AfD i Srbija: Nemačka stranka koja je "prešla na srpsku stranu Kosova", ali ovo nije "klasična ljubavna priča"

Dok Berlin godinama od Beograda traži usklađivanje sa politikom EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji i prihvatanje evropske politike prema Kosovu, u najjačoj nemačkoj desničarskoj stranci sve glasnije se čuju stavovi koji su gotovo suprotni. Alternativa za Nemačku (AfD) ne tvrdi da je Srbija uvek u pravu, ali u ključnim pitanjima govori ono što se mnogo češće može čuti u Beogradu nego u Berlinu.

U nemačkoj politici postoji jedno pitanje na kojem se granica između vlasti, opozicije i ideoloških blokova uglavnom jasno vidi: Kosovo.

Za vlade u Berlinu, nezavisnost Kosova odavno je politička činjenica koju treba učiniti funkcionalnom. Za Srbiju je Kosovo pitanje teritorijalnog integriteta i državnosti. A za Alternativu za Nemačku, (AfD), kosovski problem postao je nešto više od još jednog spora na Balkanu - postao je primer onoga što ta stranka smatra pogrešnom politikom Nemačke i Evropske unije.

Zato je poslednjih godina u nemačkoj javnosti sve vidljivija jedna naizgled neobična pojava: najdesnije krilo nemačke politike često zauzima stavove o Srbiji koji su mnogo bliži Beogradu nego zvaničnom Berlinu.

Nemački Berliner Zeitung je u oktobru 2023. čak objavio tekst pod naslovom: "AfD-Mann Tino Chrupalla hat Sympathien für Serbien: Gibt es eine Lösung fürs Kosovo?" ("Čovek AfD-a Tino Krupala ima simpatije prema Srbiji: postoji li rešenje za Kosovo?"). Autor Tomas Fazbender analizirao je tadašnji odnos lidera AfD-a prema Srbiji u trenutku nove eskalacije kosovskog sukoba.

Ali iza tog novinskog naslova nalazi se mnogo ozbiljnija priča.

Od marginalnog stava do stranačke politike

AfD nije nastao kao "prosrpska" stranka. Njegova prvobitna politička agenda bila je usmerena pre svega na evrozonu, ekonomsku politiku i kritiku evropskih integracija. Kasnije je stranka snažno pomerila težište ka migraciji, nacionalnom suverenitetu, bezbednosti i kritici nemačke spoljne politike.

U tom procesu promenio se i način na koji AfD posmatra Balkan.

Za tu stranku Srbija nije samo država kandidat za članstvo u EU. Ona je primer zemlje koja, prema njihovom tumačenju, pokušava da sačuva vlastitu spoljnopolitičku autonomiju u trenutku kada Brisel zahteva sve veće usklađivanje s politikom Evropske unije.

Najjasnije se to vidi upravo na Kosovu.

U oktobru 2023. Maksimilian Krah, tadašnji poslanik AfD-a u Evropskom parlamentu i jedan od istaknutijih spoljnopolitičkih glasova stranke, reagovao je na novu raspravu o odnosima Beograda i Prištine. Na zvaničnom portalu AfD-a napisao je da se sa srpske strane često propagira rešenje prema kojem bi Kosovo ostalo region unutar Republike Srbije, uz garantovanje bezbednosti i podrške svim etničkim grupama.

A onda je usledila rečenica koja je u nemačkom političkom kontekstu mnogo značajnija nego što na prvi pogled izgleda:

"Darüber sollte nachgedacht werden", u prevodu: "O tome bi trebalo razmisliti."

Krah je istovremeno ocenio da je angažman Nemačke i Evropske unije na Kosovu decenijama bio "priča o neuspehu" i tvrdio da je Kosovo opterećeno korupcijom i kriminalnim strukturama.

To više nije samo kritika pojedine odluke nemačke vlade. To je dovođenje u pitanje čitave politike koja je građena od 1999. godine.

Kosovo kao ogledalo nemačke politike

Za AfD je Kosovo posebno pogodno za jednu od njegovih ključnih političkih teza: Zapad od drugih zahteva poštovanje međunarodnog prava, dok je sam spreman da ga tumači selektivno.

Zato se u njihovim dokumentima rat 1999. godine redovno pojavljuje kada govore o intervencionizmu Zapada.

