Stotine se još vode kao nestale posle upada Ukrajinaca u Kursku oblast: Ruska država i dalje ćuti

"Nekada sam imala potpuno poverenje u svoju zemlju", kaže Ljubov. Poslednji put je razgovarala sa svojom majkom dan nakon što su ukrajinske snage, pre više od dve godine, prodrle u rusku Kursku oblast.

Sada oseća "ogorčenost prema ruskoj državi", u zemlji u kojoj većina ljudi izbegava da kritikuje invaziju na Ukrajinu pokrenutu u februaru 2022. godine.

Preporučujemo

Lokalni guverner kaže da se u Kurskoj oblasti još uvek vodi kao nestalo više od 300 Rusa, ali niko zapravo ne zna pravi broj.

Ljubov kaže da je pokušala da ubedi svoju majku da napusti svoje selo u području Sudže, ali za njeno odbijanje da je posluša krivi "propagandu" ruske državne televizije.

Ruske vlasti procenjuju da je oko 2.000 ljudi ostalo u naseljima koja je zauzela ukrajinska vojska, prenosi BBC.

"Državni kanali ubeđivali su gledaoce da je ’sve pod kontrolom: za dva ili tri dana biće isto kao pre’", priseća se ona.

I dalje ne uspeva da razume zašto ruske vlasti nisu mogle da zaustave ukrajinske vojnike koji su u avgustu 2024. godine napali dva granična punkta, zarobili oko 40 ljudi i bombardovali konvoj koji je prevozio ruske vojnike.

Za šest dana zauzeli su više od 777 kvadratnih kilometara, ruske teritorije, dok je ukrajinska vojska nastojala da odvuče ruske snage sa fronta na kojem su izvodile ofanzivne operacije. Tokom većeg dela narednih osam meseci, mobilne i internet veze bile su u prekidu.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova u više navrata optuživalo je Ukrajinu za ratne zločine nad civilima, što su u Kijevu odbacili kao potpuno neosnovane tvrdnje.

Gotovo 200 Rusa poslalo je pismo ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ujedinjenim nacijama, tražeći od njih da organizuju humanitarni koridor za evakuaciju civila.

To se nikada nije dogodilo i do kasne jeseni vodile su se žestoke borbe dok su ruske snage nastojale da ponovo zauzmu tu teritoriju. Ljubov i drugi ljudi koji su izgubili kontakt sa svojim bližnjima počeli su da formiraju grupe.

Jedna stanovnica, čiji su porodični prijatelji takođe ostali iza linija borbi, počela je da sastavlja spisak ljudi koje je videla na snimcima koje su objavili ukrajinska vojska i novinari. Zatim je počela da beleži i one za koje se verovalo da su poginuli, kao i mesta na kojima su sahranjeni.

"U početku, u panici, pokušavate da uradite nešto, bilo šta, kako biste pronašli bilo kakvu informaciju“, rekla je ona.

"Preduzimanje nekog koraka donosi izvestan osećaj olakšanja i tako možete da se izborite sa stresom".

Ubrzo se na spisku našlo oko 1.000 imena. Ljubov je pisala Crvenom krstu i Ministarstvu unutrašnjih poslova Kurska, apelujući za pomoć, ali nije dobila odgovor.

Početkom 2025. godine, ruski komesar za ljudska prava objavio je spisak od 517 stanovnika Kurska koji su prijavljeni kao nestali. Na spisku su pomešana imena nestalih sa imenima onih koji su ih tragali, a porodice su rekle da je to kao "šamar u lice".

"Objavljivanje nečega ovakvog je vrhunac nesposobnosti i nedostatak osnovnog poštovanja prema ljudima", rekla je jedna mlada žena čiji su roditelji nestali, u videu podeljenom na mreži.

Krajem 2024. godine prijavljene su teške borbe u selu Darino, odakle su Ljubov i njena majka, a vlasti su saopštile da je 90 odsto sela uništeno. Ruska vojska je povratila kontrolu nad selom, a zatim počela da evakuiše one koji su preživeli, i tela onih koji nisu.

Jedan od evakuisanih je kontaktirao Ljubov, rekavši joj da je poslednjih nekoliko nedelja živela sa majkom. Njena majka je preminula, objasnila je, nakon povrede glave pod okolnostima koje ostaju nejasne.

Još nekoliko starijih osoba je poginulo, rekla je, nesposobnih da se nose sa ratnim uslovima. Ljubov je uzalud čekala da se iznese telo njene majke, dok druge porodice nisu imale pojma da li su im rođaci živi ili mrtvi.

Ljudi su se žalili da niko ne traži njihove voljene i da ne postoji jedinstveni spisak nestalih. Ljubov je čula da su tela komšija koji su poginuli pored njene majke odvedena iz Darina u aprilu, ali telo njene majke je i dalje nestalo.

Pokušala je, ali nije uspela da dobije odgovor od vlasti:

"Nisu hteli da slušaju, i svi su samo govorili da je tamo opasno i da se niko neće time sada baviti".

Predsednik jednog lokalnog seoskog veća, Jurij Tkačov, bio je među volonterima koji su otišli ​​da pokupe tela civila, sa ulica ili sa obližnjih polja.

"Teško je ljudima da znaju ili bolje rečeno da ne znaju, šta se dogodilo sa njihovim voljenima, da li su zarobljeni ili su umrli i gde su umrli", rekao je.

Vreće za tela i gorivo za kombije koji su učestvovali u evakuacijama plaćali su ili sami volonteri ili donacijama, ali ne i vlasti.

Iako su se regionalni zvaničnici nekoliko puta sastali sa grupom koja je tragala za nestalima u drugoj polovini 2025. godine, rođaci su se žalili da to nije mnogo promenilo stvari.

Ljubov je i dalje tražila telo svoje majke, sve dok nije posetila mrtvačnicu prošlog oktobra tokom putovanja u regionalni centar Kursk.

"Samo sam pitala: 'Žena rođena 1949. iz sela Darino, ima li neidentifikovanih tela?'".

Zvaničnik je okrenuo ekran laptopa prema njoj i ona je odmah prepoznala svoju pokojnu majku na fotografiji iz aprila 2025.

Ležala je na boku na ulici, savijenih kolena. Ljubov je pokušala da ne gleda previše pažljivo. Prepoznala je majčino lice i stari džemper, koji je nosila dok je radila.

Dala je uzorak DNK u januaru, ali joj je rečeno da je izgubljen, pa je telo njene majke bilo u mrtvačnici neidentifikovano nekoliko meseci.

Želela je da sahrani majku u njihovom rodnom selu, ali za sada je to nemoguće, pa je kremirana, a njen pepeo se nalazi u Ljubovljinom stanu u Belgorodu, udaljenom oko 160 kilometara.

Ogorčena je što vlada nije uspela da zaustavi upad, što nije evakuisala stanovnike kada je mogla i što ih je ubedila da situacija nije ozbiljna.

Na pitanje da prokomentariše ovu priču, nije bilo odgovora od kurskog guvernera, ruskog komesara za ljudska prava ili ruskog Crvenog krsta.

Komanda ukrajinskih Teritorijalnih odbrambenih snaga i ukrajinski komesar za ljudska prava rekli su da su svi civili koje su evakuisali iz Kurske oblasti predati Rusiji.

Ljubov se seća vremena kada je vozila bicikl preko granice u Ukrajinu da bi kupovala kobasice, predivo i sladoled.

"Otišli ​​smo kod njih, a oni su došli kod nas. A sada više nijedno od ovih sela ne postoji".

(Telegraf.rs)