On je najveći privatni zemljoposednik u Americi: "Tihi Sten" ima čak 1,09 miliona hektara i ne misli da stane

Daleko od očiju javnosti milijarder Sten Krenke, postao je najveći privatni zemljoposednik u Americi i u njegovom vlasništvu se nalazi čak 1,09 miliona hektara, što je više nego što poseduju daleko poznatiji Bil Gejts i Džef Bezos.

Krenke, koji je vlasnik najvrednijeg portfolija sportskih klubova na svetu, među kojima su londonski fudbalski klub Arsenal i, odnedavno, Los Anđeles Ejndžels, tako je dobio još jednu titulu.

Ovaj magnat iz oblasti nekretnina iz Kolorada, koji je svojevremeno dobio nadimak "Tihi Sten" zbog toga što nerado razgovara sa novinarima, najveći je privatni zemljoposednik u Americi, prema izveštaju Land Reporta za 2025. godinu. Krenke poseduje 1,09 miliona hekara, što odgovara površini od oko 2 miliona fudbalskih terena i veće je od prostranog Nacionalnog parka Josemiti. Poređenja radi to je kao površina Bolivije.

Krenke je svom sve većem portfoliju dodao još jednu imovinu, objavivši u utorak da je kupio Los Anđeles Ejndželse od Arte Morena, koji je klub kupio 2003. godine. Nakon što transakcija bude završena u prvom kvartalu 2027. godine, Krenke će imati kontrolni vlasnički udeo u klubovima LA Rams, Denver Nagets, Kolorado Avalanč, Arsenalu i Ejndželsima.

"Ejndželsi su klub bogate istorije, čvrsto ukorenjen na velikom tržištu", rekao je Krenke u saopštenju koje su objavili i Ejndželsi i Krenke Sports & Entertainment. "Radujemo se uzbudljivoj budućnosti sa organizacijom Ejndželsa".

Munjevito se popevši na prvo mesto liste, sa četvrtog mesta 2025. godine, Krenke je svoju zemljišnu imovinu značajno uvećao prvenstveno zahvaljujući kupovini oko pola miliona hektara rančerskog zemljišta u decembru od porodice Singleton, koja stoji iza industrijskog konglomerata "Teledyne Technologies". To je bila najveća kupovina zemljišta u Sjedinjenim Američkim Državama u više od jedne decenije.

Krenke početak svog carstva nekretnina duguje uspehu kompanije "Walmart", i to ne samo zbog svog braka, koji traje od 1974. godine, sa En Volton Krenke, naslednicom kompanije "Walmart", prenosi magazin Fortune

Ovaj magnat iz sveta sporta i nekretnina prvo je bogatstvo stekao izgradnjom trgovačkih centara, od kojih su mnogi bili projektovani tako da veliki maloprodajni objekti ove kompanije budu njihova glavna atrakcija.

Tokom protekle godine, Krenke je prestigao kolegu milijardera Džona "Kauboj Kejbla" Melona, koji je na drugom mestu liste, i postao najveći zemljoposednik u zemlji. Na trećem mestu nalazi se medijski magnat Ted Tarner. Porodica Emerson, koja upravlja kompanijom za proizvodnju šumskih proizvoda Sierra Pacific Industries, poseduje procenjenih 1,05 miliona hektara, od čega se veliki deo odnosi na šumsko zemljište.

Bil Gejts, koji poseduje oko 115.000 hektara zemljišta, nalazi se na 44. mestu. (Svoju imovinu, od koje je većina poljoprivredno zemljište u vlasništvu preko njegove investicione grupe Cascade Investment, koristi za uzgoj luka, šargarepe i krompira koji se koriste za pomfrit u restoranima McDonald's.)

Ono što je mnogima sa liste zajedničko, pored zapanjujućeg bogatstva, jeste težnja da kupe poljoprivredno zemljište, uključujući rančeve i šume, klasu imovine u nastajanju za ultrabogate kako bi zaštitili svoje bogatstvo, zaštitili se od inflacije i volatilnosti nekih tradicionalnih sredstava.

U 2025. godini, vrednost poljoprivrednog zemljišta u SAD bila je u proseku oko 4.350 dolara po hektaru, što je povećanje od 4,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ili skoro 2 odsto kada se prilagodi inflaciji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD.

Skoro 40 odsto poljoprivrednog zemljišta u SAD sada je u vlasništvu stanodavca, koji izdaju svoju imovinu u zakup poljoprivrednicima i operaterima.

