Svet se približava katastrofalnim klimatskim događajima: "VEĆI ŠOKOVI TEK DOLAZE!"

Naučnici već dugo upozoravaju da će svet biti suočen sa sve intenzivnijim ekstremnim vremenskim događajima, poput toplotnih talasa, oluja, poplava i suša. Ali ono što je nekada delovalo kao nešto iz domena fikcije sada se razmatra kao mogućnost, pa čak i neizbežnost.

Upozoravanje na "ekstrem nad ekstremima" ili "Drugi veliki udar", što je igra reči na izraz "Veliki", koji se u Kaliforniji koristi za veliki budući zemljotres, može biti nezahvalno. Na kraju krajeva, niko ne može sa sigurnošću da kaže kada bi vremenska katastrofa mogla da se dogodi. Ali poslednjih nekoliko godina stvaraju se planetarni uslovi potrebni za ogromne poremećaje. A zabrinutost raste.

"Rizik je u tome što će ljudi jednostavno pomisliti da preterujete", rekao je Danijel Svajn, klimatski naučnik sa Kalifornijskog instituta za vodne resurse. "To je problem ‘dečaka koji je vikao: Vuk!’. Ponekad su vukovi stvarni. Ako je vuk pred vratima, zar ne biste želeli da znate?"

Rizici su poznati i povećavaju se već više od 150 godina

Tokom 1850-ih, dok je živela u Seneka Folsu u državi Njujork, amaterska naučnica Junis Njuton Fut sprovela je niz eksperimenata u kojima je različite supstance, uključujući ugljen-dioksid i vlažan vazduh, stavljala u staklene cilindre i ostavljala ih na suncu. Ono što je otkrila bilo je izvanredno: cilindri sa ugljen-dioksidom, gasom sa efektom staklene bašte koji se oslobađa sagorevanjem uglja, gasa ili nafte, zagrevali su se brže i duže zadržavali toplotu nakon zalaska sunca.

Premotajmo unapred. Danas se Zemlja zagreva zbog ogromnih količina gasova sa efektom staklene bašte koji se ispuštaju u atmosferu, što dovodi do postepenog rasta prosečne globalne temperature. Taj porast, od 1,44 stepena Celzijusa u 2025. u odnosu na početak 19. veka, dovodi do češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih događaja.

Zemlja koja je emitovala najviše gasova sa efektom staklene bašte i time najviše doprinela klimatskim promenama jesu Sjedinjene Američke Države. Ali nemojte očekivati da će to biti priznato, a kamoli da će uslediti veliki napori vlade da se protiv toga bori, dok zemlja obeležava 250. godišnjicu. Predsednik SAD Donald Tramp klimatske promene je nazvao "najvećom prevarom ikada", klimatsku politiku opisao kao "novu zelenu prevaru", a prognoze UN o klimi pripisao "glupim ljudima".U svakom trenutku širom sveta odvija se veliki broj ekstremnih vremenskih događaja. Zapravo, neki su već bili toliko veliki da se može tvrditi da smo ušli u doba ekstrema.Setimo se australijskog "Crnog leta" požara 2019. i 2020. godine, kada je izgorelo 19 miliona hektara. Ili Pakistana 2022. godine, kada je u poplavama trećina zemlje bila pod vodom. Ili uragana Milton i Helena 2024. godine, koji su opustošili delove juga Sjedinjenih Država. Da ne govorimo o periodičnim manjim katastrofama, poput prošlogodišnjih poplava u Teksasu koje su progutale kampove za mlade, požara u Los Anđelesu koji su progutali čitave kvartove i tajfuna Kalmegi, koji je pogodio Vijetnam i Filipine.

Sara Perkins-Kirkpatrik, klimatska naučnica sa Australijskog nacionalnog univerziteta, kaže da je doživela "trenutak prosvetljenja" kada je shvatila da stalni ekstremni vremenski događaji neće prestati čak ni ako bi svet odmah dostigao neto nultu emisiju, odnosno trenutak kada se iz atmosfere uklanja onoliko gasova sa efektom staklene bašte koliko se u nju emituje. Mnoge države i velike kompanije imaju ciljeve dostizanja neto nulte emisije do 2050. godine ili kasnije.

Pošto ugljen-dioksid može da ostane u atmosferi stotinama godina, a već se nagomilala ogromna količina, biće potrebni vekovi da se šteta preokrene. A mi i dalje dodajemo nove količine.

"To je kao priča o žabi u vodi koja se zagreva", rekla je Perkins-Kirkpatrik. "Ako se naviknemo da stalno budemo na oprezu, hoćemo li uopšte primetiti šta se događa?"

