Evo kako izgleda kada raj postane pakao: Prelepi grad okovan tišinom i strahom, a sve se srušilo OVOG DANA

Kada prvi put kročite u Seutu van njenih glavnih trgova, dočeka vas prizor koji u normalnim okolnostima podseća na razglednicu sa najlepših mediteranskih destinacija. Njene ulice van samog centra nalažu se na blagim padinama i odišu toplim, živopisnim šarmom. Kuće sa fasadama u jarkim nijansama žute, narandžaste, crvene i svetloplave boje, ukrašene drvenim šalonima i cvetnim balkonskim žardinjerama, stvaraju prelep kontrast sa plavetnilom mora i zelenilom palmi. Arhitektura podseća na najlepša primorska mesta južne Španije, gde se na svakom koraku oseća spoj vekovne istorije, sunca i mediteranske opuštenosti.

Međutim, danas je taj šareni raj postao samo kulisa za tešku, opipljivu teskobu. Zgrade su ostale iste, fasade i dalje svetle na suncu, ali se u gradu više ne diše. Atmosfera u gradu podseća na prizore iz horor filmova, u kojima je kulisa prelepa i idilična, dok ispod površine vlada neprekidni, parališući strah. A sve to, zto što je 27. jula u Seutu ušlo više od 80.000 migranata iz Maroka.

Preporučujemo

Foto: Telegraf.rs

Migranti su okrupirali plažu Trampolin, kao i najveće kvartove grada, poput Prinsipea i Hada. Oni se nalaze svuda i sa strepnjom čekaju svaki dan u nadi da će ostati u Španiji ili Evropi. Španci sa druge strane beže u svoje domove u strahu od sukoba i napada koji vise u vazduhu i čekaju da se dogode.

Lekari, policajci i meštani svakodnevno hodaju pod pritiskom kakav ova španska enklava ne pamti. U vazduhu se oseća mešavina nesnosne vrućine, mirisa paljevine i tišine kojom ljudi prolaze jedni pored drugih. Ulice koje su nekada vrile od turista, šopinga i prepoznatljivog mediteranskog smeha, danas su ispunjene napetošću. Svaki šum, svaka veća grupa ljudi na uglu ulice ili iznenadni uzvik izazivaju knedlu u grlu i prolaženje jezive drhtavice kroz telo.

Foto: Telegraf.rs

Život u gradu sveo se na preživljavanje svakodnevice i iščekivanje sledećeg sata. Predivni mermerni trgovi i cvetni prolazi izgubili su svoju lepotu pod teretom opšte nesigurnosti. Meštani više ne uživaju u večernjim šetnjama niti u sedenju ispred svojih živopisnih kuća. Prozori na šarenim fasadama su zatvoreni, roletne su spuštene, a vrata se zaključavaju čim padne prvi mrak.

Osećaj da ste zarobljeni na malom prostoru, na svega dvadesetak kvadratnih kilometara odsečenih morem i granicom, stvara klaustrofobiju koja ne popušta. Građani se osećaju napušteno i prepušteno sami sebi, dok se u bolnicama i službama bezbednosti radi na samoj ivici pucanja. Lekari u službi Hitne pomoći pod konstantnim su stresom zbog nedostatka osoblja, dok obezbeđenja u prodavnicama i policijske patrole na svakom ćošku podsećaju da ovo više nije grad u kom se živi mirno.

Ta dramatična razlika između vizuelne lepote i unutrašnjeg rasula čini situaciju u Seuti još strašnijom. Šarene kuće, palme i šum talasa i dalje su tu, ali su izgubili svoj smisao. Seuta je u samo nekoliko dana transformisana iz mirne oaze suživota u mesto gde je strah ušao u svaku poru društva, stvorivši atmosferu u kojoj se svaki udah čini teškim i u kojoj je nekadašnji život zamenila sumorna, neprijatna realnost.

(Telegraf.rs)