TRGOVINA LJUDIMA Ovako Rusija vara strance da bi ih regrutovala kao topovsko meso za rat u Ukrajini

Rusija nezakonito vrbuje i prebacuje strance kako bi se borili u Ukrajini, saopštila je organizacija Amnesty International u izveštaju, pozivajući se na razgovore sa ratnim zarobljenicima za koje navodi da su bili prevareni i navedeni da potpišu ugovore sa ruskom vojskom.

Među žrtvama bili su državljani Brazila, Kolumbije, Šri Lanke i Južne Afrike, od kojih su neki namamljeni u Rusiju putem lažnih oglasa za posao, a po dolasku su primorani da se pridruže vojsci, navela je londonska organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Preporučujemo

U junu je i istraga AFP otkrila kako je Moskva koristila obećanja o dobro plaćenim civilnim poslovima kako bi privukla Kenijce da se bore na frontu.

"Patnja povezana... sa internacionalizacijom rata pogađa izuzetno ranjive zajednice i pojedince širom sveta", rekla je Agnes Kalamard, generalna sekretarka Amnesty Internationala u intervjuu povodom objavljivanja izveštaja.

Rusija nije odmah javno komentarisala optužbe Amnesty International.

I Moskva i Kijev regrutovali su hiljade stranih državljana u svoje vojske otkako je Rusija pre četiri i po godine pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Ukrajina je u aprilu procenila da se u ruskoj vojsci bori više od 28.000 stranaca iz 136 zemalja, dok zvaničnici veruju da je Rusija rasporedila oko 14.000 severnokorejskih vojnika kako bi se borili protiv ukrajinskog upada u Kursku oblast 2024. godine.

Ukrajina takođe koristi strane borce, iako Amnesty navodi da ne može da sprovede istrage među onima koji se nalaze u pritvoru u Rusiji zbog statusa te organizacije kao "stranog agenta" u toj zemlji.

Ni Moskva ni Kijev ne objavljuju ukupan broj stranih vojnika u svojim redovima.

"Očigledno je da postoji mnogo ljudi koji rade za rusku državu i koji znaju da su ljudi koje regrutuju za odlazak na liniju fronta žrtve trgovine ljudima", navela je Agnes Kalamard i nastavila:

"Oni su saučesnici u ovoj pojavi i za to bi trebalo da odgovaraju", rekla je ona.

Prosečni stranac na koga ciljaju regruteri koji rade za Rusiju mlađi je od 40 godina, živi u siromašnijoj zemlji i namamljen je "obećanjem posla", rekla je ona.

Rusija je ranije odbacivala optužbe da prisiljava strance da se pridruže njenoj vojsci.

"Topovsko meso"

Među glavnim putevima koje regruteri koriste za eksploataciju stranaca su oglasi za posao na mreži, često uz obećanje lažnog civilnog posla, saopštio je Amnesty International.

"Onda je to prisila. Oduzimaju im se pasoši. Teraju ih da potpisuju dokumenta koja ne razumeju. Daju im obuku koju ne razumeju i koriste se kao topovsko meso".

U jednom primeru, vozaču kamiona iz Južne Afrike je rečeno da odleti u Moskvu zbog posla vozača i "sve" mu je oduzeto po dolasku.

Regruteri su takođe ciljali strance koji žive u Rusiji bez legalnog statusa, obećavajući im boravak ili pasoš u zamenu za regrutovanje.

Tokom nadgledane posete ukrajinskom pritvorskom centru u februaru, AFP je prikupio slična svedočanstva od stranih ratnih zarobljenika koji su se borili za Rusiju.

Nekoliko njih je reklo da su bili primorani da potpišu ugovore koje nisu razumeli, da su bili loše opremljeni i da im je komunikacija sa nadređenima bila otežana zbog jezičke barijere.

Zločin trgovine ljudima, kako ga definišu Ujedinjene nacije, podrazumeva ilegalno regrutovanje, prevoz ili skrivanje ljudi putem prevare, obmane ili zloupotrebe položaja.

Zločin karakteriše "transfer osoba", upotreba "prisilnih sredstava, lažnih obećanja i nasilja", kao i "situacija eksploatacije".

Amneti je pozvao Ukrajinu i lidere drugih zemalja čiji su građani bili žrtve trgovine ljudima da pruže dokaze o ovoj "trgovini ljudima" kako bi se odgovorni gonili.

Iako je priznala da Ukrajina verovatno neće dati prioritet tim istragama, savetovala je ulaganje u njih.

To bi "takođe pokazalo da Ukrajina ima veoma drugačije vrednosti i pristup od ruskih", navodi Amnesti.

(Telegraf.rs)