U partijskom dokumentu AfD-a iz 2022. godine rat protiv Srbije navodi se među ratovima koje stranka označava kao protivpravne ratove Zapada. Srbija se u istom kontekstu pominje zajedno sa Avganistanom, Irakom, Libijom i Sirijom.

To je veoma važna stvar za razumevanje odnosa AfD-a prema Srbima.

Stranka ne posmatra bombardovanje 1999. kao izolovani događaj iz prošlosti. Ona ga koristi kao dokaz za širu tvrdnju da su nemačka i zapadna spoljna politika poslednjih decenija često bile zasnovane na dvostrukim standardima.

U toj interpretaciji, Srbija je bila država nad kojom je primenjena vojna sila bez rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom bi se takva intervencija odobrila. Kosovo je zatim postalo nezavisno, a mnoge zapadne države su tu nezavisnost priznale.

Za AfD upravo tu nastaje problem.

Ako je teritorijalni integritet princip koji treba poštovati, pitaju oni, zašto nije važio i za Srbiju?

Srbi na Kosovu nisu fusnota

AfD ne govori samo o statusu Kosova. U parlamentarnim inicijativama posebno se bavi položajem Srba.

U januaru 2023. poslanička grupa AfD-a pokrenula je u Bundestagu pitanje etnički motivisanih krivičnih dela na Kosovu. Poslanici su se pozvali na podatke srpske vlade o 278 etnički motivisanih incidenata protiv srpske manjine od 2021. godine i od nemačke vlade zatražili informacije o tome šta zna o tim događajima i kako na njih reaguje.

Sam naziv parlamentarne inicijative bio je "Ethnisch motivierte Straftaten im Kosovo", odnosno "Etnički motivisana krivična dela na Kosovu".

To je politički bitna razlika.

Dok se kosovsko pitanje u diplomatskom jeziku često svodi na odnose "Beograda i Prištine", AfD u svojim parlamentarnim inicijativama govori i o Srbima kao zajednici i njihovoj bezbednosti.

A u junu iste godine stranka je otišla još dalje.

AfD je u Bundestagu podneo predlog kojim je, između ostalog, zahtevao formiranje Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima i posebnu zaštitu srpskih crkava, manastira i drugih svetinja. Stranka je istovremeno tražila da se na Srbiju ne vrši pritisak da uvede sankcije Rusiji.

To je možda i najkonkretniji dokaz političke bliskosti sa pojedinim ključnim stavovima Beograda.

Jer AfD ovde ne govori samo: "Srbija ima pravo na svoje mišljenje."

Ta stranka govori: Srpska zajednica na Kosovu mora dobiti institucionalne garancije, srpska kulturna baština mora biti posebno zaštićena, a Beograd ne sme biti prisiljen da sledi politiku sankcija EU prema Moskvi.

"Ne pritiskajte Srbiju"

Upravo se odnos Srbije prema Rusiji pretvara u drugi veliki stub ove politike.

Posle početka rata u Ukrajini, Berlin i Brisel počeli su sve snažnije da zahtevaju od Srbije da svoju spoljnu politiku uskladi sa politikom EU. Beograd je odbio da uvede sankcije Moskvi.

AfD je, očekivano, stao na suprotnu stranu.

U pomenutom predlogu Bundestagu iz 2023. godine stranka je izričito tražila da se Srbija ne pritiska da prihvati sankcije Evropske unije protiv Rusije.

To nije slučajna politika. Ona se uklapa u širu spoljnopolitičku filozofiju AfD-a.

Stranka je protiv slanja nemačkog oružja Ukrajini, protiv daljeg uvlačenja Nemačke u rat i za pregovore sa Rusijom. Tino Krupala je, na primer, početkom 2023. tvrdio da rat u Ukrajini "nije naš rat" i da bi nemački interes bio da se obustave isporuke oružja i obnove ekonomski odnosi sa Rusijom.

Iz te perspektive, Srbija za AfD postaje neka vrsta testa.

• Ako jedna evropska država ne želi da uvede sankcije Rusiji, da li Berlin treba da je zbog toga kažnjava?
• Ako Srbija ne priznaje Kosovo, da li Evropska unija treba da članstvo u Uniji koristi kao polugu pritiska?
• Ako Beograd smatra da je Kosovo deo Srbije, da li Nemačka treba da insistira da je pitanje već završeno?