Jasno je da nijedna zemlja nije zaista spremna za veliku klimatsku katastrofu, a rizici se menjaju.

U uvodnoj sceni romana američkog pisca Kima Stenlija Robinsona "Ministarstvo za budućnost", toplotni talas u kombinaciji sa padom električne mreže u Indiji usmrti 20 miliona ljudi. Razmere razaranja navode države širom sveta da se ujedine u borbi protiv klimatskih promena.

Robinson, čija je knjiga objavljena 2020. godine, kaže da bi, kada bi je danas pisao, uključio poglavlje o šumskim požarima, koji su postali veći i razorniji. I dok bi potencijalna katastrofa izazvana toplotom koju opisuje u Indiji danas verovatno bila manje verovatna, zahvaljujući manjoj zavisnosti od električne mreže i korišćenju solarne energije, Robinson smatra da su se rizici od katastrofe povećali.

Knjiga, kaže on, "i dalje ima svrhu".

Ljudi prirodno izbegavaju razmišljanje o najgorim scenarijima

Osnovna je psihološka potreba da izbegavamo razgovor o neprijatnim stvarima. Klimatske promene, depresivne i preplavljujuće, spadaju u tu kategoriju.

Umesto da preduzmu mere tako što će drastično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte ili prilagoditi infrastrukturu životu u svetu izmenjenom ekstremnim vremenskim prilikama, vlade i pojedinci uglavnom biraju da problem ignorišu. Deo izazova predstavlja oprez koji naučnici moraju da imaju kada govore o ekstremnim događajima.

Na primer, nemoguće je reći da će se katastrofa dogoditi određene godine ili čak određene decenije. Ali modeli se svake godine poboljšavaju, a period između ekstremnih događaja se skraćuje.

Sonja Seneviratne je švajcarska klimatološkinja koja je potpredsedavajuća radne grupe Međuvladinog panela UN za klimatske promene, vodećeg tela svetskih klimatskih naučnika. Seneviratne rizik poredi sa pušenjem i rakom pluća. Pušači neće nužno dobiti rak pluća, ali su njihove šanse veće i lekari bi to trebalo da kažu. Na isti način, rizik od masovnih ekstremnih događaja raste sa svakom desetinom stepena.

"Ako bi se takav događaj dogodio, već mogu da zamislim kritike ljudi koji bi rekli: ‘Klimatski naučnici nam nisu rekli’", rekla je Seneviratne. "Ali jesmo."

Iako zemljotresi nisu povezani sa klimatskim promenama, način na koji su se mnogi gradovi u Kaliforniji, podložni zemljotresima, pripremali za potencijalni "Veliki" može poslužiti kao primer onoga što je moguće. Ključnu ulogu u tom naporu imala je Lusi Džons, seizmološkinja i autorka knjige "Veliki: Kako su prirodne katastrofe oblikovale nas i šta možemo da uradimo povodom njih".

Džons je 2014. godine, tada kao članica Američkog geološkog zavoda, sarađivala sa administracijom gradonačelnika Los Anđelesa Erika Garsetija na razvoju inicijative koja je dovela do široko rasprostranjenog ojačavanja objekata i priprema za zemljotrese u Los Anđelesu, a potom i u drugim kalifornijskim gradovima. Dve godine kasnije osnovala je neprofitnu organizaciju koja savetuje o pripremama za zemljotrese i druge katastrofe.

Džons kaže da će ljudi promeniti ponašanje ako veruju da su rizici stvarni i da su rešenja moguća. Bez tog uverenja, odgovor će verovatno biti ignorisanje problema.

"Negiranje klimatskih promena jedan je od načina suočavanja", rekla je Džons. Ljudi, prema njenim rečima, racionalizuju situaciju razmišljajući: "Neću verovati da je to istina, pa ću se osećati sigurnije."

U filmovima je konačno rešenje često ekstremno, i nije od pomoći

Tokom poslednjih četvrt veka mnogi filmovi bavili su se ekstremnim vremenskim događajima, koji svakom zapletu pružaju akciju i opasnost. Filmski prikazi obično imaju jedan od dva kraja: sve će biti u redu ili smo osuđeni na propast.

Pogledajmo dva popularna filma o klimatskim promenama koja su snimljena u razmaku od 15 godina. U filmu "Dan posle sutra" iz 2004. godine, Džek Hol, kojeg igra Denis Kvejd, klimatski je naučnik koji na konferenciji UN o klimatskim promenama u Delhiju poziva na veliko smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, upozoravajući da će, ako se to ne učini, uslediti veliki ekstremni vremenski događaji.

