Šveđani u nedelju izlaze na birališta: Srpska dijaspora prati izbore koji mogu promeniti njenu svakodnevicu

U Švedskoj se u nedelju, 13. septembra, održavaju parlamentarni izbori na kojima će se birati novi saziv parlamenta.

U trci su stranke desnog centra i ekstremne desnice koje čine trenutnu vladajuću koaliciju- Umerena partija, Demohrišćani, Liberali, kao i Švedske demokrate koje pružaju manjinsku podršku vladi premijera Ulfa Kristersona.

Preporučujemo

S druge strane,  imamo opozicione stranke levog centra - Socijaldemokrate, Levica,  stranka Centra i Zeleni.

Švedski vladajući desničarski blok smanjio je zaostatak za opozicijom levog centra uoči parlamentarnih izbora 13. septembra, pokazala je anketa javnog mnjenja objavljena u četvrtak. To je drugo istraživanje ove nedelje koje ukazuje na neizvesnu izbornu trku.

Dok su ranije ankete ukazivale na gotovo izvesnu pobedu opozicije predvođene liderkom Socijaldemokrata, bivšom švedskom premijerkom Magdalenom Anderson, najnovija istraživanja pokazuju da vlada premijera Ulfa Kristersona, koja je na vlasti od 2022. godine, ipak još može da pobedi.

Foto: Tanjug/AP

Prema istraživanju agencije Demoskop za listove Aftonbladet i Svenska Dagbladet, četiri stranke levog centra imaju podršku 50,6 odsto birača, dok vladajući blok od tri stranke, zajedno sa svojom strankom podrške, antiimigracionim Švedskim demokratama, ima 47,3 odsto.

"Izbori ni na koji način još nisu odlučeni. Biće veoma tesno", rekla je Anderson novinarima u četvrtak.

Foto: Tanjug/AP

Razlika od 3,3 procentna poena između levog i desnog bloka druga je najmanja zabeležena u bilo kojoj švedskoj anketi objavljenoj ove godine. U prethodnom Demoskopovom istraživanju razlika je iznosila 5,8 procentnih poena.

Međutim, nova anketa i dalje pokazuje da se Liberali, mlađi koalicioni partner premijera Kristersona, nalaze ispod izbornog cenzusa od četiri odsto, sa svega 2,8 odsto podrške. Kada se to uzme u obzir, desničarski blok bi osvojio 163 od ukupno 345 poslaničkih mesta, što je znatno manje od 186 mandata koliko bi pripalo levom centru.

Profesor emeritus Jonas Hinfors, politikolog sa Univerziteta u Geteborgu, rekao je za Internazionale da se čini da Liberali neće uspeti da pređu cenzus od četiri odsto na dan izbora.

"Ako se to dogodi i na samim izborima, mislim da je i dalje verovatno da će aktuelna vlada i stranka koja joj pruža manjinsku podršku, Švedske demokrate, izgubiti izbore", rekao je on.

Pre dve nedelje, levi centar je imao prednost od čak 10 procentnih poena u istraživanju druge agencije, što su politikolozi tada ocenili kao gotovo nedostižan zaostatak za desnicu do dana izbora.

Demoskop je anketirao 1.998 birača u periodu od 25. avgusta do 1. septembra.

Ishod glasanja mogao bi da se odrazi i na Srbe u Švedskoj

Parlamentarni izbori u Švedskoj važni su i za brojnu srpsku zajednicu koja živi u toj zemlji. Ishod glasanja mogao bi da utiče na pitanja migracije, integracije, bezbednosti i položaja manjinskih zajednica, ali i na odnos Švedske prema Srbiji i njenom evropskom putu.

Posebnu pažnju privlače stavovi stranaka o imigraciji, koji bi mogli direktno da se odraze na svakodnevni život srpskih građana u Švedskoj.

Nezvanične procene govore da u Švedskoj živi oko 80.000 ljudi srpskog porekla, dok prema zvaničnoj švedskoj statistici, u zemlji živi više od 35.000 ljudi rođenih u Srbiji.

(Telegraf.rs)