ICE HAPSI REDOM Brajan je rođen u Denveru, ali je deportovan u Meksiko: Tada je počela neviđena drama

Brajan Hose Morales Garsija vozio se pored svog šefa kroz brdoviti predeo Teksasa, na putu ka poslu ugradnje klima-uređaja u blizini Frederiksburga, kada ih je zaustavio pripadnik državne policije.

Tokom naredna četiri dana, 25-godišnji muškarac prebacivan je iz jednog pritvorskog objekta u drugi. Usput mu je, prema rečima njegovog advokata, naređeno da se skine, bio je odgurivan i prećeno mu je višegodišnjom zatvorskom kaznom. Već posle nekoliko dana nalazio u avionu za deportaciju u Meksiko.

Preporučujemo

Zemlja koja ga je proterivala bila je njegova sopstvena - Sjedinjene američke Države!

Morales Garsija je rođen u Denveru, prema kopiji njegovog izvoda iz matične knjige rođenih koju je pregledao USA TODAY.

On je deo duge, uglavnom neevidentirane istorije američkih državljana koje je progutao imigracioni sistem. Savezna vlada ne objavljuje podatke o tome koliko često njeni agenti privode ili deportuju američke državljane, ali istrage novinara, istraživača i nadzornih institucija dokumentovale su hiljade državljana koji su tokom više decenija bili pritvarani, deportovani ili na drugi način bili meta imigracionih vlasti.

Jedna studija procenila je da američki državljani čine čak 1,5 odsto svih deportovanih osoba.

Izveštaj američke Kancelarije za odgovornost vlade (Government Accountability Office) iz 2021. godine pruža jedan uvid u to koliko često Amerikanci mogu biti uvučeni u sprovođenje imigracionih propisa.

Između fiskalne 2015. godine i prva dva kvartala fiskalne 2020. godine, američka Služba za imigraciju i carinu (ICE) uhapsila je 674 osobe za koje se sumnjalo da su američki državljani, pritvorila 121 osobu i deportovala 70, navodi se u izveštaju.

Većina tih deportacija, njih 66, dogodila se tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa.

Ipak, čak ni ti brojevi ne prikazuju celu sliku. Nadzorna institucija utvrdila je da ICE nije dosledno evidentirao slučajeve koji su uključivali osobe za koje se sumnjalo da su američki državljani, zbog čega je bilo nemoguće utvrditi koliko je ljudi zapravo bilo uvučeno u sistem.

Problem je opstao tokom uzastopnih republikanskih i demokratskih administracija. Sada stručnjaci strahuju da se dugotrajni propust poklapa sa brzim širenjem sprovođenja imigracionih propisa, koje je usmereno na postizanje rekordnog broja hapšenja, uz sve veću pomoć državne i lokalne policije i uz manje unutrašnjih kontrola.

Posledica toga, upozoravaju oni, jeste da bi još veći broj državljana mogao biti zahvaćen ovom mrežom i da bi imali sve manje mogućnosti kome da se obrate kada se to dogodi.

"Ovo je sistem koji sada napreduje uz manju odgovornost nego ranije", rekla je Žaklin Stivens, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Nortvestern i osnivačica univerzitetske Klinike za istraživanje deportacija.

"A nadzor je slabiji i zato što ne proizvode evidenciju koju bi trebalo da proizvode o ovim slučajevima".

Držaljani SAD predstavljaju mali deo onih na koje se fokusiraju imigracione vlasti. Ali za one koji su nepravedno pritvoreni ili deportovani, to iskustvo može ostaviti trajnu traumu, sve veće sudske troškove i posledice koje se rešavaju godinama.

Za Moralesa Garsiju, povratak kući zahtevao je saveznu tužbu i skoro pet meseci boravka van sopstvene zemlje.

Ministarstvo pravde odbilo je da komentariše slučaj Moralesa Garsije, navodeći tekući sudski spor. Međutim, u sudskim podnescima, vlada je navela da je Morales Garsija rekao saveznim agentima da je rođen u Meksiku i da je slobodno izabrao da se tamo vrati.

Kako je zaustavljanje u saobraćaju završilo deportacijom

Godine 2001, Morales Garsija je rođen u Denveru, od dvoje mladih meksičkih roditelja koji su došli u Sjedinjene Države u potrazi za boljim životom. Kasnije te godine kršten je u katoličkoj crkvi Svete Tereze u Aurori, Kolorado, gde je u kršteničkom zapisu Denver naveden kao njegovo mesto rođenja.

Morales Garsija takođe ima karticu socijalnog osiguranja, čiju je kopiju USA TODAY pregledao. Kao i kartice izdate građanima SAD i zakonitim stalnim stanovnicima, njegova ne nosi ograničenja koja zahtevaju odobrenje DHS da bi funkcionisala.

Ali život porodice u Sjedinjenim Državama bio je kratak. Nakon što se 2002. godine rodio mlađi brat Moralesa Garsije, njegovi roditelji su se vratili u Meksiko da odgajaju sinove blizu porodice, rekla je njegova advokatica, Kejt Linkoln-Goldfinč. Morales Garsija će tamo provesti veći deo naredne dve decenije, odrastajući govoreći španski i na kraju se oženivši.

