Tramp kreće i na legalne imigrante: Spremaju se nova ograničenja i ukidanja viza

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa usmerila je veliki deo svoje kampanje za suzbijanje imigracije na ljude koji su ilegalno ušli u Sjedinjene Američke Države izMeksika i drugih zemalja, ali sada intenzivira još jednu borbu - ovog puta protiv ljudi koji u SAD dolaze legalno.

Stejt department je obustavio sve zahteve za imigrantske vize dok konzularne službenike širom sveta upoznaje sa novom politikom čiji je cilj da spreči ulazak ljudi za koje se procenjuje da bi mogli predstavljati teret za državne fondove.

Preporučujemo

Administracija američkog pre se takođe priprema da ukine poslovne i turističke vize za čak 200.000 stranaca koji su podneli zahtev za azil, što je Associated press (AP) prvi objavio ove nedelje.

To bi bilo najveće pojedinačno masovno ukidanje viza u istoriji SAD i verovatno bi se suočilo sa pravnim izazovima.

"Ono što ih povezuje jeste opšta filozofija da je imigracija loša za Sjedinjene Države i da Trampova administracija traži sve moguće načine da pooštri imigracioni sistem kako bi u zemlju ušlo manje ljudi", rekla je Džulija Gelat, pomoćnica direktora programa za imigracionu politiku Instituta za migracionu politiku.

Obustava izdavanja imigrantskih viza trebalo bi da bude privremena

Obustava je u potpunosti povezana sa novim pravilima o uslovu poznatom kao "public charge", odnosno proceni da li bi osoba mogla postati finansijski teret države. Brojni konzularni službenici u američkim ambasadama širom sveta imali su pitanja u vezi sa tim pravilima, rekao je zvaničnik Stejt departmenta, koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer nije ovlašćen da javno komentariše situaciju.

Obustava je počela početkom avgusta i ne očekuje se da će trajati duže od početka ili sredine septembra, rekao je zvaničnik. Većina ljudi pogođenih ovom merom imala je zakazane razgovore za avgust, ali nijedan od njih nije otkazan. Razgovori će biti pomereni za septembar, oktobar i novembar.

Obustava bi mogla da pogodi svakoga ko podnosi zahtev za imigrantsku vizu izvan SAD, navode stručnjaci, a pre svega ljude koji žele da se dosele na osnovu porodičnih veza – uključujući roditelje, supružnike, decu ili braću i sestre američkih državljana.

Gelat je, međutim, upozorila da ponovno zakazivanje razgovora za vizu neće biti jednostavno.

"Do termina je teško doći, tako da je za ljude veliko opterećenje kada moraju ponovo da ih zakazuju", rekla je ona.

Druge vrste imigrantskih viza, poput onih za radnike koje sponzorišu poslodavci, nisu obuhvaćene ovom merom, jer ti ljudi mogu da dokažu da imaju prihode i da zbog toga ne bi predstavljali "javni teret".

Od januara do sredine avgusta na snazi je bila politika kojom je bilo obustavljeno izdavanje imigrantskih viza državljanima 75 zemalja, ali ju je sud ukinuo. Taj slučaj bi mogao predstavljati presedan.

U okviru pooštravanja pravila o „javnom teretu“, američka Služba za državljanstvo i imigraciju, koja je deo Ministarstva unutrašnje bezbednosti, ponovo je aktivirala pravilo prema kojem imigrantima može biti odbijena zelena karta ukoliko koriste određene državne beneficije, poput bonova za hranu, Medicaida ili stambenih subvencija.

Foto:Shutterstock

Ukidanje turističkih i poslovnih viza trebalo bi da "pošalje poruku"

Ukoliko odluka ne bude osporena ili izmenjena, očekuje se da će Stejt department narednih nedelja objaviti ukidanje takozvanih B1 i B2 viza, izdatih između 2016. i 2026. godine, čiji su nosioci zatražili azil ili ga trenutno traže.

To proizlazi iz dokumenata Stejt departmenta do kojih je došao AP, kao i iz navoda dvojice američkih zvaničnika. Ova mera biće sprovedena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnje bezbednosti.

Stejt department nije saopštio koliko bi tačno viza moglo biti ukinuto, ali stručnjaci i imigracioni advokati ističu da ova mera neće imati posledice po ljude koji se već nalaze u SAD i koji su podneli zahtev za azil.

"Cilj je da se pošalje poruka da je ova administracija usmerena na sprovođenje zakona i da ljudi koji žele da žive u Sjedinjenim Državama ne treba da pomisle da mogu da dođu sa turističkom vizom, a zatim zatraže azil", rekla je Gelat.

Za ljude kojima bi turistička viza sada bila ukinuta, to uglavnom neće imati praktične posledice jer su već podneli zahtev za azil i čekaju odluku o svom slučaju. Njihov privremeni status na osnovu vize više nije presudan.

Postupci za azil mogu trajati godinama. Turističke i poslovne vize, s druge strane, uglavnom omogućavaju boravak od oko šest meseci. Ukoliko nosilac takve vize zatraži azil, mogućnost njegovog ostanka u SAD zavisi od otvorenog azilantskog postupka, a ne od same vize.

Godinama su ljudi koji podnose zahteve za turističke ili poslovne vize morali da dokažu američkim vlastima da nameravaju da se vrate u svoju zemlju kada im istekne dozvoljeni boravak. Bilo kakav znak da žele da ostanu trajno može biti razlog za odbijanje vize.

Planovi za ukidanje viza u skladu su sa dugogodišnjim Trampovim stavom da je sistem azila u velikoj meri zloupotrebljen.

"Ljudi u SAD i širom sveta su siti lažnih zahteva za azil. Azil ne bi trebalo da bude rupa u zakonu za zaobilaženje imigracionih pravila", rekao je zamenik državnog sekretara Kristofer Lendau.

U aprilu je administracija saopštila da će konzularna predstavništva odbijati vize podnosiocima zahteva koji navedu da se plaše da se vrate u svoju zemlju.

(Telegraf.rs)