Odgovor AfD-a na sva tri pitanja uglavnom je negativan.

Krupala u Beogradu

Politička bliskost nije ostala samo na parlamentarnim dokumentima.

U jeku nove kosovske krize u oktobru 2023. godine, dok je nemačka vlada od Srbije zahtevala povlačenje snaga sa granice sa Kosovom, lider AfD-a Tino Krupala nalazio se u Beogradu. Berliner Zeitung je upravo tada objavio tekst pod naslovom "Aufmarsch serbischer Truppen vor Kosovo: AfD-Chef Chrupalla in Belgrad" ("Nagomilavanje srpskih trupa pred Kosovom: lider AfD-a Chrupalla u Beogradu").

Krupala je tada govorio da želi da se "temeljno informiše" o stavovima i mogućnostima za rešavanje sukoba.

A ono što je nakon razgovora izneo bilo je posebno zanimljivo.

Kao jedno od održivih rešenja pominjana je mogućnost postojanja Kosova u okviru Republike Srbije, uz garantovanu bezbednost i podršku svim etničkim grupama. Kada je nemačka novinska agencija dpa zatražila pojašnjenje, Krupala je objasnio da je reč o stavu srpske strane koji je on primio k znanju, a ne o sopstvenom predlogu.

Ta ograda je važna.

Jer upravo tu prestaje jednostavna priča o "prosrpskom AfD-u".

AfD nije srpska politička stranka u Nemačkoj. Krupala nije tada formalno predložio promenu granica. Krah je govorio da o srpskom predlogu treba razmisliti, ali ni on nije izneo zvaničan plan za rešavanje kosovskog pitanja.

Ipak, činjenica da najviši funkcioneri stranke takvu mogućnost uopšte javno razmatraju pokazuje koliko se njihova pozicija razlikuje od dominantne politike Berlina.

Od Beograda do Berlina

Krupala se u Beograd vraćao i kasnije, a AfD je nastavio da razvija direktne kontakte sa srpskim političarima.

U zvaničnom izveštaju poslaničke grupe AfD-a o jednoj od njegovih poseta Srbiji navodi se da je razgovarao sa srpskim zvaničnicima, kao i sa članovima srpsko-nemačke parlamentarne grupe i predstavnicima nemačke privrede.

Teme su bile položaj srpske manjine na Kosovu, evropske integracije Srbije, migracije i saradnja sa Frontexom (Evropska agencija za graničnu i obalsku kontrolu osnovana 2004. godine, sa glavnom ulogom da pomaže državama članicama EU u kontroli spoljne granice EU, op.aut.)

AfD je posebno istakao Krupalinu zahvalnost srpskoj vladi zbog kontrole granice i zalaganja za mir i slobodnu trgovinu u Evropi.

U političkom smislu, poruka je jasna: Srbija se u AfD-u sve češće predstavlja ne kao problem koji treba disciplinovati, već kao država sa kojom Nemačka treba da sarađuje pod ravnopravnijim uslovima.

Ali AfD nije saveznik Srbije

Upravo ovde treba izbeći najlakšu interpretaciju.

AfD nije politički produžetak srpskih vlasti, niti postoji jedinstven "AfD stav" kojim se podržava svaka odluka vlasti u Beogradu.

Njihova bliskost sa Srbijom proizlazi iz zajedničkih interesa u pojedinim pitanjima, pre svega Kosova, migracija, suvereniteta i odnosa prema Rusiji.

AfD je zainteresovan za sopstvenu političku agendu, a Srbija mu je zanimljiva zato što se u njoj ukrštaju gotovo sve teme koje ta stranka koristi za kritiku nemačkog establišmenta: granice, migracije, nacionalni suverenitet, odnos prema Rusiji, EU i NATO.

Zato je možda preciznije reći da AfD nije prosrpska koliko je anti-establišmentska stranka čiji stavovi u nizu ključnih pitanja idu u korist srpskoj poziciji.

Ta razlika je važna.

Jer ako bi se sutra promenio odnos Srbije prema nekom pitanju koje je za AfD od suštinskog značaja, ne postoji nikakva garancija da bi stranka automatski stala na stranu Beograda.

Šta bi se promenilo kada bi AfD došao na vlast u Nemačkoj?

To je pitanje koje će postajati sve važnije kako AfD bude jačala.