Dok se spremao da postane otac, Morales Garsija se vratio u Sjedinjene Države da pronađe posao i izdržava svoju rastuću porodicu u Meksiku, uključujući i svoju suprugu koja je bila trudna sa njihovom prvom ćerkom.

Vozio je severno iz Agvaskalijentesa - grada obasjanog suncem u centralnim meksičkim planinama - u januaru 2025. Na luci ulaska, Morales Garsija je pokazao službeniku američke carine i granične zaštite svoj izvod iz Kolorada, rekla je Linkoln-Goldfinč. Službenik ga je pustio.

Nastanio se u Ostinu, prolazeći kroz niz građevinskih poslova pre nego što je dobio jedan - instaliranje klima uređaja.

Trećeg aprila se vozio na jedan od tih poslova kada su policajci Odeljenja za javnu bezbednost Teksasa zaustavili pikap njegovog poslodavca u blizini Frederiksburga zbog navodnog kršenja propisa o zatamnjivanju prozora, prema federalnoj tužbi koju su kasnije podneli njegovi advokati. Niko u kamionu nije dobio kaznu zbog zaustavljanja.

Morales Garsija je više puta rekao državnim policajcima, a kasnije i zamenicima šerifa okruga Gilespi koji su pozvani da prevedu, da je Amerikanac. Objasnio je na španskom da je rođen u Denveru i zatražio priliku da preuzme svoja dokumenta, rekla je Linkoln-Goldfinč.

Međutim, policajci su kontaktirali ICE. Agencija im je naložila da zadrže Moralesa Garsiju i još jednog putnika, navodi se u tužbi, a Morales Garsija je priveden u zatvor okruga Gilespi. I DPS Teksasa i kancelarija šerifa okruga Gilespi imaju formalna partnerstva sa ICE, delom rastuće mreže državnih i lokalnih agencija angažovanih da pomognu u sprovođenju saveznog zakona o imigraciji.

"U ovoj zemlji ne postoji zakon koji kaže da građani SAD moraju imati ličnu kartu kod sebe kada izlaze ili se voze kao putnici u automobilu", rekla je Linkoln-Goldfinč i nastavila:

"Ono što se dešava na ulicama jeste da DPS, ICE i svi šerifi samo zaustavljaju ljude sa smeđom kožom i pitaju ih kakav je njihov status, a ako nemaju odgovor koji im se sviđa, odvode ih. I tiho je i ćutke su šta rade, ali to je klizav teren".

Morales Garsija je na kraju prebačen u pritvor. Tamo su, rekla je Linkoln-Goldfinč, agenti ismevali njegove ponovljene tvrdnje da je Amerikanac i upozorili ga da bi, ako nastavi da ih iznosi, mogao da se suoči sa čak pet godina zatvora.

"U tom trenutku, bio je zlostavljan četiri dana zaredom i verovao je da će ili potpisati papire koje su mu rekli da potpiše ili će otići u zatvor na godine", rekla je Linkoln-Goldfinč. "Dakle, potpisao je ove dokumente... pod prisilom".

Svojim potpisom, Morales Garsija je pristao da bude deportovan u Meksiko.

"Gorila od 400 kilograma u rudniku uglja“

Morales Garsijina muka uklapa se u obrazac koji je Stivens, politički naučnik, pratio decenijama. Neki ljudi tek nakon što su pritvoreni otkriju da imaju pravo na američko državljanstvo. Drugi, poput Moralesa Garsije, znaju da su Amerikanci od početka, ali ipak gledaju kako policajci odbacuju njihove tvrdnje, a proces deportacije ipak nastavlja.

Žaklin Stivens ove slučajeve naziva „gorila od 900 funti u rudniku uglja“.

"Proučavam američke državljane ne zato što mi je više stalo do toga da američki državljani budu nepravedno deportovani nego do bilo koga drugog", rekla je ona i dodala:

"Ali ako čak ni američki državljani ne mogu da prežive bezakonje procesa deportacije, to nam mnogo govori o tome šta se dešava svima ostalima".

Zahtevi za državljanstvo trebalo bi da prekinu mehanizam deportacije. Federalni propisi zahtevaju da se nerešeni zahtevi upute imigracionom sudu. Politika ICE takođe zahteva od službenika da se konsultuju sa supervizorima i advokatima kako bi svoje nalaze izneli u pisanoj formi. Ako dokazi ukazuju na to da bi osoba mogla biti Amerikanac - čak i neubedljivo - trebalo bi da bude puštena na slobodu dok vlada ne odluči.

Da li su te mere zaštite poštovane u slučaju Moralesa Garsije ostaje nejasno.

Ipak, istraga GAO iz 2021. godine otkrila je da su zaštite bile neujednačeno shvaćene i primenjene. Neki službenici ICE nisu bili obučeni da slede smernice same agencije, a ni ICE ni CBP nisu pouzdano pratili svakog građanina koji je pritvoren ili udaljen.