"Klima je osetljiva", kaže Hol.

"Ekonomija je osetljiva", odgovara potpredsednik SAD.

Ubrzo nakon toga događa se katastrofa na koju je Hol upozorio. Otapanje polarnog leda zaustavlja Severnoatlantsku struju, koja prenosi tople okeanske struje ka severoistoku preko Atlantika. Usled toga dolaze ogromni cikloni, džinovski komadi grada, velike poplave i tornada, a zatim nastupa veliko zahlađenje, toliko snažno da svako ko ostane napolju umire.

Na kraju se potpredsednik, koji je u međuvremenu postao predsednik, izvinjava naciji zbog iskorišćavanja prirode.

"Pogrešili smo", kaže on.

U satiri "Ne gledajte gore" iz 2021. godine, dvojica astronoma koje igraju Leonardo Dikaprio i Dženifer Lorens otkrivaju ogromnu kometu koja se kreće ka Zemlji. Pokušavaju da pokrenu akciju kako bi sprečili uništenje planete. Predsednica SAD, koju igra Meril Strip, nije zainteresovana.

"U ovom trenutku mislim da treba da mirujemo i procenimo situaciju", kaže Strip nakon što sazna da kometa ide pravo ka Zemlji.

"Koliko je velika? Može li da uništi kuću moje bivše žene?", šali se televizijski voditelj.

Na kraju gotovo svi umiru, što je scenario koji čak ni najcrnje prognoze uticaja klimatskih promena ne predviđaju.

Nauka kaže da katastrofa nije pitanje da li će se dogoditi, već kada

Koliko god ekstremni vremenski događaji već postali snažni, verovatno dolazi nešto mnogo gore. To je osnovna fizika.

Više od polovine svih gasova sa efektom staklene bašte koje su ljudi proizveli tokom čitave istorije ispušteno je u atmosferu tokom poslednjih 50 godina. Ti gasovi stvaraju toplotu, što remeti vremenske obrasce i ekosisteme.

Kada će se dogoditi veliki klimatski događaj, ili verovatnije nekoliko takvih događaja u različitim delovima sveta, ne može se sa sigurnošću znati. Katastrofalni događaj u nekom području može se dogoditi za 50 godina, za 10 godina ili ranije.

Ljudi koji negiraju da klimatske promene postoje ukazaće na to da naučnici greše u prognozama, i tačno je da nisu svi klimatski modeli bili precizni. Ali tokom proteklih decenija klimatski naučnici su, ako išta, bili previše konzervativni. Uticaji klimatskih promena događaju se mnogo brže nego što je predviđano.

Jedan od brojnih primera dogodio se u januaru 2022. godine, kada je britanska procena klimatskog rizika navela da postoji verovatnoća od svega 0,02 odsto da će temperatura dostići 40 stepeni Celzijusa ili više pre 2040. godine. Tog leta temperatura je u delovima Ujedinjenog Kraljevstva premašila 40 stepeni.

Takođe smo došli do trenutka kada se "tačke preokreta", odnosno trenuci kada propadanje određenog planetarnog sistema pređe prag nakon kojeg on više ne može da se oporavi, više ne smatraju samo teorijskim ili budućim scenarijima.

Najčešće se navode koralni grebeni. Prema američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu, između 2023. i 2025. godine čak 84 odsto svetskih korala pretrpelo je izbacivanje mikroskopskih algi kao odgovor na toplotni stres, što često dovodi do njihovog uginuća. Čak i ako bi temperature naglo pale, oporavak većine korala je neizvestan.

Amazonska prašuma, koja skladišti ogromne količine ugljen-dioksida i pomaže u regulisanju klime, takođe je izložena riziku od dostizanja tačke preokreta. Dugotrajne suše, veliki šumski požari i krčenje šuma radi stvaranja pašnjaka za stoku degradirali su velike delove šume tokom poslednjih decenija. Današnja rasprava više nije o tome da li će Amazonija početi da oslobađa više ugljen-dioksida nego što ga zadržava, već kada će se to dogoditi.

Očekuje se da će ovogodišnji El Ninjo, prirodni i periodični ciklus zagrevanja, biti najsnažniji ikada zabeležen, što bi moglo dodatno da podigne temperature, obori rekorde i usput ostavi za sobom štetu.

Sve u svemu, Zemlja se nalazi na opasnom putu.

"Moramo da govorimo o nekim od najgorih stvari koje mogu da se dogode", rekao je Tim Lenton, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Ekseteru. "Prirodno je očekivati da veći šokovi tek dolaze."

(Telegraf.rs)