Evropa se sprema za veliki rat: Skupo i sofisticirano oružje više nije dovoljno!

Vojske evropskih država sve više istražuju mogućnosti razvoja jeftinijih raketa i presretača, nakon što su sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku pokazali ograničenja malih zaliha skupog i sofisticiranog naoružanja.

Duž istočnog krila Evrope, svakodnevni ruski napadi dronovima i raketama na Ukrajinu ukazali su na lekciju koja je često bila zanemarena u mirnodopskom planiranju nabavki: savremeni sukobi mogu trošiti oružje brže nego što mnoge zemlje mogu da ga nadoknade.

Preporučujemo

"Ako mislite da imate dovoljno krstarećih raketa u svojim zalihama, verovatno ih nemate dovoljno", rekao je Daglas Bari iz Međunarodnog instituta za strateške studije.

Analitičari navode da je evropski odbrambeni sektor godinama bio usmeren na male proizvodne serije sofisticiranog oružja, umesto na proizvodnju u obimu potrebnom za rat. Zbog toga vlade sada žure da pronađu jeftinije sisteme koji bi mogli da se proizvode u većem broju i koriste uz napredna oružja kompanija kao što su Lockheed Martin, MBDA i Rheinmetall.

Izvršni direktori iz odbrambene industrije kažu da problem više nije u projektovanju raketa, već u izgradnji proizvodnih kapaciteta potrebnih za vođenje savremenog sukoba.

"Veliki ratovi se vode brojnošću, a ne čudesnim oružjem", rekao je za Reuters istraživač Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira Markus Šiler.

Nova generacija odbrambenih startapova tvrdi da može da odgovori na potražnju razvojem jeftinijih raketa i presretača projektovanih za masovnu proizvodnju.

Holandija je u junu naručila 700 krstarećih raketa Ruta Block 2 od evropskog startapa Destinus za Ukrajinu, u poslu vrednom 250 miliona evra, odnosno 288 miliona dolara, dok je britansko Ministarstvo odbrane dodelilo početne ugovore za presretač Skyhammer kompaniji Cambridge Aerospace.

"S obzirom na to kako se bojno polje promenilo od ruske invazije na Ukrajinu punog obima, razvoj jeftinih, ali efikasnih sistema naoružanja je važan", saopštile su Estonske odbrambene snage za Reuters.

Foto: Shutterstock

Matematika savremenog rata

Ukrajina je već razvila slojeviti odgovor na ruske napade. Mnoge od hiljada dronova dugog dometa koje Rusija lansira svakog meseca obara pomoću mitraljeza postavljenih na vozila, dronova-presretača i elektronskog ratovanja, kako bi sačuvala naprednije presretače za ozbiljnije pretnje.

Stiven Beret, izvršni direktor kompanije Cambridge Aerospace, rekao je da Rusija može da lansira do 900 dronova tipa Šahed tokom jedne noći.

"Pokušaj da se oni unište tradicionalnim presretačima, kao što su SAD povremeno činile na Bliskom istoku, koštao bi milijarde dolara svake noći... što je jednostavno nemoguće za bilo kog od naših saveznika da dugoročno izdrži", rekao je on.

Andreas Bapert, glavni tehnološki direktor raketne kompanije Frankenburg, rekao je da budući sistemi moraju da smanje cenu jednog uspešnog presretanja sa čak 20 miliona evra na oko jedan do dva miliona evra.

Ukrajinski startap Fire Point navodi da želi da razvije presretač balističkih raketa za manje od milion evra, što je otprilike između četvrtine i šestine cene američkog presretača sistema protivvazdušne odbrane Patriot.

Lockheed Martin je ove godine predstavio jeftiniju raketu za sistem Patriot. Međutim, iako bi koštala manje od polovine cene rakete Patriot PAC-3, njena cena bi i dalje bila iznad ciljeva koje postavljaju startap kompanije, a početak proizvodnje ne očekuje se pre 2028. godine.

Za razliku od PAC-3, koji je projektovan za uništavanje balističkih raketa i naprednih aviona, mnogi novi jeftiniji sistemi prvenstveno su namenjeni borbi protiv dronova, krstarećih raketa i drugih manje sofisticiranih pretnji. Izvršni direktori i analitičari iz industrije kažu da njihov cilj nije da zamene skupe sisteme protivvazdušne odbrane, već da ih dopune.

Foto: Tanjug/AP

Može li Evropa da proizvede dovoljno?

Investitori sve više ulažu u nove proizvođače raketa dok pokušavaju da povećaju proizvodnju. Cambridge Aerospace je prošlog meseca prikupio 300 miliona dolara za proširenje proizvodnje, dok Destinus traži dodatno finansiranje uoči planirane inicijalne javne ponude akcija.

"Izazov za Evropu nije to što tehnologija ne postoji. Veći problem su industrijski kapaciteti, odnosno sposobnost da se sistemi proizvode, sertifikuju i obnavljaju u obimu koji zahtevaju savremeni sukobi", rekao je osnivač kompanije Destinus Mihail Kokočič za Reuters.

Cambridge Aerospace ulaže velika sredstva kako bi obezbedio raketne motore i druge ključne komponente, dok istovremeno koristi komercijalne tehnologije, poput radarskih čipova iz automobilske industrije.

Fire Point koristi mrežu proizvodnih partnera, dok se Destinus povezao sa industrijskom bazom Rheinmetalla kroz zajedničko preduzeće najavljeno ranije ove godine.

Cambridge Aerospace planira da do kraja prvog tromesečja naredne godine proizvodi 2.500 presretača mesečno, dok Frankenburg cilja proizvodnju do 100 raketa dnevno i ukupno 1.500 raketa tokom 2026. godine.

Ljudi iz industrije kažu da povećanje proizvodnje ne zavisi samo od finansiranja, već i od obezbeđivanja komponenti, dobijanja potrebnih odobrenja i proširenja proizvodnih procesa.

Fire Point se nada da će do sredine 2027. godine demonstrirati uspešno presretanje balističke rakete, pokušavajući da proces za koji izvršna direktorka Irina Tereh kaže da bi inače trajao decenijama skrati na svega nekoliko godina.

Foto: Tanjug/AP

Izvršni direktor Frankenburga Kusti Salm rekao je da bi sami proizvodni kapaciteti mogli da postanu sredstvo odvraćanja, ukoliko protivnici zaključe da Evropa može brzo da nadoknadi rakete potrošene u borbi.

"Ako neprijatelj zna da možemo masovno da proizvodimo... računica mu govori: neću moći da ostvarim svoje ciljeve", rekao je Salm za Reuters.

(Telegraf.rs)