"AHILOV ŠTIT" Ovo je PVO sistem koji Grčka pravi s Izraelom, a koji će promeniti odnos snaga na Mediteranu!

Grčka je dobila ono što bi moglo da bude jedno od najvažnijih pojačanja njene vojne moći u poslednjih nekoliko decenija. Atina i Jerusalim potpisali su 31. avgusta sporazum vredan oko tri milijarde evra kojim će Izrael izgraditi višeslojni sistem protivvazdušne i protivraketne odbrane za Grčku. Projekat je dobio ime "Ahilov štit", a izraelsko Ministarstvo odbrane ga opisuje kao najveći izvozni posao u istoriji odbrambene saradnje dve zemlje.

Ono što se gradi nije jedan PVO sistem, već čitava mreža. Njeno jezgro čine tri izraelska sistema: SPYDER, BARAK MX i Davidova praćka, uz radare, komandno-upravljačku infrastrukturu i novi nacionalni C2 sistem koji treba da ih objedini u jednu celinu. Cilj je da Grčka prvi put dobije integrisanu nacionalnu arhitekturu sposobnu da istovremeno odgovara na različite vrste vazdušnih i raketnih pretnji.

Tri sloja odbrane

Najdetaljniji opis budućeg sistema dao je Moše Patel, direktor izraelske Missile Defense Organization, u razgovoru za grčki Kathimerini neposredno nakon potpisivanja ugovora.

Prema njegovim rečima, najniži sloj činiće SPYDER, mobilni sistem kratkog dometa koji bi trebalo da bude raspoređen pre svega na udaljenijim grčkim ostrvima. Sledeći sloj predstavlja BARAK MX, koji će pokrivati ostrva bliža kopnu i druge važne zone. Na najvišem nivou nalaziće se Davidova praćka, sistem sa većim dometom i sposobnošću presretanja zahtevnijih raketnih pretnji, koji će pokrivati kontinentalnu Grčku i deo okolnih ostrva.

Patel je upravo zbog toga sistem opisao kao arhitekturu koja treba da obezbedi "punu pokrivenost".

Važan deo priče nisu samo rakete. Izrael će Grčkoj isporučiti i MMR višefunkcionalne radare kompanije ELTA, kao i novi nacionalni komandno-upravljački sistem koji treba da objedini podatke različitih senzora i oružanih sistema. Svaki od glavnih PVO sistema već ima sopstvene radare i komandne elemente, ali je ideja da se oni povežu u širu mrežu.

To je ključna razlika između "Ahilovog štita" i klasične kupovine nekoliko nezavisnih PVO baterija.

Veštačka inteligencija kao "mozak" sistema

Posebno zanimljiv element projekta jeste softver koji treba da omogući da različiti sistemi rade kao jedinstvena celina.

Grčki portal Kathimerini je još ranije pisao da će veštačka inteligencija imati važnu ulogu u budućoj mreži. Ideja je da sistem analizira podatke sa radara i drugih senzora, klasifikuje pretnju i pomogne u izboru najpogodnijeg presretača. Drugim rečima, protivnički avion, dron ili projektil ne bi trebalo samo da bude registrovan, već bi sistem trebalo da proceni kojim je raspoloživim oružjem najracionalnije odgovoriti na pretnju.

Međutim, postoji važna granica. Patel je za Kathimerini potvrdio da Grčka neće dobiti izvorni kod C2 sistema. Atina će imati podršku za održavanje i razvoj sistema, ali source code nije deo ugovorenog licenciranja. To je jedna od tačaka koja pokazuje koliko je pitanje tehnološke suverenosti važno za grčku stranu.

Istovremeno, izraelski sistemi su projektovani da budu interoperabilni sa NATO sistemima. Patel navodi da SPYDER i BARAK MX imaju sposobnost povezivanja putem Link 16. Kod Davidove praćke situacija je složenija jer je za povezivanje tog sistema sa drugim NATO sistemima potrebna saglasnost američke vlade, zbog američkih licenci i tehnologije ugrađene u sistem.

Zašto baš Izrael?

Odgovor je jednostavan: Izrael je poslednjih godina praktično postao ogromna laboratorija za protivraketnu i protivvazdušnu odbranu.

