja rizicima širom kontinenta". To je bio odgovor na sušu 2022. godine.

Taj događaj je "pogodio veći deo kontinenta [ali] naši nalazi pokazuju značajne regionalne razlike u kapacitetima za upravljanje", naveli su. "U mnogim zemljama - posebno onima čije ekonomije zavise od poljoprivrede - odgovori na sušu ostaju kratkoročni i reaktivni, što često dovodi do potencijalno neprilagođenih praksi."

Brisel je prošle godine predstavio i Strategiju otpornosti na vodu, koja sadrži oko 50 mera za poboljšanje bezbednosti vodosnabdevanja u bloku. Strategija je uključivala obećanje Evropske komisije da će državama članicama pružiti tehničke smernice o tome kako da izrade planove za upravljanje sušama - ali oni nisu obavezni.

Ključni zakon EU o zaštiti prirode takođe obavezuje blok da do 2030. godine ostvari 25.000 kilometara reka sa slobodnim tokom u Evropi, odnosno reka bez veštačkih prepreka poput hidroelektričnih brana - ali će opet "na državama članicama biti da odluče koliko žele da doprinesu [tom cilju]", rekla je Mari Fajfer, stručnjakinja WWF Austrije za zaštitu reka.

A u okviru svoje kontinuirane misije smanjenja birokratije i podsticanja industrije EU, Brisel planira reviziju Okvirne direktive o vodama, sa fokusom na ublažavanje pravila o zaštiti voda za potrebe rudarstva. Ekološke nevladine organizacije upozoravaju da se direktiva već sada ne sprovodi ujednačeno.

Upitana o suši na Dunavu, komesarka za životnu sredinu Jesika Rosvol rekla je za POLITICO da je "od ključne važnosti da u celini poboljšamo našu spremnost", dodajući da EU takođe mora da "proceni da li naše sadašnje zakonodavstvo EU o vodama i dalje odgovara svrsi sa stanovišta otpornosti, spremnosti, ponovne upotrebe vode i upravljanja sušama" - što ukazuje na predstojeću reviziju.

Gergelj Patko, analitičar Mađarskog udruženja vodovodnih preduzeća, tvrdi da postoji "dobra saradnja između institucija nadležnih za rečne slivove u različitim zemljama i da Okvirna direktiva o vodama podržava ovu koordinaciju". Ipak, upozorio je da bi revizija direktive mogla dodatno opteretiti snabdevanje vodom za piće tokom kriza izazvanih sušom.

Koumanov, bugarski stručnjak iz neprofitnog sektora, rekao je da je najbolje rešenje "slediti pravni okvir EU do kraja i učiniti ga strožim, sa ciljem bolje zaštite prirodnih vodnih resursa, ali takođe znam da je to za sada utopija.

"Jednog dana će drvene glave u EU naučiti lekciju i nadam se da tada neće biti prekasno."

(Telegraf.rs)