Poljoprivredno zemljište je postalo klasa imovine vredna 4,3 biliona dolara kao rezultat njegove rastuće popularnosti, prema rečima Stiva Brurea, predsednika firme za poljoprivredne nekretnine "Peoples Company".

"Ako verujete da želite diverzifikaciju, a takođe verujete da ćemo imati osnovnu inflaciju, što je ono što mnogi ljudi trenutno žele, onda je poljoprivredno zemljište odlična opcija za njih", rekao je Brure.

Uspon klase imovine poljoprivrednog zemljišta

Finansijska kriza iz 2008. godine podstakla je kod investitora hitnu želju da potraže alternativne investicije, a ultrabogati u Americi okrenuli su se poljoprivrednom zemljištu kako bi diverzifikovali svoje portfolije, slično kao što se investitori danas okreću alternativnoj imovini, od zlata do privatnih kredita, kako bi se zaštitili od strahova od kolapsa tržišta izazvanog veštačkom inteligencijom.

Slično kao i bum nekretnina iz 1970-ih, investitori danas skupljaju poljoprivredno zemljište kao zaštitu od inflacije, fizičku imovinu koja može zadržati i povećati svoju vrednost jer je ograničen resurs. Vrednost poljoprivrednog zemljišta je, na kraju krajeva, pozitivno korelirana sa inflacijom - što znači poljoprivredno zemljište sa rastom vrednosti kako inflacija raste - i nije korelirana sa tržištima.

Postoji i teorija među investitorima da će zbog rastuće populacije, rastućih prihoda, a samim tim i rastuće potražnje za hranom i gorivom, farme postajati samo vrednije.

"Doći do poljoprivrednog zemljišta gde se broj obradivih hektara u svetu svake godine smanjuje, zato se mnogim ljudima to sviđa", rekao je Brure.

To je sve pored pasivnog prihoda od izdavanja zemlje u zakup poljoprivrednicima, od kojih mnogi nemaju kapital da bi mogli da kupe sopstveno zemljište.

Erin Foster Vest, direktorka političkih kampanja Nacionalne koalicije mladih poljoprivrednika, rekla je da mnogi poljoprivrednici nisu u mogućnosti da kupe zemlju koju obrađuju, ostavljajući zakup kao jedinu priliku.

Zakupnina poljoprivrednog zemljišta raste skromnijom stopom od cene za kupovinu zemljišta, što je čini primamljivom opcijom: Prosečna zakupnina za obradivo zemljište u SAD porasla je na 161 dolar po hektaru prošle godine, što je povećanje od samo 0,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima iz istraživanja o vrednosti zemljišta Ministarstva poljoprivrede SAD.

Ali zaposleni poljoprivrednik teško može da se takmiči sa bogatim ličnostima kao što je Kroenke.

Vodeći analitičar Tom Li iz Fondstrata opisuje situaciju, navodeći da se poljoprivreda nikada nije oporavila od pronalaska brzo zamrznute hrane 1920-ih.

Poljoprivreda je činila 40 odsto ekonomije pre nego što je zamrzavanje oslobodilo više vremena ljudima, nedavno je rekao u podkastu Prof G Markets.

"To je omogućilo ljudima da budu prenamenjeni i stvorilo je potpuno novu radnu snagu", rekao je Li.

Za poljoprivrednike u savremenoj Americi, teško je da nadmaše rivale poput Sajlentnog Stena u ponudi za poljoprivredno zemljište.

"To poljoprivrednicima mnogo otežava konkurenciju, posebno početnicima koji možda pokušavaju da steknu svoju prvu farmu, ili čak postojećim poljoprivrednicima koji bi možda želeli da se razvijaju i šire", rekao je Foster Vest.

Zanimljivosti o zemljištu i poljoprivredi

Mark Zakerberg hrani svoje krave makadamija orasima i pivom kako bi stvorio "najkvalitetniju govedinu na svetu" na svom imanju od 300 miliona dolara na Havajima.

Elektrijske kompanije koriste pravo eminentnog domena da bi oduzele zemljište za centre podataka, jer 70 odsto Amerikanaca protivi se izgradnji ovih centara u svojoj blizini.

Sve više univerziteta u SAD kupuje kupuju i prodaju imovinu za centre podataka, što izaziva zabrinutost zbog odliva mozgova zbog veštačke inteligencije.

(Telegraf.rs)