Kina je zabranila objavljivanje ovog snimka, a već je obišao svet!

Snimak na kojem se vidi kako vodena bujica probija kroz luku Đirong, jedan od glavnih graničnih prelaza između Nepala i Tibeta, obišli su svet. Bujica je nosila sve pred sobom dok su stotine ljudi bežale kako bi spasle život. Prizori koje su zabeležile nadzorne kamere brzo su se proširili društvenim mrežama i televizijskim ekranima, ali ne i u Kini, piše BBC.

Centralni državni dnevni list u Kini do sada je objavio samo jednu fotografiju događaja. Video-snimke je teško pronaći i na strogo cenzurisanom kineskom internetu, a jednako je teško naići na objave koje opisuju bujične poplave.

Preporučujemo

Poplave su odnele stotine života, a za stotinama ljudi se još traga. Peking je pokrenuo opsežnu spasilačku operaciju sa stotinama pripadnika službi za vanredne situacije, a akcija je još u toku. Predsednik Si Đinping održao je hitan sastanak sa zvaničnicima radi koordinacije napora na terenu.

Ipak, poređenje sadržaja dostupnog na kineskom internetu sa onim što ostatak sveta vidi poslednjih dana jasno pokazuje razmere kineske cenzure.

Politički osetljivo područje

Tibet, koji je Peking pripojio pedesetih godina prošlog veka, dugo se opirao vlasti Komunističke partije. Kina je godinama, ponekad i nasilno, gušila proteste i suočavala se sa optužbama za teška kršenja ljudskih prava u tom budističkom regionu.

Prognanog duhovnog vođu Dalaj Lamu Peking smatra separatistom. Zbog takve istorije, svako pominjanje Tibeta odmah privlači pažnju cenzora, a osetljivost kineskih vlasti u ovakvim trenucima posebno je izražena.

Strogo kontrolisan narativ

Iako svakodnevno pristižu novi podaci o nestalima i poginulima, a Peking objavljuje vesti o spasilačkim akcijama, ne postoje svedočenja preživelih sa Tibeta. Gotovo da nema ni snimaka korisnika koji prikazuju trenutke katastrofe ili njene posledice.

U subotu su kineski državni mediji objavili nove snimke na kojima spasilački timovi prolaze kroz pustoš od blata i kamenja i dozivaju moguće preživele. Nema informacija o tome šta se dogodilo nakon toga niti koga su uspeli da spasu. Ne čuju se ni glasovi zabrinutih porodica nestalih, a stupiti u kontakt sa ljudima na tom području gotovo je nemoguće.

Laura Biker, dopisnica BBC-ja iz Kine, kaže da joj je, kao novinarki koja je izveštavala iz Severne Koreje, često bilo lakše da dođe do sagovornika u Pjongjangu nego u glavnom gradu Tibeta, Lasi.

U četvrtak uveče, dok su svetski mediji kao glavnu vest prenosili razaranje u himalajskoj dolini, kineska državna televizija započela je centralni dnevnik vešću o objavljivanju nove knjige Si Đinpinga. Strani novinari ne smeju da putuju na Tibet bez dozvole vlade i imaju samo nekoliko sati da prikupe informacije pre nego što snimci budu izbrisani, a glasovi utišani.

Umesto toga, moraju da se oslone na državne medije, koji su se do sada fokusirali na dramatične akcije spasavanja. To ne znači da Peking nije zabrinut. Kineski premijer Li Ćijang brzo je poslat u region, što je redak dolazak drugog najvažnijeg čoveka u državi neposredno nakon katastrofe.

Razlog za suzdržanu reakciju jeste očuvanje stabilnosti, do koje je Siju najviše stalo. Komunistička partija strahuje da bi katastrofa mogla da podstakne nezadovoljstvo, bilo zbog reakcije vlasti ili zbog propusta koji su doveli do tragedije.

Strah od ujedinjenja Tibetanaca

Vlasti strahuju i da bi tragedija mogla da ujedini ljude, posebno u zajednici u kojoj vera ima ključnu ulogu. Iako u regionu dugo nije bilo protesta, tibetanske grupe u inostranstvu izražavaju zabrinutost zbog sve veće kineske kontrole.

Kao primer navode nove zakone o obrazovanju koji, prema njihovim rečima, slabe ulogu manastira i budističke vere. Samo nekoliko sati nakon katastrofe, lokalna kancelarija Komunističke partije izdala je obaveštenje kojim poziva članove da se aktiviraju.

Od njih se traži da pomognu u spasavanju i pruže podršku stanovnicima, ali i da ulože sve napore u održavanje društvenog poretka i obezbede stabilnost i poverenje javnosti. Navodi se da će oni koji se iskažu biti nagrađeni, a oni koji podbace snosiće odgovornost.

Prema tvrdnjama aktivista za ljudska prava, Tibetanci u regionu mogu biti pritvoreni ili uhapšeni zbog razgovora sa novinarima ili objavljivanja sadržaja koji se protivi vladinom narativu. Zbog toga je Tibetancima izvan regiona izuzetno teško da saznaju šta se dogodilo njihovoj rodbini.

Organizacija International Campaign for Tibet pohvalila je rad spasilaca, ali je istakla da Peking uklanja snimke i informacije sa društvenih mreža. Pozvala je kineske vlasti da objave potpune i proverljive podatke o šteti i žrtvama.

BBC je prošle godine posetio gradić na rubu himalajske visoravni, gde su novinari razgovarali sa monasima u manastiru Kirti, nekadašnjem centru otpora Pekingu.

"Nama Tibetancima uskraćena su osnovna ljudska prava", rekao je jedan monah. Ispričali su da žive pod stalnim nadzorom i tvrde da kineska vlada tlači i progoni Tibetance.

Peking negira kršenja prava i ističe velika ulaganja u region. Uprkos tome, ljudi u Kini trenutno neće saznati mnogo o tome šta se događa na Tibetu.

(Telegraf.rs)