Pola veka od smrti Mao Cedunga: Njegova senka i dalje se nadvija nad Kinom

Kina je u sredu obeležila pola veka od smrti Mao Cedunga, osnivača Narodne Republike Kine, koji je oko četvrtine svetskog stanovništva stavio pod vlast Komunističke partije Kine i čija senka i dalje opterećuje budućnost same zemlje.

Maoova smrt 9. septembra 1976. godine, u 82. godini, koju su mnogi oplakivali, dok su je neki koji su stradali tokom njegove gotovo tri decenije duge vladavine dočekali sa olakšanjem, ubrzala je i kraj Kulturne revolucije, kontroverzne reforme koju je pokrenuo 1966. godine.

Preporučujemo

Partija je kasnije osudila Kulturnu revoluciju kao veliku grešku, za koju je Mao snosio najveću odgovornost, ali ga i dalje poštuje, uz obrazloženje da su njegova dostignuća bila veća od njegovih grešaka.

Maoov portret visok šest metara nadvija se nad trgom Tjanmamen u Pekingu, simboličnim centrom kineske političke moći. Njegovo balzamovano telo nalazi se u Memorijalnoj dvorani predsednika Maoa, gde posetioci iz cele zemlje čekaju u redovima kako bi mu odali počast.

Mnogi i dalje idealizuju Maoa kao spasitelja nacije. Mauzolej je u sredu, povodom godišnjice, produžio radno vreme, očekujući veliki broj posetilaca.

Tokom Kulturne revolucije, nepoverljivi i ostareli Mao mobilisao je studente i pristalice protiv onih koje je smatrao "klasnim neprijateljima", uključujući i lidere optužene da "idu kapitalističkim putem". Time je pokrenuo haos koji je doveo do rasula u državnoj administraciji, paralizovao privredu i izazvao nasilje i progon.

Ta decenija previranja ostavila je složeno nasleđe generacijama lidera koje su došle posle Maa, uključujući i sadašnjeg kineskog predsednika Si Đinpinga.

Mao Cedung. Foto: Profimedia/AKG

Si Đinping žrtva progona

Sijev otac, bivši potpredsednik vlade Si Džongšun, bio je politički progonjen i brutalno zlostavljan uoči i tokom Kulturne revolucije, dok je porodična kuća bila pretresana.

Tinejdžer Si tada je proglašen za "reakcionarnog učenika", bio je podvrgnut ispitivanjima i prinudnoj političkoj edukaciji, a čak mu je prećeno i pogubljenjem.

"Pošto sam bio tvrdoglav i odbijao da me maltretiraju, sukobio sam se sa pobunjeničkom frakcijom", rekao je Si u intervjuu za državni časopis 2000. godine.

"Sve loše bilo je pripisivano meni... Nisam imao ni 15 godina", dodao je Si.

Godine 1969, kao i mnogi pripadnici njegove generacije, Si je poslat na selo i narednih sedam godina proveo je u siromašnom selu na severozapadu Kine.

"Kulturna revolucija bila je za Sija duboko razočaravajuće iskustvo", rekao je Džozef Torigijan, stručnjak za kinesku politiku sa Američkog univerziteta.

"Ipak, on je u toj kampanji i dalje video nešto što je moglo da donese iskupljenje. To iskustvo ga je očvrsnulo i pokazalo mu opasnosti urušavanja države, kao i potrebu da Partija ima jasan putokaz ka socijalizmu", rekao je Torigijan.

Foto: Tanjug/AP

Si Đinping na putu da postane "Novi Mao"

Si nije javno okrivio Maa ni za stradanje svoje porodice niti za druge tragedije kojima je prisustvovao.

Otkako je 2012. godine postao kineski lider, Si je umesto toga tvrdio da period reformi nakon Maa ne bi trebalo da se koristi za odbacivanje maoističkih godina, dok istovremeno sve više oživljava prakse iz Maoovog perioda.

Za razliku od svojih prethodnika, koji su podstaknuti reformama Deng Sjaopinga nakon Maove smrti nastojali da oprezno ograniče moć lidera, Si je bez izvinjenja koncentrisao vlast u svojim rukama, izgradio lični autoritet i naglasio ideološku poslušnost i strogu partijsku disciplinu.

On je na putu da postane najdugovečniji vrhovni lider Narodne Republike Kine posle Mao Cedunga, nakon što je odstupio od normi o ograničenju mandata iz ere reformi, koje su imale za cilj da spreče preveliku koncentraciju vlasti i smanje rizik od novog kulta ličnosti.

Si je takođe uspeo da njegovo ime bude formalno ugrađeno u državnu ideologiju sadržanu u partijskom i državnom ustavu, što nijedan drugi kineski lider posle Maa nije uspeo da postigne dok je bio na vlasti.

"Ikonografija maoizma, harizma i veoma specifičan jezik i simboli i dalje su izuzetno moćni". Si je neke od tih elemenata ponovo uveo, uz snažan nacionalizam i populizam", rekao je Keri Braun, direktor Lau instituta za Kinu pri Kings koledžu u Londonu.

Jedan od razloga zbog kojih Si izbegava direktniju kritiku Maa jeste to što "želi da vrati Partiju u njene slavne dane, kada su svi bili oblikovani žarom i entuzijazmom", rekao je Torigijan.

Pitanje je, dodao je, da li će se Sijev pristup pokazati dugotrajnim "ili će, poput Maa pre njega, Si nenamerno stvoriti pritisak za promene koje će, nakon njegovog odlaska, Kinu usmeriti u novom pravcu".

(Telegraf.rs)