Šta je nateralo Luku i Valentinu na očajnički potez? Ćerkicu lečili u Meksiku, potrošili stotine hiljada evra

Policija pokušava da ustanovi sve detalje porodične tragedije, nakon što su tela Luke, njegove supruge Valentine i njihove šestogodišnje ćerkice Bjanke, pronađena u jednom stanu u Rimu. Kraj tela ležao je i njihov mrtav pas Teo, kojeg je porodica obožavala.

Prvi rezultati istrage pokazuju da su roditelji u dogovoru počinili ubistvo i samoubistvo, jer više nisu znali kako da se nose sa bolešću male Bjanke, koja je bolovala od teškog invaliditeta usled prevremenog rođenja.

Preporučujemo

Tela Luke, Valentine i Bjanke pronađena su na bračnom krevetu, svi ubijeni hicima iz vatrenog oružja. Veruje se da je ubistvo i samoubistvo izvršeno "glokom" koji je pronađen u kući i koji je uredno bio registrovan na Luku.

U kući su pronađena i bojrna oproštajna pisma. U njima su bile napisane njihove poslednje želje i uputstva upućena rodbini i prijateljima...

Policija sada pokušava da ustanovi šta je porodicu navelo na ovakav čin. Pretpostavke se smenjuju iz sata u sat kako bi se objasnila eskalacija očaja koja je Luki Abaskijanu i Valentini Pambijanko zatvorila svaki izlaz.

Nešto u njihovom složenom životu, koji je, prema svedočenjima ljudi koji su ih poznavali, bio obeležen i teškoćama majke da prihvati zdravstveno stanje svoje ćerke, možda je poslednjih dana doprinelo naglom pogoršanju situacije. Upravo to sada pokušavaju da utvrde karabinjeri Operativne jedinice i stanice Montesakro, koji su i juče, u koordinaciji sa tužilaštvom, analizirali brojna pisma - najmanje dvadesetak - koja je par ostavio za sobom. U njima su supružnici nagoveštavali nameru da izvrše krajnji čin, dok istražitelji sve više razmatraju mogućnost da je njihova odluka bila povezana sa teškom situacijom i zdravstvenim problemima njihove ćerke.

Prema navodima, poslednja nada Luke i Valentine za njihovu voljenu ćerkicu Bjanku bila je u Meksiku, u specijalizovanom centru za lečenje cerebralnih paraliza kod dece. U centru koji vodi dr Hoze Roberto Trudiljo, na čelu klinike NeuroCytonix u Monterеju, koji je razvio eksperimentalnu terapiju pomoću uređaja pod nazivom Cytotron: radiofrekventni talasi i rotaciona magnetna rezonanca za stimulaciju tkiva. Ali uprkos velikom finansijskom ulaganju - govori se o stotinama hiljada evra - rezultati dobijeni u slučaju male Bjanke navodno su kasnili ili možda više nije bilo dovoljno sredstava za put i boravak od skoro mesec dana radi novih tretmana.

Luka i Valentina su navodno najmanje tri puta vodili ćerku u Meksiko. Prema rečima jednog komšije, možda i četiri puta. Poslednji pokušaj da izađu iz tunela pre nego što su digli ruke od svega...

U naselju su ih mnogi poznavali, ali samo površno. A o maloj Bjanki niko nije imao sveže uspomene. Komšije ih opisuju kao "dostojanstvenu, a tako tihu porodicu". Svi su znali da je devojčica rođena sa teškim zdravstvenim problemima. Nakon što su saznali da je Luka samo odlučio da "ode" sa celom porodicom, pucajući u suprugu, ćerku, ali i psa, ostali su zatečeni, ali su odmah pomislili na malu Bjanku i na to koliko se par povukao u sebe nakon njenog rođenja.

"Dobro sam poznavao Luku, pre devet godina sam upravo ja vodio prodaju kuće u ulici Via Antracite. Bio je oduševljen životom, brakom sa Valentinom. Često sam ga sretao, ja sam odrastao u ovom naselju, kao i Lukina supruga. Znao sam da su bili srećni kada su saznali da će postati roditelji", priča Fabio, koji radi u obližnjoj agenciji za nekretnine.

Sve se, kaže Fabio, promenilo kada se Bjanka rodila.

"Čuo sam da je devojčica rođena sa teškim zdravstvenim problemima. Kada bih ga sretao na ulici, nikada nisam pitao, a on nikada nije pokretao to pitanje. Ali promenio se, postao je ćutljiviji, mada bismo se i dalje uvek pozdravili i nasmešili jedno drugom. Naravno, nisam mogao da zamislim da će se ovako završiti, ali sada kada razmišljam o tome, od kada se rodila, devojčicu nikada nisam video", rekao je Fabio.

Ravnotežu u porodici uglavnom su održavali Valentinini roditelji. Oni su kupili kuću u ulici Via dell'Antracite, gde su tela roditelja i malene pronađeni.

Valentinini roditelji, oboje u sedamdesetim godinama, žive stotinak metara dalje. Ovih dana nisu u Rimu, već su na odmoru. Na vratima njihovog sprata nalazi se drveno srce, a iznad njega piše: "Bjanka, radost bake i deke".

U susednom stanu živi par istih godina, Sandro Silvestri i Nikolina Barbano. Njihove reči kao da potvrđuju utisak koji vlada u naselju.

"Poznajemo se oduvek, njihovu jedinu ćerku Valentinu gledali smo kako odrasta. Ne mogu da verujem da je ovako umrla. Bila je tako srećna kada se udala za Luku. Za venčanje su slavili sa celom zgradom. Znamo da su silno želeli da imaju dete. A bake i deke, Sandro i Lučija, nisu mogli da dočekaju", kaže kroz suze gospođa Nikolina.

I ona ističe da je Bjankino rođenje promenilo sve.

"Zatim smo saznali za probleme male Bjanke. Videli smo je samo jednom, kada se tek rodila. Oni nisu pričali, mi nismo pitali. Ali svi su bili veoma povezani. Sandro, Lukin tast, pomagao je, izvodio je zetovog psa u šetnju. Išao je tamo-amo odavde do njihove kuće. Ako su se promenili nakon Bjankinog rođenja? Da, mnogo. Kao da su nosili teret, ali uvek sa velikim dostojanstvom. Na neki način ćemo pokušati da im budemo podrška", rekla je komšinica Lukinih tasta i tašte.

Kristina ne može da se pomiri sa činjenicom da ih više nema

Kristina, koja je živela u istoj zgradi sa Lukom i Valentinom i dalje je potresena zbog tragedije.

"Naši psi su se često igrali ispred Lukine vile. Bjanka je rođena prerano, imala je ozbiljne probleme u razvoju. Ako mogu da napravim poređenje, bila je nežna i nezaštićena kao mala kornjačica. Luka i Valentina su je, kada bi bilo lepo vreme, stavljali na malu stolicu kako bi mogla pogledom da prati naše pse dok se igraju. Bila je divna devojčica, plave kose i sa naočarima. I često se smešila. Mnogo su je voleli, to jedino mogu da kažem", rekla je Kristina.

(Telegraf.rs)