Avgust najtopliji mesec ikada: Naučnici upozoravaju da stiže još veće zagrevanje!

Avgust je bio najtopliji mesec ikada zabeležen u svetu, sa globalnim temperaturama koje su dostigle 1,65 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, saopštili su naučnici u četvrtak, upozoravajući da se očekuje dalje zagrevanje.

Avgust 2026. godine izjednačio se sa julom 2023. kao najtopliji mesec ikada zabeležen, prema podacima Službe Evropske unije za klimatske promene Kopernikus. Temperatura površine mora takođe je dostigla najviši nivo ikada zabeležen za avgust.

Preporučujemo

Ove temperature zabeležene su pre nego što je nadolazeći fenomen El Ninjo imao značajniji uticaj. El Ninjo je prirodna pojava koja se periodično javlja, pri čemu promene vetrova iznad Pacifika dovode do porasta temperature okeana i prenosa ogromnih količina toplote u atmosferu. Posledice se osećaju širom sveta kroz poplave, suše i toplotne talase.

Foto: Tanjug/AP

Ovogodišnji El Ninjo, za koji se očekuje da će punu snagu dostići krajem godine, mogao bi da bude potencijalno najintenzivniji do sada zabeležen, jer ga klimatska kriza dodatno pojačava.

Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu, rekla je za britanski Guardian: "Dok El Ninjo počinje da povećava temperature, osnovni pokretač ovogodišnjih visokih temperatura i dalje je neumorno sagorevanje fosilnih goriva. Klimatske promene čine svaki El Ninjo toplijim i sve dok ne prestanemo da sagorevamo ugalj, naftu i gas, ovakvi rekordno topli meseci samo će se nizati."

Posledice ekstremnih avgustovskih temperatura i dalje se osećaju širom sveta, nakon razornih šumskih požara, štete na usevima, povećanog broja smrtnih slučajeva povezanih sa toplotnim talasima, kao i poremećaja u saobraćaju, poslovanju i funkcionisanju javnih službi u brojnim zemljama. Očekuje se i dalji rast cena hrane, jer će se posledice manjih prinosa sve više osećati na domaćim tržištima i kroz uvoz.

Simon Stil, šef UN za klimatska pitanja, rekao je da se ekonomska i društvena šteta ovog leta još uvek procenjuje.

"Ekstremne vrućine ubijaju milione ljudi i koštaju milijarde, ugrožavaju saobraćajne i zdravstvene sisteme i podižu cene osnovnih životnih namirnica poput hrane", rekao je Stil.

Foto: Tanjug/AP

On je pozvao vlade da odgovore "bržim prelaskom na čistu energiju, koja je sada jeftinija od fosilnih goriva, zaštitom šuma i okeana i izgradnjom otpornosti na klimatske promene".

Iako su temperature premašile 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je u Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. godine postavljeno kao donja od dve granice koje su države nastojale da ne premaše, takve temperature morale bi da se zadrže nekoliko godina da bi se smatralo da je ta granica trajno probijena.

Ujedinjene nacije su, međutim, ovog meseca priznale da je došlo do prekoračenja i navele da bi za njegovo otklanjanje bilo potrebno uklanjanje velikih količina ugljen-dioksida iz atmosfere.

Podaci satelitske službe Kopernikus za posmatranje Zemlje takođe su potvrdili da su zapadna i centralna Evropa, kao i delovi Skandinavije i jugoistočne Evrope, tokom leta imali znatno suvlje uslove od uobičajenih.

Širom sveta, suvlji od proseka bili su i veliki delovi juga SAD, severnog Meksika, pojedinih delova Kanade, Magreba, dela Roga Afrike, Sibira, velikih delova centralne Azije, Kine, Južne Amerike, Južne Afrike i severne Australije.

Što su temperature više iznad praga od 1,5 stepeni Celzijusa, veći je rizik od dostizanja takozvanih klimatskih "tačaka preokreta", koje bi mogle da dovedu do još većeg zagrevanja i nepovratno naruše ključne stabilizatore klimatskog sistema, poput arktičkog ledenog pokrivača i Amazonske prašume.

Rut Fuler, glavna savetnica za klimatska pitanja u organizaciji WWF UK, rekla je: "Ove godine rekordi padaju jedan za drugim, čime se povećava rizik da se prirodni sistemi nepovratno promene kada budu gurnuti preko tačaka preokreta."

Samanta Berdžes, strateška direktorka za klimu pri Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), koji upravlja službom Kopernikus, rekla je: "Avgust 2026. godine bio je izuzetan mesec u globalnim klimatskim podacima. Bio je i najtopliji avgust i najtopliji mesec ikada zabeležen, sa globalnim temperaturama koje su dostigle 1,65 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što označava povratak globalnih temperatura iznad 1,5 stepeni Celzijusa. U kombinaciji sa rekordno visokim globalnim temperaturama površine mora i najtoplijim letom ikada zabeleženim u zapadnoj Evropi, ova zapažanja pokazuju kako klimatske promene podstiču ekstremne pojave u atmosferi i okeanima. Posledice ovakvih uslova sve se više osećaju među zajednicama, privredama i ekosistemima širom sveta."

(Telegraf.rs)