Za sada je stranka opoziciona, osim u istočnonemačkoj saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt u kojoj je juče zabeležila ubedljivu pobedu ali nedovoljnu da samostalno formira vlast, i njena mogućnost da direktno menja nemačku spoljnu politiku realno je i dalje ograničena. Ali njen politički rast znači da se njene ideje više ne mogu tretirati kao marginalne.

Ako bi AfD jednog dana imala presudan uticaj na nemačku vladu, odnos prema Srbiji mogao bi da se promeni po nekoliko ključnih tačaka.

Berlin bi verovatno bio mnogo skeptičniji prema korišćenju evropskih integracija kao sredstva pritiska na Srbiju. Bio bi kritičniji prema nemačkom vojnom angažmanu na Kosovu. Pitanje položaja Srba na Kosovu dobilo bi veću težinu. A zahtev Srbije da ne uvede sankcije Rusiji naišao bi na mnogo više razumevanja.

Ali najvažnija promena bila bi možda simbolička.

Nemačka politika prema Srbiji poslednjih decenija uglavnom je počivala na pretpostavci da je Berlin jedan od glavnih spoljnopolitičkih autoriteta na Balkanu. AfD tu pretpostavku direktno napada.

Njegova poruka nije toliko: "Srbija je u pravu."

Poruka je: "Nemačka nema pravo da Srbiji govori šta mora da bude."

Srbi kao politički simbol

Zbog toga se odnos AfD-a prema Srbiji ne može razumeti samo kroz Kosovo.

Srbija u političkom diskursu AfD-a postaje simbol jedne vrste Evrope kakvu ta stranka želi: Evrope suverenih država koje sarađuju, ali ne moraju da imaju identičnu spoljnu politiku.

Kosovo je, u toj priči, simbol suprotnog modela: intervencije, međunarodnog protektorata, promenjenih granica, širenja zapadnih institucija i pokušaja da se nacionalne politike uklope u zajedničku evropsku strategiju.

Rusija je treći deo iste slike: pitanje da li jedna država ima pravo da odbije sankcije koje nameće politički blok kojem želi da se pridruži.

Zato se u AfD-ovoj politici Srbija pojavljuje mnogo češće nego što bi se očekivalo na osnovu njene veličine i ekonomskog značaja.

Nije stvar samo u Srbiji.

Stvar je u tome šta Srbija predstavlja za AfD.

Nova nemačka debata o Srbiji

U tom smislu, najzanimljiviji deo ove priče možda nije to što AfD ima simpatije prema Srbiji.

Mnogo je zanimljivije to što je AfD spreman da javno otvori pitanja o kojima je u nemačkom političkom mejnstrimu dugo postojao relativno širok konsenzus.

• Da li je bombardovanje 1999. bilo legitimno?
• Da li je priznanje Kosova bilo ispravno?
• Da li je pritisak na Srbiju zbog Rusije kontraproduktivan?
• Da li prava Srba na Kosovu dobijaju dovoljno pažnje?
• Da li Evropska unija treba da nastavi da koristi proces proširenja kao instrument političkog uslovljavanja?
• I, konačno, da li Nemačka uopšte treba da bude država koja drugim evropskim narodima određuje kakvu spoljnu politiku smeju da vode?

Na sva ova pitanja AfD daje odgovore koji se značajno razlikuju od odgovora većine nemačkih stranaka.

Zbog toga je možda previše jednostavno reći da je AfD "prosrpski".

Preciznije je reći nešto drugo: AfD je nemačka stranka koja je među najvažnijim političkim akterima u toj zemlji spremna da ozbiljno dovede u pitanje gotovo sve ključne pretpostavke nemačke politike prema Srbiji.

A u trenutku kada se budućnost Evrope sve više određuje oko pitanja suvereniteta, granica, Rusije, NATO i uloge Evropske unije, Srbija se u toj nemačkoj raspravi pojavljuje kao mnogo važniji slučaj nego što bi njena veličina na karti Evrope mogla da sugeriše.

Zato odnos AfD-a prema Srbiji nije samo balkanska fusnota nemačke politike.

To je mali prozor u mnogo veću raspravu: kakva će biti Nemačka ako jednog dana političke ideje AfD-a prestanu da budu opoziciona kritika i postanu državna politika.

(Telegraf.rs)