Rusija učvršćuje svoj uticaj u Africi: Njene snage spasle režim u Nigeru

Vojna hunta u Nigeru preživela je najozbiljniju unutrašnju pretnju od preuzimanja vlasti državnim udarom 2023. godine, nakon što su pobunjeni vojnici tokom vikenda pokrenuli pobunu, koja je izazvala 24-časovni sukob, okončan intervencijom ruskih snaga.

Uglavnom mladi vojnici zarobili su neke svoje kolege kao taoce u strateškoj vojnoj bazi u glavnom gradu Nijameju i pucali u blizini predsedničke palate, udaljene 12 kilometara, pre nego što su ih savladale snage predsedničke garde uz pomoć ruske paravojne formacije Afrički korpus, navode analitičari i diplomate.

Preporučujemo

Ruski ambasador u Nigeru Viktor Voropajev rekao je ruskim medijima da je Niger zatražio pomoć ruskih snaga i da su pobunjenici "neutralisani, posebno zahvaljujući intervenciji“Afričkog korpusa". Vlasti Nigera još se nisu oglasile o ovom događaju.

Analitičari navode da je ishod sukoba u bazi 101 na međunarodnom aerodromu u Nijameju mogao da bude drugačiji, s obzirom na odlučnost i brojnost pobunjenika, sve dok se nisu umešale ruske snage.

Ovo je drugi put ove godine da je Afrički korpus intervenisao kako bi odbranio centre vlasti u afričkom regionu Sahela. U maju su ruske snage pomogle u gušenju velikih napada džihadista i pobunjenika širom Malija, kojim takođe upravlja vojna hunta.

"U regionu koji je poznat kao globalni epicentar terorizma, borba protiv džihadista dolazi kao drugi prioritet Afričkog korpusa, dok je prvi prioritet održavanje režima na vlasti, i u tome uspevaju", rekao je za AP Vasim Nasr, viši istraživač njujorškog tink-tenka Soufan Center.

Foto: Habib Kouyate / Xinhua News / Profimedia

Rusija koristi svoje snage kako bi širila uticaj u Africi

Širom regiona Sahela, ogromnog sušnog područja južno od Sahare, vojske koje su preuzele vlast uz obrazloženje da žele da reše probleme u oblasti bezbednosti prekinule su veze sa dugogodišnjim zapadnim bezbednosnim partnerima i okrenule se Rusiji.

Najpre su prihvatile podršku moskovske privatne plaćeničke grupe Vagner, da bi je kasnije zamenio Afrički korpus, koji je pod direktnom komandom ruskog Ministarstva odbrane.

Nije poznato koliko se ruskih plaćenika nalazi u tri zemlje Sahela kojima upravljaju vojne hunte, Nigeru, Maliju i Burkini Faso, ali različite procene navode broj između 1.700 i 2.000 ljudi.

U Centralnoafričkoj Republici, procenjuje se da Vagner ima oko 1.000 pripadnika.

Dok se Rusija takmiči sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropom i Kinom za veći uticaj u Africi, ruske snage pomogle su Moskvi da učvrsti svoj položaj u ovim zemljama na više frontova. od ekonomije do bezbednosti i politike.

"Bezbednosni aranžmani koji su trenutno na snazi, bilo da je reč o podršci u borbi protiv pobunjenika, vojnoj opremi ili dodatnim ekonomskim sporazumima, u velikoj meri zavise od lidera ove tri zemlje", rekla je Beverli Očijeng, bezbednosna analitičarka specijalizovana za Sahel u konsultantskoj kompaniji Control Risks.

"Iako Rusija ima ograničene resurse koje može da rasporedi u ovim zemljama, „oni zaista znaju kako da usklade diplomatiju, borbu protiv pobunjenika i geopolitiku kako bi pokazali da su prijatelj koji je uz njih u svim okolnostima", rekla je Očijeng.

"Aranžman sa Vagnerom, a kasnije i Afričkim korpusom, pokazao se kao dobar posao za Rusiju uz niske troškove", rekao je Nasr iz Soufan Centera.

Foto: Tanjug/AP

Bezbednosna situacija u Sahelu sve gora

Iako su ruska vojna partnerstva zaštitila vojne hunte od pojedinih bezbednosnih pretnji, situacija na širem bezbednosnom planu u Sahelu se pogoršala, dok naoružane grupe sve češće napadaju gradove i urbana područja u borbi za uticaj i teritoriju.

Aerodrom u Nijameju ove godine dva puta bio je meta džihadista. U junu ga je napala džihadistička grupa JNIM povezana sa Al Kaidom, pri čemu je poginulo 11 vojnika i dvoje civila, dok je u januaru napad izvela grupa Islamske države Provincija Sahel, koja je za metu imala skupe dronove.

Pretnje poput ovog vikendašnjeg incidenta u Nijameju mogle bi dodatno da navedu vojne hunte da prednost daju zaštiti sopstvene vlasti, na štetu šire bezbednosti.

"Iako su hunte insistirale na većoj suverenosti i sprovodile kampanje u kojima sebe predstavljaju kao nezavisnije od stranih sila, događaji u Nigeru ukazuju na ranjivost režima čija stabilnost sve više zavisi od partnerstva sa Rusijom", navodi senegalski Timbuktu Institute for Peace Studies.

Intervencija spoljnog partnera kako bi pomogao u rešavanju unutrašnje krize postavlja ključno pitanje: koliko daleko može da ide težnja ka strateškoj autonomiji kada je praćena sve većom zavisnošću od Moskve?

"Ruski uspeh u održavanju hunti na vlasti mogao bi dodatno da poveća privlačnost Moskve za brojne afričke vlade", rekao je Nejtanijel Pauel, analitičar za zapadnu Afriku u kompaniji Oxford Analytica.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je rekao da je njegova zemlja spremna da pruži podršku afričkim državama u borbi protiv terorizma.

Ipak, analitičari navode da će zemlje verovatno biti oprezne prema partnerstvima koja uključuju Afrički korpus, prvenstveno zbog njegove reputacije povezane sa kršenjem ljudskih prava.

"Postojanje stranih snaga koje se bore protiv državnih udara ima prednosti, jer one nemaju lokalne interese koji bi mogli da utiču na njihovu lojalnost, a mogu se smatrati vojno superiornijim od nacionalnih vojnih formacija, što bi potencijalne organizatore državnog udara moglo da odvrati od takvih pokušaja", rekao je Pauel.

(Telegraf.rs)