Agenti takođe nisu obavezni da ispravljaju svoje baze podataka ako se ispostavi da je neko koga su istražili državljanin.

Na papiru, posao vlade je da dokaže da neko nije državljanin. U stvarnosti, rekla je Stivens, teret se često prebacuje - što je delimično rezultat presuda Vrhovnog suda koje su imigracionim vlastima dale široka ovlašćenja i malo sudskih provera, rekla je ona.

Ipak, ono što se sada čini drugačijim, rekla je Stivens, jeste sve veća spremnost Ministarstva unutrašnje bezbednosti da udvostruči napore čak i nakon što se pojave dokazi o državljanstvu.

„Informacije koje su u skladu sa deportacijom tretiraju se kao tačne“, rekla je. „A informacije koje nisu u skladu sa deportacijom tretiraju se kao netačne i lažne.“

Prošle godine, 22-godišnja Dulse Konsuelo Dijaz Morales provela je 25 dana u pritvoru ICE dok je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti osporilo njen izvod iz matične knjige rođenih u Merilendu.

Mesecima kasnije, dobila je američki pasoš, a vlada je odustala od pokušaja da je deportuje, objavio je Baltimor Baner. Na Floridi, Huan Karlos Lopez-Gomez (20) ostao je u zatvoru čak i nakon što je sudija potvrdio da je Amerikanac, dok je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti tvrdilo da je rekao policajcima da nema dokumenta, prema Oklahoma Voiceu.

Iz Meksika, Morales Garsija nije mogao mnogo više da uradi nego da čeka dok njegovi advokati pokušavaju da rekonstruišu papirni trag njegovog života. U maju su podneli saveznu tužbu optužujući savezne, državne i lokalne zvaničnike da su prekršili njegova ustavna prava i tražeći od sudije da naloži vladi da ga vrati kući.

Povratak preko mosta

Tri nedelje nakon što su advokati Moralesa Garsije tužili, vlada je ispričala drugačiju priču.

U sudskom podnesku od 21. maja, advokati Ministarstva pravde rekli su da je Morales Garsija prvobitno tražio državljanstvo i rekao agentu Granične patrole da je u zemlju ušao sa izvodom iz matične knjige rođenih. Ali nakon što ga je agent upozorio da laganje može dovesti do krivične prijave, napisali su, Morales Garsija je izjavio da je rođen u Zakatekasu.

Ministarstvo pravde je negiralo da mu je prećeno ili da je bio prisiljen, navodeći u sudskim dokumentima da je slobodno potpisao dokumenta kojima se zahteva dobrovoljni povratak u Meksiko. Takođe je ukazano na meksičke zapise koji nose drugi datum rođenja, pravopis "Brajan" i identifikacioni kod povezan sa Zakatekasom u Meksiku.

Linkoln-Goldfinč je rekla da je majka Moralesa Garsije registrovala njegovo rođenje u Meksiku 2004. godine. Matičar je, prema rečima porodice, uneo drugi datum. Imati zapise u dve zemlje i neslaganja između njih uobičajeno je među osobama sa dvojnim državljanstvom, rekli su i Linkoln-Goldfinč i Stivens.

Nakon skoro pet meseci i sve većeg broja dokaza Ministarstvo pravde je pristalo da dozvoli Moralesu Garsiji da se vrati u Sjedinjene Države, rekla je Linkoln-Goldfinč.

Nakon vožnje autobusom severno od Agvaskalijentesa, Morales Garsija se 30. avgusta ponovo našao na granici. U rukama je imao izvod iz matične knjige rođenih iz Kolorada u koji su njegovi advokati mesecima pokušavali da ubede vladu. Ovog puta, to je bilo dovoljno.

S druge strane, njegovi advokati su ga odveli u Starbaks na kafu.

Ali povratak nije izbrisao ono što se dogodilo, rekao je Morales Garsija, tvrdeći da su ga policajci procenjivali po izgledu i po engleskom koji nije mogao da govori. Brinuo se da bi još jedno zaustavljanje u saobraćaju moglo da se završi na isti način.

"Taj strah će uvek biti sa mnom", rekao je na španskom tokom konferencije za novinare. "Desilo se jednom i može se desiti i drugi put".

Njegov povratak nije okončao tužbu. Ričard "Diki" Grig, jedan od njegovih advokata, rekao je da planiraju da traže odštetu kako bi sprečili druge građane da prođu kroz istu muku.

"Poslali su ovog čoveka, američkog državljanina, u Meksiko, oduzeli mu četiri meseca života, a zatim ga vratili u Sjedinjene Države kada su shvatili da su napravili grešku", rekao je Grig.

"Da bismo sprečili da se ovo dogodi u budućnosti, učinićemo sve što možemo da osiguramo da vladini zvaničnici, državni i savezni, budu pozvani na odgovornost".

Morales Garsijini planovi su jednostavniji. On želi da se vrati na posao i da radi ono zbog čega je uopšte došao u Sjedinjene Države.

(Telegraf.rs)