Francuska u ozbiljnom problemu: Rezultati učenika na PISA testu dramatično pali, najniži dosad

Rezultati francuskih učenika iz matematike, prirodnih nauka i čitalačke pismenosti nikada nisu bili ovako loši, pokazuje istraživanje PISA 2025, objavljeno ovog utorka.

Reč je o dramatičnom padu. Rezultati Francuske u istraživanju PISA 2025 među najnižima su ikada zabeleženim u matematici, čitalačkoj pismenosti i prirodnim naukama, navodi se u izveštaju objavljenom ovog utorka. Francuska u ovom istraživanju učestvuje od 2010. godine.

Preporučujemo

"Kada pogledamo uspeh učenika, zaista je došlo do značajnog pada tokom poslednjih deset godina", ocenjuje za BFM TV Erik Šarbonije, analitičar Direktorata Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za obrazovanje i veštine.

Između 2015. i 2025. godine, rezultati učenika pali su za 40 poena u čitalačkoj pismenosti, kao i u matematici.

"Četrdeset poena odgovara otprilike dve godine učenja. Imamo ozbiljan problem sa postignućem učenika, koje se pogoršalo u Francuskoj, kao i u mnogim evropskim zemljama",upozorava Šarbonije.

Pad rezultata pogađa čak i učenike iz najpovlašćenijih porodica.

"Tokom deset godina, učenici iz najprivilegovanijih porodica izgubili su 50 poena u čitalačkoj pismenosti i 28 poena u matematici, što je ogroman pad", dodaje analitičar OECD-a.

Izveštaj PISA iz 2023. godine već je ukazao na "nezabeležen pad“ nivoa znanja francuskih učenika iz matematike. Francuska je tada u ovoj oblasti zauzimala 23. mesto.

Razlika od godinu dana u čitalačkoj pismenosti između devojčica i dečaka

Devojčice su 2023. godine imale bolje rezultate od dečaka u čitalačkoj pismenosti, dok su dečaci bili uspešniji u matematici. Da li je tako i danas?

Dečaci i dalje imaju bolje rezultate iz matematike, ali se razlika smanjila. S druge strane, razlika u čitalačkoj pismenosti dodatno je porasla: devojčice imaju čak 32 poena više od dečaka.

"Ako uzmemo u obzir da 20 poena predstavlja otprilike jednu godinu učenja, jasno je koliko je to značajno", upozorava Šarbonije.

On smatra da ovako izražen pad čitalačke pismenosti može imati ozbiljne posledice.

"Sve je povezano. Kada se učenik suoči sa matematičkim problemom, a nema dobro razvijenu čitalačku pismenost, veća je verovatnoća da će pogrešno odgovoriti na pitanje", objašnjava on.

Ipak, treba napomenuti da su francuski učenici u celini ostvarili rezultate približne proseku OECD-a. S druge strane, manji procenat učenika dostigao je visok nivo uspeha u najmanje jednoj oblasti.

Ilustracija, Foto: Shutterstock

Manje ulaganja roditelja u obrazovanje dece

Kada je reč o matematici, svega 5 odsto francuskih učenika ostvarilo je veoma visoke rezultate, u poređenju sa 8 odsto na nivou OECD-a. To je daleko ispod rezultata Kine, odnosno provincija Pekinga, Šangaja, Đijangsua i Džeđijanga, gde taj procenat iznosi 54 odsto. U Singapuru je 37 odsto, na Tajvanu 32 odsto, a u Makau 29 odsto.

Iako se razlika između učenika sa najboljim i najlošijim rezultatima nije značajno promenila između 2022. i 2025. godine, u odnosu na PISA istraživanje iz 2015. povećan je procenat učenika koji imaju poteškoće — za četiri procentna poena u prirodnim naukama, 11 poena u čitalačkoj pismenosti i čak 12 poena u matematici.

Još jedan važan zaključak istraživanja PISA jeste smanjena uključenost roditelja u obrazovanje njihove dece. U gotovo svim zemljama, uključujući Francusku, značajno je opao procenat učenika koji navode da imaju podršku porodice.

"Samo 34 odsto roditelja prilično redovno pita svoju decu da li su imala neki problem u školi, dok 60 odsto pokazuje interesovanje za ono što im se dogodilo tokom školskog dana jednom ili nekoliko puta nedeljno. To je veoma značajan pad u odnosu na 2018. godinu i trend koji se beleži u svim porodicama. To otvara određena pitanja. Smanjena uključenost porodice negativno utiče na decu. Svi rezultati PISA istraživanja pokazuju da, kada su porodice uključene u školovanje svoje dece, njihovi rezultati i uspeh su značajno bolji", navodi Šarbonije.

Socio-ekonomski status

OECD takođe ukazuje na socio-ekonomski status učenika kao važan faktor koji utiče na rezultate iz prirodnih nauka.

Najprivilegovaniji francuski učenici ostvaruju rezultate čak 100 poena bolje od učenika iz nepovoljnijih društveno-ekonomskih sredina. Ta razlika veća je od prosečne razlike među zemljama OECD-a, koja iznosi 85 poena.

Ipak, istraživanje pokazuje da je oko 11 odsto francuskih učenika iz nepovoljnih društvenih sredina ostvarilo rezultate koji ih svrstavaju među najbolje učenike iz prirodnih nauka.

"Ovi učenici mogu se smatrati akademski otpornima jer su, uprkos nepovoljnom socio-ekonomskom položaju, ostvarili izuzetne rezultate u odnosu na druge učenike u svojoj zemlji", navodi se u izveštaju.

Osim socio-ekonomskog porekla, na rezultate utiču i drugi faktori. Veća radoznalost i istrajnost povezane su sa boljim rezultatima iz prirodnih nauka. Takođe, učenici koji cene školu i ne smatraju je gubljenjem vremena ostvaruju bolje rezultate.

"Zadovoljstvo učenjem predstavlja jedan od pokretača uspeha", ističe Šarbonije.

Foto: Shutterstock

Obuka nastavnika

PISA istraživanje analizira i druge faktore, uključujući nedostatak nastavnika.

U Francuskoj je 2025. godine čak 45 odsto učenika pohađalo škole čiji su direktori naveli da je nastava bila otežana zbog nedostatka nastavnog kadra. Prosek OECD-a iznosi 39 odsto.

"Najbolje se drže zemlje koje su ulagale u svoje nastavnike. Ne možete imati kvalitetan obrazovni sistem bez kvalitetnih nastavnika", dodaje analitičar, naglašavajući značaj početnog i kontinuiranog stručnog usavršavanja nastavnika.

Još jedan kriterijum je disciplina u učionicama. U Francuskoj oko 23 odsto učenika navodi da ne može dobro da radi tokom većine ili svih časova prirodnih nauka, dok je prosek OECD-a 19 odsto.

Gotovo polovina učenika navodi da buka i nered ometaju većinu ili sve njihove časove, dok je prosek OECD-a 31 odsto.

Istraživanje PISA, koje sprovodi OECD, obuhvata petnaestogodišnjake iz 91 zemlje. Reč je o najvećem međunarodnom istraživanju koje procenjuje znanje i sposobnosti učenika, kao i uspešnost obrazovnih sistema. U istraživanju PISA 2025 učestvovalo je više od 760.000 učenika, među kojima 6.501 učenik iz Francuske.

(Telegraf.rs)