Davidova praćka, BARAK i drugi izraelski sistemi korišćeni su u realnim borbenim uslovima protiv raketa, dronova i drugih vazdušnih pretnji. Izraelsko Ministarstvo odbrane upravo svoje borbeno iskustvo navodi kao jednu od najvećih prednosti ponude Grčkoj.

Za Atinu je posebno važna činjenica da novi sistem nije zamišljen samo protiv klasičnih aviona. Grčka se nalazi u okruženju u kojem su dronovi, krstareće rakete i balističke rakete postali sve važniji elementi savremenog ratovanja.

Analiza grčkog instituta ELIAMEP upozorila je, međutim, da nijedan ovakav sistem nije čarobni štit. U njihovom radu o posledicama iranske krize navodi se da bi Grčka teško mogla da vodi dugotrajan rat protiv protivnika koji raspolaže velikim brojem jeftinih bespilotnih letelica. To otvara jedno od najvažnijih pitanja za "Ahilov štit": ekonomiju presretanja. Skupa raketa ne može beskonačno da se koristi protiv jeftinog drona.

Turska u pozadini gotovo svega

Iako grčko-izraelski sporazum nije formalno usmeren protiv jedne konkretne države, teško je ignorisati činjenicu da je njegova geopolitička pozadina pre svega istočni Mediteran i odnos Grčke i Turske.

Izraelski Jerusalem Post i Globes sporazum su analizirali upravo u kontekstu približavanja Grčke i Izraela i njihovog sve intenzivnijeg bezbednosnog partnerstva u regionu.

Grčka istovremeno modernizuje ratno vazduhoplovstvo, mornaricu i kopnenu vojsku. "Ahilov štit" se zato uklapa u mnogo širi plan modernizacije poznat kao Agenda 2030, u okviru kojeg Atina planira višegodišnja velika ulaganja u oružane snage.

"Ahilov štit" nije grčka "Gvozdena klupola"

Jedna od čestih grešaka u opisivanju projekta jeste poređenje "Ahilovog štita" sa izraelskom Gvodzenom kupolom. To nije isto.

Gvozdena kupola je konkretan sistem prvenstveno namenjen presretanju raketa kratkog dometa. "Ahilov štit" je, naprotiv, mreža različitih sistema sa različitim dometima i zadacima.

Američki sajt JINSA je još početkom godine analizirao projekat kao deo mnogo šire grčke odbrambene arhitekture, u kojoj bi se izraelski sistemi povezali sa postojećim grčkim Patriotima i drugim sposobnostima. Njihova analiza pokazuje da se "Ahilov štit" ne može posmatrati izolovano od ostatka grčkog sistema PVO i protivraketne odbrane.

Grčka industrija dobija svoj deo

Sporazum nije samo kupovina gotovog izraelskog oružja. Grčka  je insistirala na značajnom učešću sopstvene industrije. Prema grčkim izvorima, oko četvrtine projekta trebalo bi da bude realizovano kroz domaću industriju, a u projektu učestvuje više grčkih kompanija.

Planirano je da čitava arhitektura bude izgrađena relativno brzo. Izraelska strana nije objavila precizan rok, ali je Patel za Kathimerini naglasio da nije reč o projektu koji će biti završen tek za deset godina. Raniji grčki navodi govorili su o približno 35 meseci za realizaciju.

Za Grčku je to možda i najvažniji deo priče. Atina ne dobija samo tri vrste izraelskih raketnih sistema. Ona pokušava da promeni način na koji njena vojska vidi PVO: od mreže relativno odvojenih baterija ka jedinstvenoj digitalnoj arhitekturi u kojoj radari, senzori, komandni sistemi i presretači razmenjuju informacije.

"Ahilov štit" zato predstavlja mnogo više od posla vrednog tri milijarde evra. To je pokušaj da Grčka dobije sopstveni višeslojni vazdušni i protivraketni kišobran, zasnovan na izraelskom borbenom iskustvu, ali prilagođen grčkoj geografiji, uključujući stotine ostrva i složenu konfiguraciju Egejskog mora.

A upravo zbog toga ovaj projekat ima značaj koji prevazilazi PVO. On je istovremeno vojni, tehnološki i geopolitički projekat koji dodatno učvršćuje osovinu Atina-Jerusalim u jednom od strateški najosetljivijih prostora Mediterana.

(Telegraf.rs)